Чарли Шин

С Википедије, слободне енциклопедије
Чарли Шин
Чарли Шин
Лични подаци
Пуно имеКарлос Ирвин Естевез
Датум рођења(1965-09-03)3. септембар 1965. (58 год.)
Место рођењаЊујорк, САД
Занимањеглумац
Породица
СупружнициДона Пил (1995—1996) Дениз Ричардс (2002—2006)
Брук Милер (2008—2011)[1]
Деца5
РодитељиМартин Шин (отац)

Џенет Темплетон (мајка)
РођациЕмилио Естевез (брат)

Рамон Естевез (брат)
Рене Естевез (сестра)
Рад
Активни период1973—данас
Битна улогаДва и по мушкарца - Чарли Харпер
Веза до IMDb-а

Чарли Шин (енгл. Charlie Sheen; Њујорк, 3. септембар 1965) амерички је глумац. Славу је стекао након серије успешних филмова као што су Вод (1986), Вол стрит (1987), Млади револвераши (1988), Главна лига (1989), Усијане главе! (1991) и Три мускетара (1993).

Током 2000-их, Шин је постао препознатљив по својим улогама у телевизијским серијама. Заменио је Мајкл Џеј Фокса у серији Сви градоначелникови људи, која му је донела Златни глобус за најбољег глумца у категорији телевизијских серија, мјузикла или комедије, а након тога је глумио у Два и по мушкарца, која му је донела неколико номинација за Златни глобус и Еми награде. У најскорије време, глумио је у комедији Фокс телевизије Контрола беса, која је своју 100. и завршну епизоду емитовала у 2014. години. 2010. године Шин је постао најплаћенији телевизијски глумац и зарађивао 1,8 милиона долара по епизоди серије Два и по мушкарца.

Шинов приватни живот је доспевао у јавност и штампу, укључујући извештаје о злоупотреби алкохола и психоактивних супстанци и о брачним проблемима, као и наводе о породичном насиљу. Његов уговор за серију Два и по мушкарца био је прекинут од стране телевизијских кућа Си-Би-Ес и Варнер брос у марту 2011. године. Шин је затим отишао на турнеју[2]. 17. новембра 2015, Шин је јавно открио да је ХИВ позитиван, што му је дијагностиковано четири године раније.

Младост[уреди | уреди извор]

Карлос Естевез је рођен 3. септембра 1965. године у Њујорку[3][4], као најмлађи син глумца Мартин Шина (рођеног као Рамон Антонио Херардо Естевез) и уметнице Џенет Темплтон.[5] Родитељи његових родитеља су били имигранти из Галиције(Шпаније) и Ирске.[6] Његов отац је био побожан римокатолик а његова мајка стриктна хришћанка.[7] Шин има два старија брата, Емилиа и Рамона, и млађу сестру Рене, који су сви такође глумци. Након Мартинове улоге у Бродвејском мјузиклу The Subject Was Roses, породица се преселила у Малибу, Калифорнија. Шиново прво појављивање на филму је било када је имао 9 година у филму његовог оца Погубљење војника Словика из 1974. Шин је похађао средњу школу у Санта Моници, Калифорнија, заједно са Роберт Дауни Јуниором, у којој је био главни бацач бејзбол тима.

У средњој школи је показао занимање за глуму, када је направио аматерски филм Супер 8 са својим братом Емилиом и друговима из школе Роб Лоуом и Шон Пеном. Пар недеља пре матуре, био је избачен из школе због изостанака и лоших оцена. Пошто је одлучио да постане глумац, променио је име у Чарли Шин. Његов отац је узео презиме Шин у част католичког надбискупа и теолога Фултона Џ. Шина, а име Чарли је енглеска варијанта имена Карлос.[8][9]

Глумачка каријера[уреди | уреди извор]

Филм[уреди | уреди извор]

Шинова филмска каријера је почела 1984. године улогом у тинејџерској драми о Хладном рату, Црвена зора, у којој су глумили и Патрик Свејзи, К. Томас Хауел, Леа Томпсон и Џенифер Греј. Шин и Грејова су се поново појавили заједно у краткој сцени у филму Слободан дан Фјериса Бјулера (1986). Такође се појавио и у једној епизоди серије Невероватне приче. Своју прву велику улогу Шин је имао у драми о Вијетнамском рату, Вод (1986). 1987, глумио је уз свог оца у Вол стриту. Оба фила је режирао Оливер Стоун. 1988, Стоун је питао Шина да глуми у његовом новом филму Рођен 4. јула (1989), али је на крају ипак узео Том Круза. Шин никад није био обавештен од стране Стоуна, и за то је сазнао тек од свог брата Емилиа. После тога, Шин никад није глумио у филмовима Оливера Стоуна[10], мада је имао кратко појављивање у филму Новац никад не спава.

1987, Шин је био изабран да глуми Рона у никад објављеном филму Гризли 2: Предатор, наставку нискобуџетног хорор филма Гризли из 1976. 1988, глумио је Хепија Фелча у филму о бејзболу Осморица суспендованих. Такође 1988, појавио се уз свог брата Емилиа у филму Млади револвераши, а потом и 1990, у филму Запослени људи. 1989. године, Шин је заједно са Џоном Фуском, Кристофер Кејном, Лу Дајмонд Филипсом, Емилио Естевезом и Кифер Садерландом одликован наградом Бронзани Ренглер за њихов рад на филму Млади Револвераши.

