Криминалистички филм

Из Википедије, слободне енциклопедије

У најширем смислу, криминалистички филм је филм који говори о криминалу и мрачној страни људске природе. Стилски, може се сврстати под многе жанрове, обично под драму, трилер, мистерију и филм ноар. Филмови фокусирани на мафију типични су примери криминалистичких филмова.

Криминалистичка фикција на телевизији[уреди]

Повећањем популарности телевизије све више су се почеле појављивати телевизијске серије с детективима, истражитељима, специјалним агентима, адвокатима и полицијом. У Уједињеном Краљевству, Осветници (шездесетих) су говорили о углађеном агенту Џону Стиду и његовој партнерки Еми Пил, а серија је стекла култни статус. Америчка телевизија је правила серије као што су 77 Sunset Strip (19581963); Улице Сан Франциска (19721977), с Карлом Малденом и младим Мајклом Дагласом, Њемачкој, Дерик је постала свакодневна ријеч.

Поджанрови[уреди]

Криминалистички филмови потпадају под неколико различитих поджанрова:

  • Мафијашки филм, смештен у свет мафије. Примери су Кум и обе верзије Лица с ожиљком.
  • Пљачкашки филмови говоре о банди криминалаца који покушавају извести крађу или пљачку, као и о могућим последицама које следе након тога. Пљачкашки филмови имају опуштенији тон. Пример је Жалац.
  • Филм ноар, жанр популаран у тридесетим, четредсетим и педесетим, често спада у криминалистички жанр. Нео-ноар филмови се односе на модерне филмове под утицајем ноара, као што је Град грехова (филм).
  • Затворски филмови прате живот протагониста у затвору, као у филму Бег из Алкатраза.
  • Филмови о истинитим злочинима утемељени су на стварним догађајима, иако се детаљи могу изменити због приче. Примери су Добри момци и Пасје послеподне.
  • Квартовски филмови говоре о афро-америчким урбаним проблемима и култури. Иако се не морају увек вртити око злочина, криминална активност је често заступљена у причи.
  • Криминалистички трилери су трилери у којима злочин игра велику улогу.
  • Криминалистичке комедије су спој криминала и мрачне комедије.
  • Судске драме обично се не баве самим злочином као суђење касније. Типична прича говори о адвокату који покушава доказати невиност својег клијента.