Корисник:Aleksa Banjac/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Тачка Прелома је Амерички акциони криминалистички филм из 1991. године који је режирала Кетрин Бигелоу а написао В. Питер Илф. У њему глуме Патрик Свејзи, Кијану Ривс,

Лори Пети, Гари Бјуси а наслов филма се односи на термин у сурфовању "тачка прелома", где талас удара у тачку копна која штрчи са обале.

У филму је Ривс представљен као тајни агент ФИБ-а који има задатак да истражи идентитет групе пљачкаша банака док развија комплексан однос са вођом групе.

Развој филма започет је 1986. године, када је Илф написао почетни сценарио филма. Бигелоуова је ускоро написала сценарио са мужем Џејмсом Камеруном, а снимање је отпочело четири године касније. Сниман је на западној обали континенталног дела Сједињених држава и званични буџет је био 24 милиона долара, пре него што је 12. јула 1991. пуштен у биоскопе.

Филм је прихваћен са генерално позитивним критикама, хвалећи однос између Ривса и Свејзија. Током свог театарског приказивања, филм је зарадио преко 83.5 милиона долара, и од тада постао култни филм. Након успеха филма, Тачка пуцања је поново објављен у Блу-реју, 14. Јуна 2011.; Такође је изнедрио римејк који је објављен 2015. године.

Тачка Прелома
Жанракција
ТворацРик Кинг В. Питер Илф
РежијаКетрин Бигелоу
СценариоВ. Питер Илф
Главне улогеПатрик Свејзи

Кијану Ривс Гари Бјуси

Лори Пети
МузикаМарк Ишам
МонтажаХаувард Смит
Година1991.
Трајање122 минута
ЗемљаСједињене Државе
Језикенглески
Буџет24 милиона долара
Зарада84 милиона долара
IMDb веза

Радња[уреди | уреди извор]

Бивши квотербек из Охаја и агент новајлија у ФИБ-ју, Џони Јута (Кијану Ривс) помаже искусном агенту Ангелу Папасу (Гари Бјуси) у истрази низа пљачки које спроводе "Бивши Председници": Банда пљачкаша која носи маске Роналда Регана, Ричарда Никсона, Линдона Б. Џонсона и Џими Картера. Њихов стил пљачке је мало другачији па тако уместо да пљачкају трезор, они они захтевају само готовину коју благајници имају у фиокама и нестају у року од 90 секунди.

Прихвативши Папасову теорију, да су криманлци сурфери, Јута се тајно инфилтрира у њихово друштво. Након неуспешног покушаја да сам научи да сурфује у причу улази Тајлер Ендикот(Лори Пети), конобарица без родитеља која сурфује у слободно време. Како би је убедио да га научи да сурфује он измишља трагичну породичну причу. Преко ње упознаје Бодија (Патрик Свејзи), харизматичног лидера банде сурфера чији су чланови: Роуч (Џејмс Легрос), Громет (Боџесе Кристофер), Натанијел (Џон Филбин). Екипи је у почетку Јута био сумњив али се то мења након једне игре америчког фудбала на плажи. Ту сазнају да је Јута био звезда фудбалског тима универзитета али да је морао да прекине због повреде колена. Док полако учи да сурфује, Јута постаје све више загрижен за адреналински живот, Бодијеву филозофију и Тајлер. Након анализе длаке једног од пљачкаша банака, Јута и Папас се одлучују да спроведу рацију на другу банду сурфера, што је резултовало смрћу двојце њених чланова. Они нехотице упропаштавају тајну операцију ДЕА(Управа за сузбијање наркотика). Нападнута банда је била тражена из других разлога - диловање дроге, што их је скинуло са листе потенцијалних "Бивших Председника".