1990. глумио је заједно са оцем у филму Ритам, где је играо бунтовног затвореника у војном притвору, и са Клинт Иствудом у полицијском филму Новајлија. Филмови су били режирани редом од стране Мартина Шина и Иствуда. 1992. године, учествовао је у филму Изван закона уз Линду Фјорентино и Мајкл Мадсена. 1994. Шин је награђен звездом на Холивудском булевару славних. 1997. Шин је написао свој први филм, Истражујући Марс, документарац о вечном питању има ли живота на Марсу?. Наредне године, Шин је написао, продуцирао и глумио у акционом филму Закон злочина.[11]

Шин се појављивао и у комедијама, укључујући филмове Главна лига, Мирис лове и у сатири Усијане главе. 1999, играо је самог себе у филму Бити Џон Малкович. Такође се појавио и у трећем, четвртом и петом наставку Мрак филма.

Шин је такође позајмљивао глас у анимираним филмовима, као Чарли у Сви пси иду у рај 2 (где је заменио Берт Рејнолдса), и као Декс Догтектив у анимираној комедији Рат храном продукцијске куће Лајонсгејт.

2012. глумио је уз Џејсон Шварцмана и Бил Марија и надреалној комедији Романа Кополе, Осврт на ум Чарлса Свона Трећег.[12] За улогу у филму Мачета убија из 2013, у ком је Шин играо председника Сједињених Америчких Држава, био је кредитован као Карлос Естевез. То је био јединствен случај, а урађено је зато што је цео филм имао латино тему, а идеја је била његова.[13] Шинов наредни пројекат ће бити филм 9/11 (2016), адаптација представе 9/11 Патрика Карсона. Поред њега, у филму ће глумити и Вупи Голдберг, Џина Гершон, Луис Гузман, Вуд Харис, Жаклин Бисет и Брус Дејвисон.[14]

Телевизија[уреди | уреди извор]

Шин 2012. године

2000. године, Шин је дебитовао на малим екранима када је заменио Мајкл Џеј Фокса у последње две сезоне ситкома Сви градоначелникови људи (у којој је такође глумио глумац из Фјериса Бјулера, Алан Рак као Стјуарт Бондек). За његов рад у Сви градоначелникови људи, Шин је био номинован за две АЛМА награде и освојио свој први Златни глобус за најбољег глумца у категорији телевизијских серија, мјузикла или комедије.[15][16] Серија се завршила 2002. године.

2003, Шин је одабран за улогу Чарлија Харпера у Си-Би-Ес ситкому Два и по мушкарца, која је емитована након популарне серије Сви воле Рејмонда понедељком увече. Шинова улога у серији је била заснована на његовом имиџу лошег момка.[17] Ова улога му је донела номинацију за АЛМА награду, три номинације за Еми награду и две за Златни глобус. Током осме и његове последње сезоне серије, Шин је зарађивао 1,8 милиона долара по епизоди.[18]

Отпуштање из Ворнер Броса[уреди | уреди извор]

Продукција Два и по мушкарца је обустављена у јануару 2011. године док је Шин био на одвикавању од опијата у својој кући, а то је био његов трећи покушај рехабилитације у 12 месеци.[19][20][21] Наредног месеца, Си-Би-Ес је отказао последње четири епизоде сезоне након што је Шин јавно понижавао и коментарисао аутора серије Чак Лора[22], а Ворнер Брос. је забранио Шину прилазак на сет. Шин, као најплаћенији глумац на телевизији, тада је јавно захтевао повишицу од 50%, тврдећи да у поређењу са тим колико је серија зарађивала он био мало плаћен.

Си-Би-Ес и Ворнер Брос. су прекинули Шинов уговор 7. марта 2011.[23] и заменили га Ештон Кучером.[24][25] Након отпуштања, Шин је наставио да критикује Чака Лора[26], и поднео тужбу против њега и Ворнер Брос. компаније која је окончана 26. септембра исте године.[27] Истог месеца док је уручивао награду на Телевизијским Еми награда, обратио се екипи серије Два и по мушкарца речима: Из свег срца, желим вам све најбоље у наредној сезони. Провели смо осам дивних година заједно и знам да ћете наставити да снимате добар програм. 2012, Шин се вратио на телевизију у серији Контрола беса, заснованој на истоименом филму.[28]

Нервни слом[уреди | уреди извор]

У времену разрешења из серије, Шин је имао јавни нервни слом који је емитован на телевизији и интернету. Имао је бизарне изјаве у телевизијским интервјуима говорећи да је вештац и да има тигрову крв и ДНК Адониса, и да је побеђивао.[29] Такође је и поставио видео снимак на Јутјуб на коме је пушио цигару на нос и псовао бивше газде.[30] Једном новинару је на ТВ-у рекао Уморан сам од претварања да нисам посебан. Уморан сам од претварања да нисам моћна рок звезда са Марса.[31]

Друго[уреди | уреди извор]

Дана 19. септембра 2011, Шин је исмејан на Комеди сентрал каналу. То је гледало 6,4 милиона људи, што је био најгледанији програм на том каналу до данас.[32]

Остали подухвати[уреди | уреди извор]

2006, Шин је лансирао линију одеће за децу названу Шин Кидз.[33] 2011, поставио је Гинисов светски рекорд на Твитеру за Најбрже достизање милион пратилаца (а просечно га запрати 129 000 нових људи дневно)[34] и Гинисов рекод за Најплаћенијег телевизијског глумца по епизоди са 1,25 милиона док је глумио у Два и по мушкарца.[35] 10. марта 2011. године, Шин је најавио националну турнеју названу Мој силовит торпедо истине/Пораз није опција, која је започела у Детроиту 2. априла. Турнеја је распродата за 18 минута. Међутим, 1. априла 2011. Слободна штампа Детроита је објавила чланак у коме је писало да је 30. марта било 1000 карата које су се могле наћи код тапкароша, од који су неке коштале за 15% мање него званичне карте. Хафингтон пост је објавио да је било очекивао да Шин заради милион у 2011. од уговора са Твитером и 7 милиона од турнеје по Северној Америци. Многи од посетилаца његовог наступа у Детроиту 2. априла[36] су били разочарани, мада је каснији наступ у Чикагу, који је био мало измењен, добио добре оцене.

