Клима
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Клима (са грчког нагиб, клима) као метеоролошки појам је скуп метеоролошких утицаја и појава које у одређеном временском прериоду чине средње стање атмосфере на неком делу Земљине површине. Поред метеоролошког, постоји и биолошки и географски појам климе. Климе могу бити класификоване користећи параметре као што су температура и падавина за дефинисање специфичних климатских типова. Најчешће коришћена класификациона шема је она коју је изворно развио Владимир Коепен.
Биолошка клима је комплекс климатских услова који са другим чиниоцима неке одређене средине одређују постојање, развитак, размножавање и премештање живих организама.
Географска клима је скуп атмосферских стања која владају на одређеној површини Земље.
Клима се разматра у планетарним или у континенталним размерама - макроклима; у приземном ваздуху до 2 метра висине и на малом простору (поље, шума, трг и сл.) - микроклима, а у регионалним или локалним размерама - мезоклима. Наука која проучава процес формирања климе је климатологија.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
