Корисник:D1nke CeePee/песак
| Привреда Холандија | |
|---|---|
| Валута | Евро (EUR, €) |
| Фискална година | Календарска година |
| Чланство у организацијама | EU, WTO и OECD |
| Статистика | |
| Размена | |
| Јавне финансије | |
| Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима | |
Економија Холандије[уреди | уреди извор]
Економија Холандије је врло развијена тржишна економија заснована на трговини и логистици, производњи, услугама, иновацији и технологији. Она је осамнаеста највећа економија на свету по БДП-у и 28. по куповној моћи. По истраживању из 2023. је 13. економија на свету по личним примањима. Многе светске компаније имају седиште у Амстердаму, као на пример Мајкрософт, Гугл, Оракл, Убер, Нетфликс, Тесла итд. У Европској Унији је 5. највећа економија. Њихов други највећи град Ротердам је главни центар за трговину, логистику и има највећу луку у читавој Европи, а главни град Амстердам има један од највећих аеродрома на свету.
Холандска економија се заснива на иностраној трговини. Незапосленост и инфлација су ниске. Економска активност је углавном прерада хране, хемикалија, нафте, висока технологија, електрична машинерија. Мање од 2% становништва Холандије се бави механизованом пољопривредом, која задовољава домаће потребе и извоз.
Холандија има резерве гаса од 1959. када су открили налазиште природног гаса. Холандија има четвртину резерви гаса Европске Уније, што им доноси приходе. То откриће је довело до настанка Холандске грознице. Холандија је постала рајски порески рај за стране инвеститоре.
Финансијска политика Холандије је обустављена 2009. због финансијске кризе у држави. Релативно велики банкарски сектор је откупила држава. Стопа незапослености је пала на 5% 2011. године па је нарасла на 7.3% до 2015. године. 2018. године је пала на 3.9%.
Холандија је једна од оснивача Европске Уније, Светске Трговинске Организације, а сами су основали Берзу.
Историја[уреди | уреди извор]
1581. године проглашава независност, тиме преставши бити под контролом Филипа Другог од Шпаније, Холандија је доживела скоро један век интензивног економског раста. Технолошка револуција у бродоградњи и трговачком знању и капиталу, захваљујући протестантским трговцима из Фландрије, који су побегли у Холандију, помогла је републици да средином 17. века постане доминантна трговачка сила. Године 1670. холандска трговачка лука износила је укупно 568 000 тона робе (око половине укупне европске). Главни разлози за то били су доминација Амстердам Ентрепот-а у европској трговини, те Холандске источно-индијске компаније и западно-индијских компанија у интерконтиненталној трговини. Јединствено је то што је Холандска источно-индијска компанија била прва мултинационална компанија, док се њеним акцијама трговало на Амстердамској берзи, једној од првих у свету. Поред трговине, рана „индустријска револуција“ (покренута ветром, водом и тресетом), мелиорација мора и пољопривредна револуција, помогли су холандској економији да постигне највиши животни стандард у Европи (и вероватно у свету) до средине 17. века. Богатство је омогућило оно што је познато као холандско златно доба. Овај економски процват нагло је прекинут комбинацијом политичко-војних преокрета и неповољних економских дешавања око 1670. године. Холандија је задржала висок ниво просперитета, захваљујући трговини и пољопривреди. У 18. веку Холандија се није индустријализовала тако брзо као неке друге земље у Европи. Једно од објашњења за ово је да се Холандија борила са тиме да се помири са губитком своје доминантне економске (углавном засноване на трговини и пољопривреди) и политичке позиције у свету. Грифитс тврди да је владина политика омогућила уједињену холандску националну економију у 19. веку. Они су укључивали укидање унутрашњих тарифа, јединствени систем ковања новца, савремене методе наплате пореза, стандардизоване тежине и мере, изградњу многих путева, канала и железничких пруга. Остатак Европе је у 19. веку видео постепену трансформацију Холандије у модерно индустријско друштво средње класе. Број запослених у пољопривреди се смањио, док се земља трудила да оживи свој удео у индустријском и трговинском пословању. Холандија је заостајала за Белгијом све до касног 19. века у индустријализацији, а затим је сустигла око 1920. Главне индустрије укључивале су текстил и велики индустријски конгломерат Филипс. Ротердам је постао главни бродски и производни центар. Сиромаштво је полако опадало и прошење је углавном нестало заједно са сталним побољшањем услова рада за становништво.
Туризам[уреди | уреди извор]
2011. године је Холандију посетило 11,3 милиона туриста. 2012. године је Холандска туристичка индустрија зарадила 5,4% БДП-а Холандије, запослила 9,6% житеља. Најпопуларнији регион Холандије је Северна Холандија, коју посети 50% годишњих туриста. Јужну Холандију посети 10% туриста од којих су већина Немци, Британци и Белгијанци. Холандија је позната по богатој историји и уметности.