Шин је најављен као заштитно лице и партнер НикоШина, електронских цигарета за једнократну употребу и сличих производа.[37]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Породица и љубавне везе[уреди | уреди извор]

Шин је био ожењен три пута. Има петоро деце и једно унуче.

Његова најстарија ћерка, Касандра Џејд Естевез је рођена 12. децембра 1984. године, у браку са средњошколском девојком, Полом Профит[38][39], познатом и као Пола Сприт.[40] Касандра је родила ћерку Луну у јулу 2013, која је Шиново једино унуче.[41]

У јануару 1990, Шин је случајно упуцао своју вереницу Кели Престон, у руку. Она је, убрзо потом, раскинула веридбу.[42][43][44] Током 90-тих, Шин се забављао са многобројним порно глумицама, укључујући и Џинџер Лин и Хедер Хантер.[45][46][47] Дана 3. септембра 1995, Шин се оженио својом првом женом, Доном Пил.[48] Те исте године, Шин је именован као један од клијената агенције за пословну пратњу коју је водила Хајди Флајс.[49] Шин и Пилова су се развели 1996.

Шин је упознао глумицу Дениз Ричардс на снимању филма Поверљиво 2000. године.[50] Међутим, почели су да се забављају тек у октобру 2001, када је Ричардсова имала гостујућу улогу у Шиновој серији Сви градоначелникови људи. Верили су се 26. децембра 2001, а венчали 15. јуна 2002, на имању творца серије Герија Дејвида Голдберга. Имају две ћерке, Сем Џ. Шин (рођену 9. марта 2004)[51] и Лолу Роуз Шин (рођену 1. јуна 2005). У марту 2005, Ричардсова је поднела захтев за развод, оптужујући Шина за злоупотребу алкохола и дрога и претње насиљем. Развод је окончан у новембру 2006. године, а претходио му је спор о старатељству над ћеркама.

Дана 30. маја 2008, Шин се оженио по трећи пут са Брук Мјулер.[52][53][54] Имају два сина, близанце Боба и Макса (рођени 15. марта 2009).[55] У новембру 2010, Шин је поднео захтев за развод. 1. марта 2011, полиција је одвела Боба и Макса из Шинове куће. Шин је у НБС емисији Данац изјавио Био сам врло прибран и фокусиран[56] Судећи по Пипл магазину, социјална служба је одвела децу након што је Мјулерова поднела забрану приласка против Шина. У документу је написано Веома се бринем да је (Шин) тренутно луд[57]. Упитан да ли ће се борити за децу, Шин је послао текстуалну поруку магазину Рођен спреман. Побеђујем. Шинов и Мјулерин развод је окончан 2. маја 2011.

Дана 1. марта 2011. године Шин је истовремено живео са порнографском глумицом Бри Олсо и манекенком и графичким дизајнером Натали Кенли, којима је дао надимак богиње.[58][59][60] Олсонова је напустила Шина у априлу 2011, а Кенлијева у јуну 2011. Приликом интервјуа у јануару 2013. у емисији Вече са Пирс Морганом, Шин је изјавио да је у вези са глумицом филмова за одрасле, Џорџијом Џоунс.

Шин се у фебруару 2014. године верио са бившом глумицом филмова за одрасле Брет Рос[61], која је почела да користи своје крштено име – Скотин Рос.[62][63] Иако је венчање било планирано за новембар 2014, они су раскинули веридбу у октобру са објавом да су се споразумно разишли. Шин је изјавио Одлучио сам да моја деца заслужују моју пажњу више него ова веза тренутно. И даље имам огромну склоност ка Скоти и желим јој све најбоље[64]. Месец дана касније, Росијева је хоспитализована због предозирања лековима.[65]

Злоупотреба опијата, правни проблеми и здравље[уреди | уреди извор]

Дана20. маја 1998, Шин је претрпео мождани удар услед предозирања кокаином и тада је хоспитализован. Нађен је у својој кући на мору од стране пријатеља, након чега му је хитна помоћ пружила спасоносну прву помоћ и одвезла га у болницу Лас Роблес, где су му испумпали стомак.[66] Након тога, Шин се пријавио у клинику за одвикавање, али је докторима у року од неколико сати рекао да не планира ту да остане. Шерифи су касније натерали Шина да се врати у клинику одакле је он побегао након неколико сати.[67] 11. августа 1998, Шину, који је већ био на условној казни у Калифорнији због претходних проблема са дрогом, је продужена условна за једну годину и он се онда пријавио у клинику.[68][69] У интервјуу из 2004, Шин је признао да је предозирање било изазвано инјекцијом кокаина.[70]

Дана 25. децембра 2009, Шин је ухапшен због напада на своју тадашњу жену Брук Мјулер у Аспену, Колорадо. Пуштен је истог дана уз кауцију од 8,500 долара.[71][72] Шин је оптужен за кривично дело претње као и нападом трећег степена и криминалног понашања.[73] 2. августа 2010, Шин, ког је заступао Јејл Галантер[74], се изјаснио кривим за прекршајни напад, што је био део споразума о признању кривице, који је укључивао одбацивање осталих оптужби против њега. Шин је осуђен на 30 дана одвикавања на клиници, 30 дана условне казне и 36 сати терапије контроле беса.[75]