Пратећи Бодијеву групу, Јута запажа детаљ. Члан групе има исти ритуал у коме показује задњицу баш као један од "Бивших Председника" што додатно оправдава његову сумњу да су они пљачкаши које тражи. Након прорачунавања и праћења активности банде пљачкаша Јута и Папас одлучују да направе заседу. Председници се појављују и Јута креће у јурњаву за лоповом са маском Регана, за кога је очито да је Боди. После краће јурњаве кроз крај Јута одустаје након лошег доскока у аквадукт због чега му се испољава стара повреда колена. Упркос томе што је имао чист погодак, он не повлачи обарач и Боди успева да побегне.

У сцени око логорске ватре нам је откривено да су Боди и чланови његове екипе "Бивши Председници". Следећег јутра Тајлер проналази Јутину ФИБ значку и љутито раскида са њим мало после чега се на вратима појављују "Бивши Председници". Боди га зове да заједно скачу падобраном и он прихвата. Након скока он му саопштава да зна да је он ФИБ-ов агент и да је унајмио свог пријатеља Роузија (Ли Тергесен) да је чува Тајлер као таоца. Јута је уцењен да учествује са њима у последњој пљачци тог лета. Коначни исход била су три мртва човека: Громет, полицајац ван дужности (Ентони Мангано) и чувар банке (Џон Аписела). Огорчен Грометовом смрћу Боди нокаутира Јуту и напушта место злочина.

Оптужен за пљачку банке, Јута пркоси свом претпостављеном- директору ФИБ-ја Бену Харпу (Џон К. Макгинли), и бежи са Папасом на аеродором где се Боди и екипа спремају да беже за Мексико. Током пуцњаве Папас и Натанијел су убијени док је Роуч смртно рањен. Све са рањеним пријатељем, Боди га под претњом пиштоља тера да се укрца са њима. Када се авион налазио изнад предвиђеног места, Боди и Роуч узимају падобране и искачу, остављајући Јуту да преузме кривицу. Без и једнок преосталог падобрана Јута се одлучује на непромишљен потез. Узима Бодијев пиштољ и скаче за њима. Након што их је сустигао, успевају некако да се живи докопају земље. Међутим поново му се враћа бол у колену и он не може више да га јури. Роуч умире од рана, Боди ослобађа Тајлер и бежи са остатком новца.

Након девет месеци активног праћења , Јута проналази Бодија на плажи Белс у Викторији где се одвија незапамћена олуја. То је била чувена 50-годишња олуја о којој му је Боди причао. Јута безуспешно покушава да га приведе и после краћег рвања му стави лисице. Боди га моли да му дозволи да испуни свој сан и "зајаше" 50-годишњи талас. Он га пушта и одлази изговарајући познату реплику :"He's not comming back".

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Патрик Свејзи Бодисава
Кијану Ривс ФИБ-ијев агент Џони Јута
Гари Бјуси ФИБ-ијев агент Ангело Папас
Лори Пети Тајлер Ендикот
Џон К. Макгинли Директор ФИБ-аја Бен Харп
Џејмс Легрос Роуч
Џон Филбин Натанијел
Боџесе Кристофер Громет
Ли Тергесен Роузи
Винсент Клин Ворчајлд
Крис Педерсон Банкер
Ентони Кидис Тоне
Том Сизмор ДЕА полицајац на тајном задатку

Продукција[уреди | уреди извор]

Продукција филма почиње 1986. а кандидати за главну улогу су били Метју Бродерик, Џони Деп, Вал Килмер и Чарли Шин са Ридли Скотом у режисерској столици.[1][2] На крају се продукција распала.[3]

Четири године касније, након што су имали целовит сценарио отпочела је потрага за режисером. У том периоду главни продуцент Џејмс Камерун био је ожењен са Кетрин Бигелоу која је баш тада завршила свој филм Плави Челик и била је у потрази за новим пројектом.[1] За сценарио је једино добио признање В. Питер Илф икако Камерун каже да је са својом женом имао значајан допринос за крајњу верзију филма, обезбеђујући бољи ток радње.[4][5]

