Кварц

Из Википедија

Кварц

Опште
Категорија Минерал
Хемијска формула Силицијум (силицијум диоксид, SiO2)
Идентификација
Боја провидан (ако је без примеса); видети и варијетете
Кристални хабитус шестоугла призма са шестоуглом пирамидом на врху (типично)
Кристалнa системa Хексагонални ромбоедарски класа 32
Ближњење Dauphine law, Brazil law and Japan law
Цепљивост нема
Прелом Conchoidal
Тврдоћа по Мосу hardness 7 - нижа код варијетета са примесама
Сјајност Vitreous/glossy
Индекс преламања nω = 1,543 - 1,545 nε = 1,552 - 1,554
Оптичке особине Једноосни(+)
Двојно преламање +0,009 (B-G interval)
Плеохроизам нема
Огреб бео
Специфична тежина 2,65 увек; мења се код варијетета са примесама
Тачка топлљења 1650 (±75) °C
Растворљивост H2O нерастворан
Diaphaneity провидан до прозиран
Друге особине Пиезоелектричан
Кристал кварца
Кристал кварца

Кварц (SiO2) је најраспрострањенији минерал у Земљиној континенталној кори. Кристалише по хексагоналној ромбоедарској системи, а основни састојак му је SiO2, спада у силикате. Уобичајено је облика шестостране призме при чему су рогљеви (врхови) облика шестостране пирамиде. Може бити у више боја: бели (млечни), безбојни (камени кристал), љубичасти (аметист), ружичасти, сиви (чађавац), смеђи (каингорн), црни (морион), жути (цитрин) и зелени (прејз).

Кварц има тврдоћу 7 по Мосовој скали. Огреб му је беле боје и стакласте је сјајности. Густина му је 2.65 g/cm3 и гради веома лепе кристале.


Садржај

[уреди] Варијетети

Иако се цитрин јавља у природи, већином се добија излагањем аметиста високим температурама.


Кварц се јавља у хидротермалним венцима и у пегматитима. Потпуно формирани кристали могу достићи величине од неколико метара у дужини а бити тешки и неколико стотина килограма. Хидротермални венци могу садржати племените метале као што су самородно злато и самородно сребро.

Кварц је основни састојак гранита, пешчара, кречњака, и многих других магматских, седиментних и метаморфних стена.

Млечни кварц
Млечни кварц
Главни варијетети
Калцедон Било који криптокристални кварц, иако се уопштено говори само за бели или светлије обоајани материјал. У другим случајевима користе се друга имена.
Ахат Калцедон са врпцама
Оникс Ахат где су траке равне паралелне и конзистентне по величини.
Jasper Opaque chalcedony, impure
Aventurine Translucent chalcedony with small inclusions (usually mica) that shimmer.
Тигрово око Fibrous quartz, exhibiting chatoyancy.
Кристал Чист, безбојан
Аметист Purple, transparent
Цитрин Yellow to reddish orange, greenish yellow
Prasiolite Mint green, transparent
Rose quartz Pink, translucent, may display diasterism
Млечни кварц Бео, прозрачан до непрозрачан
Чађавац Браон, прозиран
Морион Тамносмеђ, непрозиран
Карнелијан Црвенкасто-оранж калцедон, полупрозиран

[уреди] Други варијетети

[уреди] Историја

[уреди] Пиезоелетричност

[уреди] Види још

[уреди] Литература

п • р • у
Минерали
1. Самородни елементи самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C)
2. Сулфиди пирит • халкопирит • пентландит
4. Оксиди и хидроксиди спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед
5. Карбонати, нитрати, борати арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит
6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит
8. Силикати алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит
Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%86"