Дана 26. октобра 2010, полиција је извела Шин из његовог апартмана у Плаза хотелу након што је наводно направио штету вредну 7.000 долара.[76] Судећи по полицији Њујорка, Шин је признао да је пио и узимао кокаин у ноћи тог инцидента. Пуштен је на болничко лечење.[77]

Дана 17. новембра 2015, Шин је у јавности признао да је ХИВ позитиван, што му је дијагностиковано четири године раније.[78] У интервјуу је рекао да је ХИВ три слова која се тешко упијају.[79] Своје стање држи под контролом троструким коктелом антиретровиралних лекова, а рекао је да је немогуће да је заразио неког од својих партнера.[80] Шин је изјавио да је од 2011. године платио уцењивачу око 10 милиона долара да чува тајну о његовој болести. Један извор открива да је Шин имао преко 200 сексуалних партнера након што је сазнао да има ХИВ. Шин је изјавио да је био отворен према свим бившим партнерима о свом ХИВ позитивном стању.

У епизоди Др. Оз шоуа која је снимљена крајем 2015, а емитована 12. јануара 2016, Шин је изјавио Нисам на лековима већ око недељу дана, након што је примио алтернативну терапију у Мексику од стране Сема Чачоуа, који тврди да има ефективну вакцину против ХИВ-а. Судећи по Шиновом менаџеру, након што је ова епизода снимљена он је наставио да узима лекове.[81]

У априлу 2016, Шин је смањио месечно издржавање деце које је морао да плаћа својим двема бившим женама, Брук и Дениз, са 55.000 на 10.000 долара, након што су оне захтевале да плаћа више него што је до тада плаћао.[82] Истог месеца, било је објављено да је Шин под истрагом Лос Анђелеске полиције због претњи смрћу бишој жени Скотин Рос.[83]

Политички ставови и активности[уреди | уреди извор]

Хуманитарни рад[уреди | уреди извор]

Шин је 2004. године био портпарол за Lee National Denim Day организацију која се бави скупљањем новца за оболеле од рака дојке, када је скупљено више од милион долара за истраживање и едукацију људи о овој болести. Шин је изјавио да је имао пријатељицу која је умрла због рака дојке, и да жели да помогне да се нађе лек за ову болест.[84]

Као великом донору и присталици организације Aid for AIDS још од 2006, Шину је додељена награда АФА Анђео, која је додељена само неколико пута, на непрофитном пријему 2009. године.[85] Поред своје финансијске подршке, добровољно се пријавио да годинама буде славни судија на њиховом годишњем такмичењу Најбољи трансвестит, која сакупи око четврт милиона долара сваке године у Лос Анђелесу за помоћ људима са АИДС-ом. Наговорио је и друге познате да подрже овај догађај, укључујући и свог оца Мартин Шина. Шинова заинтересованост за АИДС је први пут забележена 1987, када је подржао Рајан Вајта, тинејџера из Индијане који је постао национални портпарол за подизање свести од АИДС-у након што је и сам постао заражен трансфузијом крвљу, која му је дата јер болује од хемофилије.

Дана 27. марта 2008, Шин и Џена Елфман су заједно водили програм добротворног догађаја сајентолошке цркве.[86] Шин је, по један долар од сваке купљене карте на његовој Мој силовит торпедо истине/Пораз није опција турнеји из 2011. године, донирао Црвеном крсту Јапана након земљотреса.

Дана 16. јула 2012, Шин је најавио да ће донирати најмање милион долара УСО-у, што би била највећа донација икада дата тој организацији која се бави подизањем морала америчких војника.

Шин, који је цео живот навијач Синсинати Редса, изјавио је у августу 2012, да ће донирати 50.000 долара фонду овог тима, који подржава многе добротворне организације. Донацију је дао након што је тим претходно сакупио 50.000 долара у покушају да натерају радио-емитера Мартија Бренама да обрије главу на сред терена за бејзбол након што су Редси победили. Када је Бренам обријао главу, Шин се понудио да донира исту суму као она која је била прикупљена.[87]

Напад 11. септембра[уреди | уреди извор]

Шин је постао истакнути заговорник Покрета о истини о 9/11.[88] 8. септембра 2009. године, он је апеловао на председника Барака Обаму да успостави нову истрагу о нападу. Пошто је у јавности представио своје ставове о нападу као транскрипт фиктивног сусрета са Обамом, он је окарактерисан од стране медија као да верује да је Комисија 9/11 заташкавала податке о нападу и да је могуће да је администрација бившег председника Џорџ В. Буша била одговорна за нападе.[89][90]

Вакцинација[уреди | уреди извор]

Шин је жестоки противник вакцинације. Након развода од Дениз Ричардс, послао је правно обавештење лекарима својих ћерки наводећи да не даје свој пристанак њиховој вакцинацији.[91] Спор око вакцина је можда играо важну улогу у пропасти њиховог брака. Ричардсова је у интервјуу из 2008. изјавила Када сам вакцинисала Сем, оптужио ме је да сам је отровала. И када је то рекао, знала сам да брак неће функционисати.[92]

Улоге[уреди | уреди извор]

Филмови[уреди | уреди извор]

