Корисник:Mmmilan92/Gejdar

С Википедије, слободне енциклопедије

Гејдар ( портманто од геј и радар) је говорни израз који се односи на интуитивну способност особе да процени сексуалну оријентацију других као хомосексуалну, бисексуалну или хетеросексуалну . Гејдар се ослања на вербалне и невербалне знакове и ЛГБТ стереотипе, укључујући осетљивост на друштвено понашање и манире попут говора тела, тона гласа који особа користи када говори, отвореног одбацивања традиционалних родних улога, нечијег занимања и навика неговања.

Откривање сексуалне оријентације по спољашњем изгледу или понашању отежава се у ситуацијама у којима се маскулини геј мушкарци не понашају стереотипно геј, или у којима метросексуални мушкарци (без обзира на сексуалност) исказују начин живота, потрошачке навике и бригу о личном изгледу који наликује стереотипима везаним за модерне и урбане геј мушкарце.[1][2][3][4] За жене, tomboj се може погрешно схватити као буч, или лезбејка може да се понаша и изгледа традиционално женствено.

Научна истраживања[уреди | уреди извор]

Бројне научне студије су спроведене како би се проверило да ли је гејдар стваран или само популарни мит. Можда најранија студија[5] тражила је од људи да суде о сексуалној оријентацији на основу видео клипова, а резултати су закључили да је гејдар мит. Касније истраживање објављено у Журналу о Личности и Социјалној Психологији показало је да људи могу прецизније да процене сексуалну оријентацију од случајности.[6] Ова студија је тражила од људи да наведу своју сексуалну оријентацију користећи Кинсијеву скалу, а затим је навела друге да погледају врло кратке нечујне снимке људи који разговарају користећи танке резове . Гледаоци су оценили своју сексуалну оријентацију на истој скали и истраживачи су открили значајну корелацију између тога где су људи рекли да се налазе на скали и где се перципирају да се налазе на скали. Касније студије су поновиле овај налаз[7] и чак су показале да се кућни видео снимци деце могу користити да се тачно процени њихова сексуална оријентација касније у животу.[8]

Касније студије су откриле да је гејдар такође био тачан у стопама које су веће од шансе за процену само на основу лица. Учесници студије користе родно одређене знакове лица и стереотипе геј особа да би донели своје процене, али поуздано погрешно процењују сексуалну оријентацију за људе који се супротстављају стереотипима.[9] Чини се да етничка припадност и националност ни особе која процењује ни особе која бива процењена не чине разлику када се процењују на основу лица.[10][11][12] Чак и појединачне црте лица (само очи) понекад могу дати довољно информација да се утврди да ли је мушкарац или жена геј, стрејт или лезбејка.[13] [14] Једна студија је показала да је процењивање лица мушкараца[15] и жена[14] од око 1/25 секунде било довољно времена да се утврди да ли су геј, стрејт или лезбејка. Процене људи нису биле тачније када су имали више времена да донесу своје пресуде. Праћење овога сугерише да се гејдар дешава аутоматски када неко види другу особу и да виђење нечијег лица аутоматски активира стереотипе о хомосексуалцима и стрејт особама.[16] Такође, испоставило се да људи нису свесни да поседују гејдар.[13] Геј мушкарци имају тачнији гејдар од стрејт мушкараца,[17] а жене имају тачнији гејдар када овулирају.[18] Једна студија је поставила хипотезу да би то могло бити зато што су хомосексуалци пажљивији према детаљима од хетеросексуалних људи, очигледно као усвојени перцептивни стил који помаже у препознавању других хомосексуалних људи.[19]

Друге студије су откриле да се мушкарци и жене са облицима тела и стиловима ходања сличним особама супротног пола чешће доживљавају као геј.

Студија Кери Џонсон, доцента УЦЛА, открила је да су посматрачи били у стању да тачно погоде сексуалну оријентацију мушкараца 60% времена, нешто боље него што би то било случајно; код жена њихова нагађања нису превазишла случајност.[20] Покрети тела специфични за род нису поуздано повезани са сексуалном оријентацијом особе;[20] ово важи за облик лица[21], али изненађујуће не за гласове,[22] иако људи мисле да су повезани са сексуалном оријентацијом особе.[23] Неколико студија је истраживало питање гајдара из гласа.[24][25][26][27] Открили су да људи могу да разазнају ко је геј и ко је стрејт по њиховом гласу, али су се углавном фокусирали на мушкарце (понекад називајући гласовну разлику „геј шуштање“). Детаљне акустичке анализе су истакле бројне факторе у нечијем гласу[27] који се користе, од којих је један начин на који геј и стрејт мушкарци изговарају звукове "с".[24]

Истраживање Вилиjама Т. Л. Kоксa и његових колега сугерисало је да је „гeјдар“ једноставно алтернативна ознака за коришћење ЛГБТ стереотипа да би се закључила оријентација (нпр. закључак да су мушкарци који воде рачуна о моди геј).[28] Овај рад истиче да научни рад који је горе прегледан и који тврди да демонстрира тачан гејдар постаје плен лажног позитивног парадокса (види такође заблуду о основној стопи ), јер наводна тачност поништава веома ниску основну стопу ЛГБТ особа у стварној популацији, што резултира у сценарију где се „тачност“ која је горе наведена у лабораторијским студијама преводи у висок ниво нетачности у стварном свету.

Електронски уређај[уреди | уреди извор]

Почетком 2000-их, електронски уређај базиран на јапанском Ловегети бежичном уређају за састанке био је на тржишту као 'Гејдар' и о њему се доста извештавало у медијима.[29][30] Ово је био уређај величине привезка за кључеве који би слао бежични сигнал, упозоравајући корисника вибрацијом, звучним сигналом или блицевом када се сличан уређај нађе у кругу од 12 m (40 ft). Ово даје до знања кориснику да је особа истомишљеника била у близини.