Велике компаније[уреди | уреди извор]
Холандија је дом за неколико добро познатих мултинационалних компанија, као што су : Хајнекен, Ахолд, Филипс, ТомТом, Рандштад, ИНГ и други. Такође хиљаде страних компанија имају средиште у Холандији због малих пореза ( нпр. Икеа).
Влада[уреди | уреди извор]
Док је приватни сектор камен темељац холандске економије, владе на различитим нивоима имају велику улогу. Јавна потрошња, искључујући трансфере социјалног осигурања, износила је 28% БДП-а у 2011. години. Укупни порески приходи износили су 38,7% БДП-а у 2010. години, што је било испод просека Европске Уније. Поред сопствене потрошње, држава игра значајну улогу кроз услове за издавање дозвола и прописе који се односе на скоро сваки аспект економске активности. Влада комбинује ригорозну и стабилну економску политику са широким структурним и регулаторним реформама. Влада је постепено смањивала своју улогу у економији од 1980-их. Приватизација и дерегулација се и даље настављају. У погледу социјалне и економске политике, влада сарађује са социјалним партнерима (синдикати и организације послодаваца). Три странке се окупљају у Социјално-економском савету (главној платформи за социјални дијалог).
Систем социјалног осигурања[уреди | уреди извор]
Холандско социјално осигурање је веома свеобухватно, покрива становнике Холандије на широк начин и подељено је на националну безбедност и осигурање запослених. Док прва покрива све који живе у Холандији и обезбеђује социјална давања, други пружа бенефиције у вези са запошљавањем. Сви који живе у Холандији су обавезни да плаћају у систем социјалног осигурања, укључујући становнике изван Холандије, са неколико изузетака.
Накнаде за незапослене[уреди | уреди извор]
Покриће[уреди | уреди извор]
Накнада за незапослене у Холандији покрива скоро све запослене, који су запослени на основу уговора о раду. Из ВВ-а су искључени: само запослени, национално запослени, лица која раде мање од четири дана у недељи, директори акционара и добровољни радници који зарађују до 150 евра годишње.
Подаци[уреди | уреди извор]
У следећој табели су приказани главни економски показатељи у периоду од 1980. до 2021. (са проценама ММФ-а за 2022–2027).
| Година | БДП
(у билионима америчких долара) |
БДП по глави становника
(у билионима америчких долара) |
Номинални БДП
(у билионима америчких долара) |
Номинални БДП по глави становника | Раст БДП-а | Инфлација | Незапосленост | Државни дуг
(у % БДП-а) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1980 | 165.0 | 11,708.1 | 193.8 | 13,750.5 | n/a | n/a | 3.4% | 43.6% |
| 1981 | 179.7 | 12,644.4 | 162.4 | 11,429.7 | -0.5% | 6.8% | 4.6% | 46.9% |
| 1982 | 188.3 | 13,181.8 | 157.3 | 11,013.6 | -1.3% | 5.9% | 6.5% | 52.5% |
| 1983 | 199.1 | 13,886.6 | 153.2 | 10,682.3 | 1.8% | 2.9% | 8.3% | 58.5% |
| 1984 | 212.7 | 14,779.7 | 142.6 | 9,905.0 | 3.1% | 3.4% | 8.1% | 62.0% |
| 1985 | 225.3 | 15,587.9 | 144.7 | 10,008.0 | 2.7% | 2.3% | 7.3% | 67.2% |
| 1986 | 237.0 | 16,313.5 | 201.6 | 13,875.2 | 3.1% | n/a | 6.5% | 69.0% |
| 1987 | 247.4 | 16,926.4 | 246.9 | 16,895.4 | 1.9% | -1.0% | 6.3% | 71.4% |
| 1988 | 267.8 | 18,202.4 | 264.2 | 17,956.1 | 4.6% | 0.5% | 6.2% | 73.8% |
| 1989 | 290.8 | 19,643.3 | 260.5 | 17,597.3 | 4.5% | 1.1% | 5.7% | 73.8% |
| 1990 | 314.3 | 21,105.3 | 321.4 | 21,581.6 | 4.2% | 2.5% | 5.1% | 75.1% |
| 1991 | 332.9 | 22,178.4 | 331.1 | 22,057.8 | 2.5% | 3.2% | 4.8% | 74.9% |
| 1992 | 345.9 | 22,863.5 | 366.0 | 24,192.0 | 1.6% | 2.8% | 4.9% | 75.7% |
| 1993 | 358.6 | 23,530.1 | 355.9 | 23,356.3 | 1.3% | 1.6% | 5.5% | 76.8% |
| 1994 | 377.3 | 24,590.5 | 382.6 | 24,935.5 | 3.0% | 2.1% | 6.2% | 73.6% |
| 1995 | 395.8 | 25,664.2 | 452.7 | 29,350.8 | 2.8% | 1.3% | 7.7% | 72.2% |
| 1996 | 417.2 | 26,925.6 | 450.6 | 29,084.1 | 3.5% | 1.4% | 7.1% | 70.5% |
| 1997 | 442.7 | 28,440.8 | 417.3 | 26,808.4 | 4.3% | 1.9% | 6.1% | 64.9% |
| 1998 | 468.6 | 29,936.1 | 438.6 | 28,018.7 | 4.7% | 1.8% | 4.9% | 61.7% |
| 1999 | 499.1 | 31,671.1 | 447.5 | 28,393.8 | 5.0% | 2.0% | 4.1% | 57.5% |
| 2000 | 531.9 | 33,528.1 | 417.7 | 26,327.9 | 4.2% | 2.3% | 3.7% | 50.9% |
| 2001 | 556.5 | 34,811.4 | 431.6 | 26,996.2 | 2.3% | 5.1% | 3.1% | 48.2% |
| 2002 | 566.4 | 35,170.5 | 473.5 | 29,402.0 | 0.2% | 3.9% | 3.7% | 47.5% |
| 2003 | 578.5 | 35,727.5 | 579.9 | 35,814.3 | 0.2% | 2.2% | 5.9% | 48.7% |
| 2004 | 605.8 | 37,263.5 | 658.1 | 40,477.3 | 2.0% | 1.4% | 6.8% | 49.1% |
| 2005 | 637.6 | 39,104.4 | 685.7 | 42,054.9 | 2.0% | 1.5% | 7.0% | 48.5% |
| 2006 | 680.0 | 41,633.3 | 734.0 | 44,936.0 | 3.5% | 1.7% | 6.1% | 44.1% |
| 2007 | 724.8 | 44,306.7 | 848.7 | 51,880.4 | 3.8% | 1.6% | 5.3% | 42.0% |
| 2008 | 754.7 | 46,003.9 | 951.8 | 58,015.4 | 2.2% | 2.2% | 4.8% | 53.8% |
| 2009 | 731.7 | 44,383.2 | 870.6 | 52,807.4 | -3.7% | 1.0% | 5.4% | 55.8% |
| 2010 | 750.4 | 45,274.1 | 848.1 | 51,165.8 | 1.3% | 0.9% | 6.1% | 59.4% |
| 2011 | 777.9 | 46,703.3 | 905.1 | 54,342.1 | 1.6% | 2.5% | 6.1% | 61.8% |
| 2012 | 792.0 | 47,341.6 | 839.5 | 50,175.6 | -1.0% | 2.8% | 6.8% | 66.4% |
| 2013 | 827.5 | 49,314.5 | 877.2 | 52,277.0 | -0.1% | 2.6% | 8.2% | 67.8% |
| 2014 | 830.3 | 49,337.7 | 892.4 | 53,026.5 | 1.4% | 0.3% | 8.3% | 68.0% |
| 2015 | 852.1 | 50,418.7 | 765.7 | 45,302.8 | 2.0% | 0.2% | 7.9% | 64.6% |
| 2016 | 890.4 | 52,440.8 | 783.8 | 46,165.2 | 2.2% | 0.1% | 7.0% | 61.9% |
| 2017 | 948.2 | 55,509.3 | 833.6 | 48,799.9 | 2.9% | 1.3% | 5.9% | 56.9% |
| 2018 | 993.8 | 57,839.9 | 914.5 | 53,224.7 | 2.4% | 1.6% | 4.9% | 52.4% |
| 2019 | 1,031.3 | 59,674.9 | 910.3 | 52,672.5 | 2.0% | 2.7% | 4.4% | 48.5% |
| 2020 | 1,002.9 | 57,612.5 | 909.1 | 52,222.4 | -3.9% | 1.1% | 4.9% | 54.6% |
| 2021 | 1,095.4 | 62,685.0 | 1,013.5 | 57,996.9 | 4.9% | 2.8% | 4.2% | 52.3% |
| 2022 | 1,226.7 | 69,714.5 | 990.6 | 56,297.8 | 4.5% | 12.0% | 3.5% | 48.3% |
| 2023 | 1,280.5 | 72,363.5 | 1,019.8 | 57,628.6 | 0.8% | 8.0% | 3.9% | 46.4% |
| 2024 | 1,329.6 | 74,842.4 | 1,077.0 | 60,620.9 | 1.7% | 2.7% | 4.0% | 45.6% |
| 2025 | 1,376.0 | 77,235.7 | 1,125.5 | 63,173.5 | 1.6% | 2.3% | 4.2% | 46.2% |
| 2026 | 1,424.2 | 79,717.7 | 1,173.5 | 65,684.3 | 1.6% | 2.0% | 4.4% | 47.2% |
| 2027 | 1,474.1 | 82,280.9 | 1,223.4 | 68,285.1 | 1.5% | 2.0% | 4.6% | 48.1% |