Улоге Чарлија Шина
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1984. Црвена зора Red Dawn Мет Екарт (енгл. Matt Eckert)
1984. Тишина у срцу Silence of the Heart Кен Круз (енгл. Ken Cruze)
1985. Четврти мудрац The Fourth Wise Man Капетан (Херодови војници) (енгл. Captain (Herod's soldiers))
1985. Из таме Out of the Darkness камео улога (дечко са пеном за бријање на лицу)
1985. Момци из комшилука The Boys Next Door Bo Ричардс (енгл. Bo Richards)
1986. Живот у дану A Life in the Day
1986. Лукас Lucas Капи (енгл. Cappie)
1986. Слободан дан Фериса Бјулера Ferris Bueller's Day Off младић у полицијској станици камео улога
1986. Утвара The Wraith Џејк Кеси (енгл. Jake Kesey/The Wraith)
1986. Вод смрти Platoon редов Крис Тејлор (енгл. private Chris Taylor)
1986. Мудрост Wisdom Сити Бургер менаџер камео улога
1987. Гризли 2: Предатор Predator: The Concert Ron (енгл. Ron)
1987. Авантура за троје Three for the Road Пол (енгл. Paul)
1987. Ничија земља No Man's Land Тед Верик (енгл. Ted Varrick)
1987. Вол Стрит Wall Street Бад Фокс (енгл. Bud Fox)
1988. Млади револвераши Young Guns Ричард 'Дик' Бруер (енгл. Richard 'Dick' Brewer)
1988. Осморица суспендованих Eight Men Out Оскар 'Хеп' Фелш (енгл. Oscar "Hap" Felsch)
1989. Цомицитис Comicitis
1989. Прича о две сестре Tale of Two Sisters Вертелер (енгл. Verteller)
1989. Главна лига Major League Рик Вогн (енгл. Rick 'Wild Thing' Vaughn)
1990. На мети мафије Catchfire Боб (енгл. Bob) камео улога
1990. Ритам Cadence разводник Френклин Ферчајлд Бин (енгл. Pfc. Franklin Fairchild Bean)
1990. Планина храбрости Courage Mountain Питер (енгл. Peter)
1990. Окорели специјалци Navy Seals поручник Дејл Хокинс (енгл. Lt. (j.g.) Dale Hawkins)
1990. Запослени људи Men at Work Карл Тејлор (енгл. Carl Taylor)
1990. Новајлија The Rookie Дејвид Акермен (енгл. David Ackerman)
1991. Усијане главе! Hot Shots! поручник Шон 'Топер' Харли Lt. (енгл. Sean 'Topper' Harley)
1992. Закон злочина Beyond the Law Данијел 'Ден' Саксон (енгл. Daniel 'Dan' Saxon)
1993. Смртоносна превара Deadfall Морген 'Фетс' Грип (енгл. Morgan "Fats" Gripp)
1993. Бесмртно оружје Loaded Weapon 1 дечко задужен за паркирање кола камео улога
1993. Усијане главе! 2 Hot Shots! Part Deux поручник Шон 'Топер' Харли (енгл. Lt. Sean 'Topper' Harley)
1993. Три мускетара The Three Musketeers Арамис
1994. Поправљање сенке Fixing The Shadow Данијел Саксон (енгл. Daniel Saxon)
1994. Потера без милости The Chase Џексон Дејвис Хемонд (енгл. Jackson Davis Hammond)
1994. Главна лига 2 Major League II Рик Вогн (енгл. Rick 'Wild Thing' Vaughn)
1994. Слободан пад Terminal Velocity Ричард 'Дич' Броди (енгл. Richard 'Ditch' Brodie)
1996. Кадар по кадар Frame by Frame
1996. Лаке жене Loose Women бартендер (енгл. Barbie Loving Bartender) камео улога
1996. Сви пси иду у рај 2 All Dogs Go to Heaven 2 Чарлс Б. 'Чарли' Баркин (енгл. Charles B. 'Charlie' Barkin) глас
1996. Они долазе The Arrival Зејн Замински (енгл. Zane Zaminski)
1997. Лош дан у блоку Bad Day on the Block Лајл Вајлдер (енгл. Lyle Wilder)
1997. Завера сенки Shadow Conspiracy Боби Бишоп (енгл. Bobby Bishop)
1997. Мирис лове Money Talks Џејмс Расел (енгл. James Russell)
1998. Постмортем Postmortem Џејмс Макгрегор (енгл. James McGregor)
1998. Писмо из рова смрти A Letter from Death Row полицајац #1 камео улога
1998. Лова до крова Free Money Бад Дајрсон (енгл. Bud Dyerson)
1998. Недолично понашање No Code of Conduct Џејкоб 'Џејк' Петерсон (енгл. Jacob 'Jake' Peterson)
1999. Пет асова Five Aces Крис Мартин (енгл. Chris Martin)
1999. Бити Џон Малкович Being John Malkovich Чарли (енгл. Charlie)
2000. Забрањено Rated X Арти Мичел (енгл. Artie Mitchell)
2001. Поверљиво Good Advice Рајан Едвард Тарнер (енгл. Ryan Edward Turner)
2003. У дубину Deeper Than Deep Чак Трејнор (енгл. Chuck Traynor)
2003. Мрак филм 3 Scary Movie 3 Том Логан (енгл. Тоm Logan)
2004. Талас преваре The Big Bounce Боб Роџерс млађи (енгл. Bob Rogers, Jr.)
2006. Мрак филм 4 Scary Movie 4 Том Логан (енгл. Тоm Logan) камео улога
2007. Рат храном Foodfight! Декс Догтектив (енгл. Dex Dogtective) глас
2010. Вол стрит: Новац никад не спава Wall Street: Money Never Sleeps Бад Фокс камео улога
2010. Кад водењак пукне Due Date Чарли Харпер камео улога
2013. Мрак филм 5 Scary Movie 5 Самог себе
2013. Мачета убија Machete Kills Председник Раткок
2017. Луде Породице Mad Families Чарли
2017. 9/11 9/11 Џефри Кејџ

