Хаваји

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 21°18′41″СГ Ш, 157°47′47″ЗГД

Хаваји
Hawaii
Hawai‘i
State of Hawaii
Moku‘āina o Hawai‘i
Застава Грб
Застава Грб
Положај
Главни град Хонолулу
Највећи град Хонолулу
Гувернер Нил Аберкромби
Службени језик енглески, хавајски
Површина 28.311 km²
 - Копнена 16.638 km²
 - Водена 11.672 km²
Становништво 2008.
 - Број 1.288.198
 - Густина становништва 72,83 ст./km²
Временска зона Hawaii-Aleutian: UTC-10
Проглашење за савезну државу САД
 - Датум 21. август 1959.
 - Поредак 50.
Географска дужина 154°48′W — 178°22′W
Географска ширина 18°55′N — 28°27′N
Дужина 2450 km
Висина
 - Највиша 4205 m
 - Најнижа 0 m
Скраћенице
 - Поштанска HI
 - ИСО 3166-2 US-HI
Веб-сајт www.hawaii.gov

Хаваји (енгл. Hawaii, хав. Moku‘āina o Hawai‘i) су америчка савезна држава. У састав Сједињених Америчких Држава примљени су 21. августа 1959. као последња педесета чланица. Једина је америчка савезна држава коју искључиво чине острва. Хаваји су архипелаг у централном делу Пацифика, југозападно од континенталног дела САД, југоисточно од Јапана и североисточно од Аустралије.

Природне лепоте, топла тропска клима, бистро море и таласи, и активни вулкани чине Хаваје популарним одредиштем за туристе, сурфере, биологе и вулканологе. С обзиром да су смештени у централном Пацифику на Хавајима је присутан утицај како северне Америке тако и Азије, као и сопствене домородачке културе. Хаваји имају више од милион сталних становника, као и доста туриста и припадника Војске САД. Главни град Хаваја је Хонолулу који се налази на острву Оаху. Хаваји обухватају практично цео вулкански Ланац хавајских острва који се састоји од стотина острва у распону од 2.400 километара. На југоисточном крају архипелага се налази осам тзв. главних острва Нијхау, Кауај, Оаху, Молокај, Ланај, Кахолаве, Мауи и Хаваји. Острво Хаваји је далеко највеће и често се назива „Велико острво“ да не би било побркано са савезном државом. Архипелаг је део Полинезије.

После Аљаске, Флориде и Калифорније, Хаваји имају по дужини четврту обалу међу америчким савезним државама, која се простире у дужини од приближно 1.200 километара.

Хаваји су поред Аризоне једина савезна држава која не примењује летње рачунање времена.

Географија[уреди]

Топографија[уреди]

World map with Hawaiian islands in the middle
Хавајска острва смештена у централном делу Пацифика
Pāhoehoe and Aā lava flows side by side at the Big Island of Hawaii in September, 2007
Nā Pali coast, Kauai
Сателитски снимак Хаваја показује да се највећи део вегетације налази на североистоку острва које је изложено ударима ветра.[1]

Овај архипелаг се налази неких 3200 километара југозападно од Северне Америке,[2] Хаваји су најјужнија америчка савезна држава и друга најзападнија савезна држава после Аљаске. Хаваји и Аљаска су једине савезне државе које се не граниче са неком другом савезном државом.

Хаваји се од других савезних држава САД разликују у следећим стварима:

  • географски се не налазе у северној Америци;
  • на њима се узгаја кафа;
  • у потпуности су окружени водом;
  • у потпуности су архипелаг;
  • имају краљевску палату;
  • ниједан део границе се не поклапа са линијама географске ширине и дужине.

Највиша планина на Хавајима је Мауна Кеа чији је највиши врх висок 4.204 метара [3] Осам главних острва, Хаваји, Мауи, Оаху, Кахолаве, Ланај, Молокај, Кауај и Нијахау, окружује већи број мањих острва. Северозападна хавајска острва су група од девет малих острва, која се пружају од острва Нихоа до атола Куре. Она представљају остатке некадашњих знатно већих планина вулканског порекла. Такође тамо се налази више од 100 хриди и острваца, као што је Молокини, која су или вулканског порекла или су настала ерозијом.[4]

Геологија[уреди]

Сва хавајска острва су вулканског порекла. Због померања тектонских плоча испод Пацифичког океана ка северозападу, врућа тачка се не помера и полако ствара нове вулкане. Због локације вруће тачке једини активни вулкани се налазе у јужној половини Великог острва. Најновији вулкан Лојхи симаунт, се налази јужно од обале Великог острва.

