Кленић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кленић
Leuciscus leuciscus.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Actinopterygii
ред: Cypriniformes
породица: Cyprinidae
род: Leuciscus
врста: L. leuciscus
Биномијална номенклатура
Leuciscus leuciscus
Linnaeus, 1758
Екологија таксона

'Кленић (лат. 'Leuciscus leuciscus) је слатководна риба из фамилије Cyprinidae.

  • Латински назив: Leuciscus leuciscus
  • Локални називи: брзак
  • Макс. дужина: до 40 cm
  • Макс. тежина: 1 kg
  • Време мреста: од марта до маја

Опис и грађа[уреди]

Кленић има округласто, заобљено - заокружено тело и мала, испупчена уста. Глава му је, као и леђа тамно плаве боје, а на боковима има сјајну сребрнкасту боју са бројним тамним линијама које прате смер крљушти. Стомачна и анална пераја су му беличаста, прошарана светло црвеном бојом, а леђна и грудна су на крајевима црна. Леђно пераје има само седам жбица, а репно пераје му је снажно расцепљено.

Кленић може да нарасте максимално до 40 cm, а максимална тежина му је око 1kg. Може да живи до 16 година. Годишње порасте двоструко, па кленић од једне године има 25 g, од две године 50 g, од три године 100 g и од четири 200 g.

Навике, станиште, распрострањеност[уреди]

Кленић је распрострањен у рекама и потоцима Европе, северно од Алпа, као и у Азији. Највише је присутан у Француској и Немачкој, али се проширио и до Ирске, где се користи као риба - мамац. Преферира воду од 6.0 до 8.0 pH, а идеални распон температуре је од 4 до 20º C. Воли чисте потоке и дубоке реке где зими плива преко шљунковитог дна, а лети је ближе површини воде.

Кленић је типична слатководна риба али он зна ући и у брактичне воде - Балтичко мора. Живахна је и активна риба, радо се скрива иза камења, зими борави у дубљим водама. Храни се црвима, инсектима, ларвама инсеката, пужевима и ретко биљкама.

Размножавање[уреди]

Кленић се мрести се од марта до маја и тада женка положи око 30.000 јајашаца икре, која се лепе на водено биље, или на потопљене пањеве и камење. Претпоставља се да се кленић мрести, како многи ихтиолози мисле, неколико пута, и то прво најстарији примерци. Полно је зрео са 3 године.

Литература[уреди]