Серије[уреди | уреди извор]

Улоге Чарлија Шина
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1986. Невероватне приче Amazing Stories Кејси (енгл. Casey)
1996. Пријатељи Friends Рајан (енгл. Ryan)
1999. Шугар Хил Sugar Hill Мат (енгл. Matt))
2000—2002. Сви градоначелникови људи Spin City Чарли Крафорд енгл. Charlie Crawford
2003—2011. Два и по мушкарца Two and a Half Men Чарли Харпер (енгл. Charlie Harper)
2006. Генералка Overhaulin' Самог себе
2008. Штребери The Big Bang Theory Самог себе
2009. Слободан дан Фјериса Бјулера Ferris Bueller's Day Off (емисија)
2009. Вече са Лопезом Lopez Tonight (емисија)
2010. Породични човек Family Guy Самог себе
2011. Импровизације Дру Керија Drew Carey's Improv-A-Ganza Самог себе
2011. Исмевање Комеди Сентрал Comedy Central Roast (емисија)
2012—2014. Контрола беса Anger Management Чарли Гудсон енгл. Charlie Goodson

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Charlie Sheen, Brooke Mueller Officially Divorced", Us Magazine, May 2, 2011
  2. ^ „Charlie Sheen (Worth $70 Mil?) Will Donate $8.4 Thousand to Japan Relief”. Showbiz411. Приступљено 18. 8. 2011. 
  3. ^ „Charlie Sheen Biography”. (). Приступљено 21. 2. 2012. 
  4. ^ „Monitor”. Entertainment Weekly (1275). 6. 9. 2013. стр. 25. 
  5. ^ Stated in interview on Inside the Actors Studio, 2007
  6. ^ Zagursky, Erin (24. 2. 2011). „Pilgrimage brings together Hollywood stars, academics”. College of William and Mary. Приступљено 30. 7. 2011. 
  7. ^ Emilio Estevez and Martin Sheen Talk of Faith | ncregister.com
  8. ^ „Charlie Sheen”. allmovie. Архивирано из оригинала 03. 03. 2011. г. Приступљено 21. 3. 2009. 
  9. ^ Ramirez, Erika (28. 2. 2011). „The True Identity of Charlie Sheen: Tracing The Roots of The Estevez Family”. Приступљено 28. 2. 2011. 
  10. ^ „Charlie Sheen Biography”. biggeststars.com. Архивирано из оригинала 15. 1. 2009. г. Приступљено 31. 7. 2008. 
  11. ^ „Charlie Sheen”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2012. г. Приступљено 30. 7. 2008. 
  12. ^ „Sheen Channels His Real Life in 'Glimpse'”. Variety. 8. 9. 2011. Архивирано из оригинала 12. 1. 2012. г. Приступљено 9. 9. 2011. 
  13. ^ Adios Charlie Sheen, hello Carlos Estevez CNN.com, June 6, 2013
  14. ^ Charlie Sheen & Whoopi Goldberg To Star In Indie Sept. 11 Drama ‘Nine Eleven’
  15. ^ „Charlie Sheen”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2011. г. Приступљено 27. 7. 2008. 
  16. ^ Weinraub, Bernard (7. 5. 2001). „Charlie Sheen Delivers A New Spin To 'Spin City'”. The New York Times. стр. E1. 
  17. ^ Heffernan, Virginia (22. 9. 2003). „Swinging Bachelor's Peril: Beware of Geek Bearing Kid”. The New York Times. стр. E6. 
  18. ^ CBS adds six new shows, hangs on to Charlie Sheen USA TODAY, May 20, 2010 By Gary Levin
  19. ^ Charlie Sheen to take time off CBS sitcom to enter rehab Архивирано 2015-11-21 на сајту Wayback Machine by Lynette Rice, February 23, 2010, Entertainment Weekly
  20. ^ "Charlie Sheen Goes to Rehab", People, January 28, 2011
  21. ^ "Charlie Sheen Gets Personalized Rehab Program", People, January 31, 2011
  22. ^ "Two and a Half Men axed after rant leaves Sheen looking a proper Charlie", The Guardian, February 25, 2011
  23. ^ Andreeva, Nellie (7. 3. 2011). „FIRED! Charlie Sheen Axed From 'Two And A Half Men', He Fires Back & Vows To Sue”. Приступљено 8. 3. 2011. 
  24. ^ Villarreal, Yvonne (13. 5. 2011). „'Dude, where's my sitcom?': Ashton Kutcher officially joins 'Two and a Half Men'”. The Los Angeles Times. Приступљено 13. 5. 2011. 
  25. ^ Barrett, Annie (13. 5. 2011). „Official: Ashton Kutcher joins 'Two and a Half Men'”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 20. 01. 2012. г. Приступљено 18. 8. 2011. 
  26. ^ Villarreal, Yvonne (9. 3. 2011). „Charlie Sheen to 'Two and a Half Men's' Chuck Lorre: 'Where ya hiding, silly clown?'”. Los Angeles Times. Приступљено 10. 3. 2011. 
  27. ^ „Sheen, studio settle lawsuit over 'Men' firing”. CBS News. AP. 26. 9. 2011. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 26. 9. 2011. 
  28. ^ Mullins, Jenna. „Anger Management Ratings: How Did Charlie Sheen Do?”. E!. Eonline. Архивирано из оригинала 1. 7. 2012. г. Приступљено 30. 6. 2012. 