Последња вулканска ерупција ван Великог острва је била ерупција вулкана Халеакала на острву Мауи. Према неким проценама она се десила крајем осамнаестог века мада има и процена да се десила и неколико стотина година раније.[5] Године 1790. вулкан Килауеа је прорадио и проузроковао најсмртоноснију вулканску ерупцију (у савременом добу) која се десила у данашњим Сједињеним Државама.[6] Тада је погинуло 5.405 ратника и чланова њихових породица који су се кретали ка Килауеи.[7]

Вулканска активност и ерозије које су уследиле су створиле импресивне геолошке облике. Велико острво има трећи по висини врх међу свим острвима на свету.[8] Нестабилност падина вулкана утиче на појаву разорних земљотреса уз пратеће цунамије, посебно 1868. и 1975.[9]

Флора и фауна[уреди]

Удаљеност Хаваја од других континената је условила да живот на ова острва дође на три начина: путем ветра, таласима, помоћу птица, инсеката и свега другог што је дошло с њима. Изолованост и разнолики крајолик (велике надморске висине, тропска клима) произвели су огроман број ендемских биљних и животињских врста. За Хаваје је карактеристично да имају више угрожених врста биљака и животиња него било која савезна држава, такође имају и највећи проценат изумрлих ендемских врста у САД.[10]

Клима[уреди]

Хаваји имају тропску климу, с тим да температура и влажност ваздуха нису толико екстремни због практично сталног деловања пасата из правца истока.

Највише дневне температуре током лета се крећу око 31 °C а ноћне температуре око 24 °C. Током зиме највише дневне су око 28 °C а ноћне око 18 °C.

Иако тропске крајеве не карактеришу снежне падавине на планинама Мауна Кеа и Мауна Лоа снег се може наћи на висинама од 4.205 метара током зимских месеци. Снег ретко пада на Халеакали. Планина Вајалеале, на острву Кауај, је са годишњом количином од 1.170 центиметара падавина на другом месту у свету. Већи део Хаваја има само два периода: суви период од маја до октобра и кишни период од октобра до априла.[11]

Највише и најниже месечне температуре хавајских градова.[12]
Град јануар фебруар март април мај јун јул август септембар октобар новембар децембар
Хило 17,8°C 17,8°C 18,3°C 18,9°C 19,4°C 20,0°C 20,6°C 20,6°C 20,6°C 20,0°C 19,4°C 18,3°C
26,1°C 26,1°C 26,1°C 26,1°C 27,2°C 27,8°C 27,8°C 28,3°C 28,3°C 28,3°C 27,2°C 26,7°C
Хонолулу 18,9°C 18,3°C 19,4°C 20,0°C 21,1°C 22,2°C 23,3°C 23,9°C 23,3°C 22,8°C 21,7°C 20,0°C
26,7°C 27,2°C 27,8°C 28,3°C 29,4°C 30,6°C 31,1°C 31,7°C 31,7°C 30,6°C 28,9°C 27,8°C
Кахулуи 17,2°C 17,2°C 18,3°C 18,9°C 19,4°C 20,6°C 21,7°C 21,7°C 21,1°C 20,6°C 20,0°C 18,3°C
26,7°C 27,2°C 27,8°C 27,8°C 28,9°C 30,0°C 30,6°C 31,1°C 31,1°C 30,6°C 28,9°C 27,8°C
Лихуе 18,3°C 18,9°C 19,4°C 20,6°C 21,1°C 22,8°C 23,3°C 23,3°C 23,3°C 22,8°C 21,7°C 20,0°C
25,6°C 26,6°C 26,6°C 26,1°C 27,2°C 28,3°C 28,9°C 29,4°C 29,4°C 28,9°C 27,2°C 26,1°C

Демографија[уреди]

Демографија
1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2010.
154.001 191.874 255.881 368.300 422.770 499.794 632.772 769.913 964.691 1.108.229 1.211.537 1.360.301


Хаваји су 2000. године имали 1.211.537 становника, од чега су 41,6 % (503.868) азијског порекла (Јапанци 201.764; Филипинци 170.635; Кинези 56.600; Корејци 23.637). Исте те године на њима живе 113.539 Полинежана (укључујући 80.137 Хавајаца), 22.003 Афро-Американаца, 3.535 досељених Индијанаца са Аљаске, 87.699 Латино-Американаца (Мексиканци, Порториканци, Кубанци) и 212.229 страно-рођених грађана. Домаће становништво очувало је свој етнички и културни идентитет, на чему и данас помно раде.