Филм није имао исто име од почетка. У периоду кад је Кијану Ривс добио улогу филм је требао да се зове Џони Јута.[1] Временом су схватили да такав наслов не говори ништа о фабули филма, па је по доласку Патрика Свејзија промењен у Јахачи Олује по познатој песми групе Дорс. Након што су утврдили да Морисонов текст такође нема никакве везе са радњом филма, и ова идеја је била одбачена. Тек на половини снимања филма Тачка Прелома је постало званично име због његове повезаности са сурфовањем.[1]

Ривсу се допало име његовог карактера јер га је како каже подсећало на двојцу познатих спортиста Џони Јунајтуса и Џоа Монтану. Он је описао свог лика као човека који увек воли да држи све под конотролом али је океан непредвидиво место које му константно доноси нове изазове. После одређеног времена он почиње на све да гледа као на игру и не прави разлику између доброг и лошег.[1] Свејзи увиђа њихову сличност интересовања ка адреналинском стилу живота и они постају све приснији.[1]

Два месеца пре снимања Лори Пети, Ривс и Свејзи су тренирали са бившим професионалним сурфером Денисом Јарвисом на Хавајском острву Кауаи.[1] Јарвис се присећа:"Патрик ми је рекао да је сурфовао неколико пута, Кијану није долазио у контакт са дском за сурфовање а Лори је тад први пут видела океан".[6] Снимање сцена са сурфовањем се показало изазвно па и није било чудно што је Свејзи завршио са четири поломљена ребра.За многе сцене је одбио да има дублера пошто ни пре ниједозвољавао да га неко одмени у тучи или јурњавама. Такође све секвенце са падобраном радио је сам и показао се као природан таленат.[1] Свејзи је за филм извео 55 скокова падобраном.[7] Он је базирао свог лика на свом каскадеру Дарику Дорнеру, професионалном сурферу. Накакон што је Кијану научио да сурфује за потребе филма, одлучио је да му оно постане један од хобија.[8]

Филм је сниман на следећим локацијама: Пауел језеро у Јути, паркови Екола и Вилер у Орегону и Малибу, Менхетн Бич, Санта Моника, Венеција и Вестфилд Калвер Сити у Калифорнији.[9] Иако је финална сцена филма на Блелс Бичу у Викторији, Аустралија, она је заправо снимана на Индијан Бич плажи у Еколи, Канон Бич Орегон.[10]

Зарада[уреди | уреди извор]

Филм је почео да се приказује у биоскопима 12. Јула 1991. а већ у првој недељи зарадио је 8.5 милиона долара, одмах испод Терминатора 2 Судњи дан, реиздања 101 далматинац и Жестоких Момака. Са буџетом од 24 милиона долара филм је успео да утростручи улог и дође до 83.5 милиона долара- 43.2 у Северној Америци и 40.3 остатак света.[11]

Критике[уреди | уреди извор]

На сајту Ротен Томатос филм има 70% позитивне критике, на основу 60 рецензија и то са просечном оценом 6.13/10. Консензус критичара веб странице гласи:"Апсурдан, пун претривања и често лудачки забаван, филм је овде да покаже да је људски дух идаље жив."[12] Метакритик је дао извештај о просечном резулату 58 од 100 на основу 20 критика. То указиује на "мешовите или просечне оцене".[13] Публика коју је анкетирао СинемаСкор забележила је резултате од 4+ до 5 па и непролазну оцену.[14]

Роџер Иберт из часописа Чикаго Сан-Тајмс дао је филму три ипо звездице од четири и написао:"Бигелоува је занимљив режисер за овакве ствари. Она се занима начинима на које њени ликови живе опсно како би оправдали своје филозофије. Они нису људи од акције већ људи који бирају акцију као начин да искажу своја уверења."[15] У свом чланку за Њујорк Тајмс Џенет Маслин је похвалила Ривсов наступ:"Доста живахности изненађујуће долази од господина Ривса, који је показао велику дисциплинованост и глумачки домет. кроз филм лако мења стил - од озбиљног полицијског до опуштеног понашања као из предходних филмских остварења."[16] Ентертејмент викли је дао филму јаку тројку а Овен Глајберман је написао:"Нас који у животу не тражимо ултимативно адреналинско узбуђење филм тера на осећај припадности грађанима другог реда. Филм претвара непромишљену атлетску храброст у нови облик аристократије."[17]