  29. ^ Contributor, Torie Bosch (28. 2. 2011). „Charlie Sheen Interviews: Tiger Blood, Adonis DNA and Charlie Sheen the Drug [VIDEOS]”. Aolnews.com. Архивирано из оригинала 11. 5. 2012. г. Приступљено 19. 8. 2012. 
  30. ^ Kearney, Christine (9. 3. 2011). „Charlie Sheen sparks new era of cyber celebrity meltdowns”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 08. 2012. г. Приступљено 19. 8. 2012. 
  31. ^ Boshoff, Alison (3. 3. 2011). „Charlie Sheen rant: Public meltdown, drugs and porn stars”. Dailymail.co.uk. Приступљено 19. 8. 2012. 
  32. ^ Seidman, Robert (20. 9. 2011). „Comedy Central Roast of Charlie Sheen Averages 6.4 Million Viewers”. TV By the Numbers. Архивирано из оригинала 26. 08. 2016. г. Приступљено 21. 9. 2011. 
  33. ^ „Official Sheen Kidz website”. Our Concept. Архивирано из оригинала 15. 02. 2012. г. Приступљено 21. 7. 2008. 
  34. ^ „Twitter Stats for Charlie Sheen”. Twitter Counter. Приступљено 10. 3. 2011. 
  35. ^ Wasserman, Todd (3. 3. 2011). „Charlie Sheen sets new Guinness World Record for Twitter”. CNN. Приступљено 3. 3. 2011. 
  36. ^ Nordyke, Kimberly (10. 3. 2011). „The actor says he's launching "Charlie Sheen LIVE: My Violent Torpedo of Truth/Defeat Is Not an Option" in April, with two dates scheduled so far”. The Hollywood Reporter. Приступљено 11. 3. 2011. 
  37. ^ Chaitman, Steven (1. 5. 2011). „Charlie Sheen Introduces 'NicoSheen' Cigarettes”. hollywoodreporter.com. Приступљено 1. 5. 2011. 
  38. ^ „Charlie Sheen, New Wife Have Baby On the Way”. Fox News. 25. 8. 2008. Архивирано из оригинала 12. 09. 2008. г. Приступљено 20. 9. 2008. 
  39. ^ „Cassandra Sheen”. A11News.com. 25. 8. 2008. Архивирано из оригинала 14. 1. 2012. г. Приступљено 5. 3. 2011. 
  40. ^ „Charlie Sheen to Become a Grandpa!”. 15. 1. 2013. Приступљено 15. 1. 2013. 
  41. ^ Eggenberger, Nicole (17. 7. 2013). „Charlie Sheen Is a Grandpa! Cassandra Estevez Gives Birth to Baby Girl Luna”. Приступљено 16. 2. 2014. 
  42. ^ „Charlie Sheen Timeline Of Past 25 Years”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2012. г. Приступљено 12. 3. 2012. 
  43. ^ „Charlie Sheen: A Timeline of Bad Behavior”. Приступљено 12. 3. 2012. 
  44. ^ "Charlie Sheen Biography" Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2014), Biography Channel website. Retrieved October 26, 2010.
  45. ^ Faber, Judy (24. 8. 2006). „Charlie Sheen”. CBS. Архивирано из оригинала 04. 01. 2010. г. Приступљено 30. 10. 2009. 
  46. ^ Gliatto, Tom (16. 10. 2000). „Added Sheen”. Приступљено 5. 2. 2011. 
  47. ^ Scott, Paul (30. 12. 2009). „The vengeful wives who want to wipe the floor with Mr Sheen”. Daily Mail. London. Приступљено 5. 2. 2011. 
  48. ^ „Charlie Sheen marries for the third time”. Today. Associated Press. 1. 6. 2008. Архивирано из оригинала 15. 05. 2011. г. Приступљено 12. 3. 2011. 
  49. ^ Lusetich, Robert (28. 2. 2007). „New 'Heidi Fleiss' has stars running”. The Australian. 
  50. ^ Smolowe, Jill (1. 7. 2002). „Just Married!”. Приступљено 13. 5. 2013. 
  51. ^ Silverman, Stephen M. (16. 3. 2004). „Sheen, Richards Welcome a Baby Girl”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2007. г. Приступљено 1. 6. 2007. 
  52. ^ Wihlborg, Ulrica (30. 5. 2008). „Charlie Sheen & Brooke Mueller Get Married”. Приступљено 17. 7. 2008. 
  53. ^ Finn, Natalie (30. 5. 2008). „Charlie's Got That Newlywed Sheen”. Приступљено 17. 7. 2008. 
  54. ^ „Charlie Sheen and His Wife Welcome Twins”. 15. 3. 2009. Архивирано из оригинала 22. 08. 2010. г. Приступљено 15. 05. 2017. 
  55. ^ „Meet Bob and Max Sheen!”. People. 14. 5. 2009. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 16. 2. 2014. 
  56. ^ Flam, Lisa (2. 3. 2011). „Sheen Loses Custody of Twin Sons”. Приступљено 17. 3. 2011. 
  57. ^ Lee, Ken (2. 3. 2011). „Charlie Sheen Surrenders His Children to Police”. Приступљено 17. 3. 2011. 
  58. ^ Robinson, Georgina (3. 3. 2011). „Charlie Sheen's sons removed from his home”. The Sydney Morning Heral. Приступљено 6. 3. 2011. 
  59. ^ „Charlie Sheen, girlfriends describe their life together”. New York Post. 1. 3. 2011. Приступљено 1. 3. 2011. 
  60. ^ „Charlie Sheen ‘20/20′ Interview: Rachel Oberlin Says 'I Would Love to Marry Charlie'”. OK!. Архивирано из оригинала 06. 03. 2011. г. Приступљено 7. 3. 2011. 
  61. ^ „Actor Charlie Sheen gets engaged to Porn Star Brett Rossi”. IANS. news.biharprabha.com. Приступљено 16. 2. 2014. 