Највећи градови[уреди]

Хонолулу
Хонолулу
Хило
Хило
Поредак Град Популација Кајлуа
Кајлуа
Канеохе
Канеохе
1 Хонолулу 337.256
2 Перл Сити 47.698
3 Хило 43.263
4 Кајлуа 38.635
5 Вајпаху 38.216
6 Канеохе 34.597
7 Милилани Таун 27.629
8 Кахулуј 26.337
9 Ева Џентри 22.690
10 Кихеј 20.881


Култура[уреди]

Култура је изузетна занимљива и привлачи пажњу туриста, а међу предметима се посебно истичу они направљени од полумеког дрвета званог Mya-Ma. То су углавном музички инструменти, различите посуде, оруђе и оружје. Такође чувен је трбушни плес који се изводи уз пратњу музике изведене Mya-Ma инструментима. За њега старије генерације Хавајчана причају да је то плес који одржава здравље због покретања тела којим се масира снажно трбушна дупља и самим тим обезбјеђује савршено, здравље. На Хавајима је много већа примена алтернативне медицине него што је то случај на западу, а Хавајчани уобичајено упражњавају своју хавајску алтернативну медицину. Чувају свој језик, културу и обичаје, и доприносе очувању шароликог Хавајског културног живота.

Туризам[уреди]

Због развијеног туризма становништво се бави исључиво туризмом и угоститељством. Занимљиво је да не постоји бела куга и да се становништво стално повећава. Хавајчани имају за један од својих националних спортова занимљиво, Сумо рвање. Температуре су током године константно високе, с тим што је лети температура 32 целзијуса а зими преко 40 целзијуса што ово предивно острво чини најпогоднијим за посећивање зими. Острво је током протеклих 100 година натерало, због својих многобројних погодности, инвенститоре наручито из Сједињених држава да уложе огромне своте новца у његов развој.

Хаваји су такође стално поприште сурферских такмичења, и у ту сврху је намењена чувена Ваикики плажа, једна од најлепших плажа на свету. Настала је природним путем али је касније дограђивна због огромне навале туриста. Око плаже изграђени су ланци хотела, Хилтон, Хајат и други. На њој се одржавају чувена сурф такмичења и током целе године туристи су у могућности да гледају бравуре сурф мајстора.

Хавајска обала је цењена од стране сурфера због високих таласа који понекад достижу и висину од 8 метара али то је и мач са две оштрице зато што таласи знају да опустоше обалу, нарочито удружени са честим ураганима.

Референце[уреди]

  1. ^ „Hawaiian Islands : Image of the Day“. Earthobservatory.nasa.gov Приступљено 5. 11. 2010.. 
  2. ^ „What constitutes the United States, what are the official definitions?“. United States Geological Survey. Archived from the original on 21. 10. 2004. Приступљено 3. 7. 2007.. 
  3. ^ Mauna Kea Volcano, Hawaii.
  4. ^ Rubin, Ken. „General Information about Hawaiian Shield Volcanoes“ Приступљено December 2009. 
  5. ^ „Youngest lava flows on East Maui probably older than A.D. 1790“. United States Geological Survey. 9. 9. 1999. Приступљено 4. 10. 1999.. 
  6. ^ Living on Active Volcanoes—The Island of Hawaii, U.S. Geological Survey Fact Sheet 074-97.
  7. ^ Human Footprints in Relation to the 1790 Eruption of Kīlauea, Swanson, D. A.; Rausch, J., American Geophysical Union.
  8. ^ „Largest islands of the world“. Worldatlas.com Приступљено 16. 4. 2011.. 
  9. ^ Pacific Tsunami Warning Center (12. 11. 2009.). „Tsunami Safety & Preparedness in Hawai`i“ Приступљено 12. 11. 2009.. 
  10. ^ Howard Youth. „Hawaii's Forest Birds Sing the Blues“ Приступљено 31. 10. 2008.. 
  11. ^ Climate of Hawaii, Приступљено 29. 4. 2013.
  12. ^ Клима Хаваја.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: