Амстердам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Амстердам (вишезначна одредница).
Амстердам
хол. Amsterdam

AmsterdamMontage.jpg
Колажни приказ градских знаменитости

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Холандија Краљевина Холандија
Конститутивна држава Холандија Холандија
Провинција Северна Холандија
Основан 12. век
Становништво
Становништво (2014) 811.000 (процена)
Агломерација 1.571.234
Густина становништва 4 892 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 52°22′13″N 4°53′26″E / 52.370197, 4.890444
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 2 м
Површина 219 км²
Амстердам на мапи Холандије
{{{alt}}}
Амстердам
Амстердам на мапи Холандије
Остали подаци
Градоначелник Еберхард ван дер Лан
(од 2010)
Веб-страна www.amsterdam.nl

Амстердам (хол. Amsterdam) је највећи и главни град краљевине Холандије. Основан је крајем 12. века као мало рибарско место на обали реке Амстел, да би вековима касније постао престоница, иако је седиште холандске владе смештено у Хагу. Сам град данас броји око 800.000 становника, док као агломерација има 1.500.000 људи. Налази се у провинцији Северна Холандија, те заједно са три друга града (Ротердам, Утрехт, Хаг) чини Рандстад - једну од највећих конурбација у Европи, чија се популација процењује на готово седам милиона становника.

Облик града је дефинисан кружним воденим каналима будући да је Амстердам (име: брана/насип на Амстелу) изграђен најпре као мало рибарско место, а у 17. веку као град чију једну четвртину територије обухвата водена површина. Током тог истог века – за Холандију тзв. златног века – Амстердам постаје један од финансијских центара Европе, првенствено захваљујући развијеном банкарству и брушењу дијаманата, али исто тако и због одличних трговачких веза које је имао са светом. Целокупни систем канала кроз које су некада холандски бродови одлазили пут Индонезије, Суринама и других бивших холандских колонија, данас је на листи Унескове светске баштине.

Амстердам је и данас један од највећих финансијских центара Европе, али и једна од њених културних престоница. Према истраживању које је спровела организација Economist Intelligence Unit, то је други најбољи град за живот. Град сваке године бележи изузетну туристичку посећеност. Поред Рајкс музеја, музеја Винсента ван Гога и Рембранта и куће Ане Франк, великом приходу од туризма Амстердам треба првенствено да захвали легализованој проституцији и четврти црвених фењера (Де Вален), легализованом конзумирању лаких дрога и постојању више стотина тзв. кофи шопова у којима се могу купити најразличитије врсте канабиса, као и изузетно богатим садржајима намењеним ЛГБТ заједници, међу којима је и Амстердамска геј парада – туристички најпосећенија манифестација која се одржава на територији Холандије.

Историја[уреди]

Рана историја (1200—1585)[уреди]

Први записи говоре о Амстердаму као о рибарском селу и датирају из 13. века. Амстердам се развио око бране на реци Амстел крајем 12. века. Име Амстелдам се први пут појављује у доба Флориса Петог, грофа од Холандије (око 1257. године). У току 14. века, а посебно у 15. веку Амстердам је доживео нагли развој и већ тада је започело његово златно доба.

Златно доба (1585—1672)[уреди]

Овај период је период великих трговачких успеха. У то доба Амстердам је био престоница трговачког света. У току овог периода настао је и препознатљив градски пејзаж. Неке од најзначајнијих грађевина датирају управо из овог периода. Један од примера је Краљевска палата на тргу Дам.

Доба злата и сребра (1672—1795)[уреди]

Прекретна година у историји овог града је 1672, када је Холандија одолевала симултаним нападима Енглеза и Француза. Ова година означава крај златног доба. Ипак Амстердам успева да одржи своју позицију и у овом периоду.

Рецесија и опадање (1795—1813)[уреди]

1795. година је година када Холандија престаје да буде република. Убрзо затим почиње француска окупација. Током периода рата и окупације од 1795—1813. године Амстердам је економски назадовао.

Новија историја (1813—1940)[уреди]

Канали Кајзерсграхт и Лелијеграхт.
Пословна зона Заудас

Овај период је запамћен као период економског опоравка и експанзије. Забележен је значајан пораст броја становника, као последица развоја пре свега индустрије, која је покренула златно доба. Град се све више шири.

У Амстердаму су одржане Летње олимпијске игре 1928. Развој је пре свега последица индустријске револуције која је покренула Ново златно доба. Град се проширио на област ван Сингелграхта (хол. Singelgracht, фон. транс. Сингелхрахт). Пространа област саграђена за раднике настала је ван некадашњег оквира града. Период 1920—1940. је још једно доба економске рецесије. Ово је такође и период у коме је историјски центар града претрпео велика оштећења.

Географија[уреди]

Клима Амстердама
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 14 16 21 27 29 32 32 34 28 25 18 15 34
Средњи максимум, °C 5,4 6,0 9,2 12,4 17,1 19,2 21,4 21,8 18,4 14,1 9,2 6,5 13,4
Средњи минимум, °C 0,5 0,2 2,4 4,0 7,8 10,4 12,5 12,3 10,2 7,0 3,9 1,9 6,1
Апсолутни минимум, °C −16 −14 −8 −4 −1 3 4 6 2 −1 −7 −14 −16
Количина падавина, mm 62 43 59 41 48 68 66 61 82 85 89 75 778
Извор: Worldweather.org, weatherbase.com


Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 731.288 становника.

Кретање броја становника
1980. 1990. 2000. 2008.
716.919[1] 695.162[1] 731.288[1] 747.584[1]

Више од 170 различитих националности живи у Амстердаму. Старо језгро града, једно је од највећих у Европи, изграђено је у 17. веку. Становништво Амстердама представља сложен етнички и религијски мозаик. Пре Другог светског рата 10% становништва Амстердама су чинили Јевреји.

Култура[уреди]

Амстердам

Амстердам је један од центара европске културе: од позоришних представа до уличних перформера, од биоскопа и концертних сала до антикварница у музејској четврти. Сваке године у Амстердаму се одиграва стотина премијера на разним позорницама широм града и јако пуно светски познатих имена одржава концерте, гостовања, предавања. Биоскоп Тусчински театар је подигнут 1921. у мешавини стилова арт деко и „Амстердамске школе“.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г „NETHERLANDS: Major Municipalities“. City Population Приступљено 11. 11. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:



Претходник:
Фиренца
Европски град културе
1987. године
Наследник:
Западни Берлин
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}