  62. ^ Heger, Jen. „Charlie Sheen: ‘Stop Calling My Fiancée A Porn Star!’”. Radar.com. Приступљено 24. 5. 2014. 
  63. ^ Staff. „The Charlie, Rihanna and Scottine Dust Up”. Adult Video News. Архивирано из оригинала 25. 05. 2014. г. Приступљено 24. 5. 2014. 
  64. ^ Rubenstein, Janine Rayford. „Charlie Sheen Calls Off Engagement to Brett Rossi”. www.people.com. Time Inc. Приступљено 18. 12. 2014. 
  65. ^ Gomez, Patrick. „Charlie Sheen's Ex-Fiancée Brett Rossi Overdoses”. www.people.com. Time Inc. Приступљено 18. 12. 2014. 
  66. ^ CHARLIE SHEEN SUFFERS STROKE AFTER OVERDOSE; Star in booze and drugs binge. - Free Online Library
  67. ^ Sheen forced back to drug clinic. - Free Online Library
  68. ^ „Charlie Sheen's Probation Extended”. Daily News. 12. 8. 1998. Приступљено 10. 3. 2011. 
  69. ^ „Charlie Sheen in hospital for drugs, alcohol”. CNN. 22. 5. 1998. Приступљено 10. 3. 2011. 
  70. ^ Higginbotham, Adam (19. 1. 2004). „How Charlie Sheen saw the light”. London: The Telegraph. Приступљено 9. 3. 2011. 
  71. ^ „Bond Posted”. USA Today. 25. 12. 2009. Приступљено 25. 12. 2009. 
  72. ^ „Charlie Sheen 'threatened to kill wife'”. BBC News. 29. 12. 2009. Приступљено 29. 12. 2009. 
  73. ^ „Charlie Sheen charged with felony in alleged assault on wife in Aspen [Updated]”. The Los Angeles Times. 8. 2. 2010. Приступљено 9. 2. 2010. 
  74. ^ Oh, Eunice; Lee, Ken (2. 8. 2010). „Charlie Sheen Ordered to 30 Days in Rehab”. People. 
  75. ^ Banda, Solomon (2. 8. 2010). „Charlie Sheen Pleads Guilty to Aspen Assault”. The Huffington Post. Associated Press. Приступљено 9. 3. 2011. 
  76. ^ Widdicombe, Ben (29. 10. 2010). „In Praise of Celebrity Excuses”. The New York Times Style Magazine. Приступљено 30. 1. 2011. 
  77. ^ Celona, Larry; Doyle, John; Schram, Jamie (26. 10. 2010). „Charlie Sheen trashes room at Plaza Hotel in coke-fueled rampage”. New York Post. Приступљено 30. 1. 2011. 
  78. ^ Stephen Battaglio (ур.). „Charlie Sheen reveals he is HIV positive”. Los Angeles Times. Приступљено 17. 11. 2015. 
  79. ^ „Charlie Sheen reveals he is HIV positive”. The Guardian. Приступљено 17. 11. 2015. 
  80. ^ „Charlie Sheen facing up to 10 lawsuits”. Bang Showbiz. Bang Media International. 17. 11. 2015. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2015 — преко MSN. 
  81. ^ "Charlie Sheen Temporarily Went Off HIV Medications to Seek Alternative Treatment in Mexico: 'So What? I Was Born Dead'", Aaron Couch, January 12, 2016
  82. ^ „Charlie Sheen ex wives ask for more child support”. 28. 4. 2016. Приступљено 29. 4. 2016. 
  83. ^ „Charlie Sheen under investigation by LAPD stalking unit for allegedly threatening ex-fiancee”. Washington Post. Приступљено 28. 5. 2016. 
  84. ^ „Charlie Sheen Urges America to Don Denim for a Cause”. komen.org. 4. 6. 2004. Архивирано из оригинала 11. 02. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2012. 
  85. ^ „Aid For AIDS 25th Silver Anniversary Reception and Awards Presentation”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. Приступљено 17. 10. 2010. 
  86. ^ Jenna hosts NY Rescue Workers Detoxification Project Charity Event. Архивирано 2013-09-29 на сајту Wayback Machine 29.09. 2013.
  87. ^ „Sheen doubles donations to Reds fund”. Fox News. 5. 8. 2012. Приступљено 17. 11. 2015. 
  88. ^ Keating, Joshua; Downie, James (10. 9. 2009). „The World's Most Persistent Conspiracy Theories”. Foreign Policy. Приступљено 13. 9. 2009. 
  89. ^ Thompson, Paul (10. 9. 2009). „'Call me crazy, Mr President': Actor Charlie Sheen provokes outrage over claims of 9/11 'cover-up'”. Daily Mail. UK. Приступљено 10. 9. 2009. 
  90. ^ Banerjee, Subhajit (12. 9. 2009). „Charlie Sheen urges Barack Obama to reopen 9/11 investigation in video message”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала 10. 02. 2010. г. Приступљено 13. 9. 2009. 
  91. ^ Snead, Elizabeth (10. 6. 2008). „Charlie Sheen tells Denise Richards: Don't stick my kids!”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 25. 3. 2015. 
  92. ^ Berger, Lori (12. 5. 2008). „Denise Richards Sets the Record Straight”. Приступљено 25. 3. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Чарли Шин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чарли_Шин&oldid=26529676”