У својој рецензији за Вашингтон Пост, Хал Хинисон је написао: "Много тога што Бигелова износи на платно, заобилази мозак у потпуности, прикључујући се директно у наше изнутрице. Сцене сурфовања су веома моћне и уливају осећај страхопоштовања. Њени кадрови су мелем за очи али ми њене филмове не гледамо само очима.[18] "Бигелова не може да спасе филм од дављења у сурферском жаргону, али без ње Тачка Прелома не би био ништа до изговор да се буљи у лепе момке у ронилачким оделима." Записао је Питер Траверс за часопис Ролинг Стоун.[19]

У модерној култури[уреди | уреди извор]

Филм је споменут у серији Волим Деведесете на Ве-Ха-1 у епизоди 1991. Многе познате личности укључујући Доминика Монахана, Моа Рока, Мајкла Ијана Блејка, Хала Спаркуса и Криса Понтнуса коментарисали су зашто филм заслужује да буде споменут у тој епизоди. Ентертејмент викли је изјавио да Тачка Прелома спада у топ 10 листу филмова са најбољим сценама сурфовања.[20]

Тачка Прелома је референцирана у филму Пандур у Акцији, конкретно она сцена кадалежи на земљи и разјарено пуца у небо. Само што у овом случају онај ко је на земљи је глумац, Ник Фрост.[21][22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж „"Point Break DVD Liner Notes". Point Break: Pure Adrenaline Edition. 20th Century Fox. 2006.”. 
  2. ^ „"Cinefile Klady, Leonard". Los Angeles Times. August 14, 1988. p. K32.”. 
  3. ^ Robbie Collin (February 2, 2016). „Tough guys have feelings too: the power of Point Break”. Telegraph. 
  4. ^ Raymond, Adam K. (December 25, 2015). „25 Bodacious Facts About the Original 'Point Break'”. Yahoo Entertainment. 
  5. ^ JamesCameronOnline.com. „"Point Break"”. 
  6. ^ „Board Certified”. Entertainment Weekly. 26. 7. 1991. 
  7. ^ Thomas, Karen (12. 7. 1991). „Swayze's latest step”. USA Today. 
  8. ^ – via IMDb. (12. 7. 1991). „Point Break”. IMDB. 
  9. ^ D'Arc, James V. (2010). When Hollywood came to town : a history of moviemaking in Utah (1st ed изд.). Layton, Utah: Gibbs Smith. ISBN 978-1-4236-1984-0. OCLC 829202121. 
  10. ^ Sarah Le (July 29, 2014)., Locations Hub. „"Three Movies You Might Not Know Were Filmed At Cannon Beach".”. 
  11. ^ Vinyard, Marc. „Box Office Mojo”. CC Advisor. Приступљено 2021-05-09. 
  12. ^ „Point Break (1991)”. Rotten Tomatoes. 
  13. ^ „Point Break reviews”. Metacritic. 
  14. ^ „Cinemascore”. 
  15. ^ Ebert, Roger (July 12, 1991). „Point Break”. Chicago Sun-Times. 
  16. ^ Maslin, Janet (July 12, 1991). „Surf's Up For F.B.I. In Bigelow's 'Point Break”. The New York Times. 
  17. ^ Gleiberman, Owen (July 26, 1991). „Point Break”. Entertainment Weekly. 
  18. ^ Hinson, Hal (July 12, 1991). „Point Break”. The Washington Post. 
  19. ^ Travers, Peter (April 11, 2001). „Point Break”. Rolling Stone. 
  20. ^ „10 Best Surfing Scenes”. Entertainment Weekly. 
  21. ^ „Pegg, Wright and Frost's Best Movie References, From 'Spaced' to 'Hot Fuzz”. BBC America. 
  22. ^ „Point Break movie re-make: Filming underway on 90s classic”. 

Спољашњи линкови[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Aleksa_Banjac/песак&oldid=23804283”