Вештачка интелигенција[уреди | уреди извор]

Истраживачи са Универзитета Станфорд Михал Косински и Јилун Ванг спровели су студију 2017. године у којој се тврди да алгоритам за препознавање лица који користи неуронске мреже може да идентификује сексуалну оријентацију у 81% тестираних случајева за мушкарце и 74% код жена прегледавајући фотографије профила са дејтинг сајтова. [31] [32] Косински је изразио забринутост због приватности и могућности злоупотребе вештачке интелигенције и сугерисао да су његови налази у складу са теоријом пренаталног хормона о сексуалној оријентацији, која претпоставља да нивои изложености андрогенима у материци помажу да се утврди да ли је особа стрејт, бисексуална или геј.[33] Међутим, студија репликације открила је да је замагљивање лица да би се сакриле црте лица постигло сличне резултате, што сугерише да оригинална студија није пружила доказе за хипотезу.[34][35] Друга анализа критиковала је студију због коришћења фотографија из неконтролисаног окружења. Уместо да се бави структуром лица, вероватно је алгоритам идентификовао факторе неге, стила живота и угла фотографије; мали скуп питања о разликама, укључујући употребу шминке, длаке на лицу и употребу наочара, био је скоро исто толико тачан као у првобитној студији.[36]

Такође видети[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ McFedries, Paul (12. 12. 2003). „Metrosexual”. Logophilia Limited. Архивирано из оригинала 22. 12. 2007. г. Приступљено 2007-12-17. 
  2. ^ Simpson, Mark (15. 11. 1994). „Here Come The Mirror Men”. The Independent. Архивирано из оригинала 22. 12. 2007. г. Приступљено 2007-12-17. 
  3. ^ Simpson, Mark (22. 7. 2002). „Meet The Metrosexual”. Salon.com. Архивирано из оригинала 22. 12. 2007. г. Приступљено 2007-12-17. 
  4. ^ Hackbarth, Alexa (17. 11. 2003). „Vanity, Thy Name Is Metrosexual”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 22. 12. 2007. г. Приступљено 2007-12-17. 
  5. ^ Berger, G; Hank, L; Rauzi, T; Simkins, L (1987). „Detection of sexual orientation by heterosexuals and homosexuals”. Journal of Homosexuality. 13 (4): 83—100. PMID 3611750. doi:10.1300/J082v13n04_05. 
  6. ^ Ambady, N; Hallahan, M; Conner, B (1999). „Accuracy of judgments of sexual orientation from thin slices of behavior”. Journal of Personality and Social Psychology. 77 (3): 538—47. PMID 10510507. doi:10.1037/0022-3514.77.3.538. 
  7. ^ Rieger, G; Linsenmeier, JA; Gygax, L; Garcia, S; Bailey, JM (2010). „Dissecting "gaydar": Accuracy and the role of masculinity-femininity”. Archives of Sexual Behavior. 39 (1): 124—40. PMID 18810629. doi:10.1007/s10508-008-9405-2. 
  8. ^ Rieger, G; Linsenmeier, JA; Gygax, L; Bailey, JM (2008). „Sexual orientation and childhood gender nonconformity: Evidence from home videos”. Developmental Psychology. 44 (1): 46—58. PMID 18194004. doi:10.1037/0012-1649.44.1.46. 
  9. ^ Rule, NO (2010). „Sexual orientation perception involves gendered facial cues”. Pers Soc Psychol Bull. 36 (10): 1318—31. PMID 20682754. doi:10.1177/0146167210378755.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  10. ^ Rule, NO (2011). „The influence of target and perceiver race in the categorisation of male sexual orientation”. Perception. 40 (7): 830—9. PMID 22128555. doi:10.1068/p7001.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  11. ^ Johnson, KL; Ghavami, N (2011). Gilbert, Sam, ур. „At the crossroads of conspicuous and concealable: What race categories communicate about sexual orientation”. PLOS ONE. 6 (3): e18025. Bibcode:2011PLoSO...618025J. PMC 3069043 Слободан приступ. PMID 21483863. doi:10.1371/journal.pone.0018025 Слободан приступ. 
  12. ^ Rule, NO; Ishii, K; Ambady, N; Rosen, KS; Hallett, KC (2011). „Found in translation: Cross-cultural consensus in the accurate categorization of male sexual orientation”. Personality and Social Psychology Bulletin. 37 (11): 1499—507. PMID 21807952. doi:10.1177/0146167211415630. 
  13. ^ а б Rule, NO; Ambady, N; Adams, RB; MacRae, CN (2008). „Accuracy and awareness in the perception and categorization of male sexual orientation”. Journal of Personality and Social Psychology. 95 (5): 1019—28. CiteSeerX 10.1.1.418.9273 Слободан приступ. PMID 18954191. doi:10.1037/a0013194. 
  14. ^ а б Rule, Nicholas O.; Ambady, Nalini; Hallett, Katherine C. (2009). „Female sexual orientation is perceived accurately, rapidly, and automatically from the face and its features”. Journal of Experimental Social Psychology. 45 (6): 1245—1251. doi:10.1016/j.jesp.2009.07.010.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  15. ^ Rule, Nicholas O.; Ambady, Nalini (2008). „Brief exposures: Male sexual orientation is accurately perceived at 50ms”. Journal of Experimental Social Psychology. 44 (4): 1100—1105. doi:10.1016/j.jesp.2007.12.001.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  16. ^ Rule, NO; MacRae, CN; Ambady, N (2009). „Ambiguous group membership is extracted automatically from faces”. Psychological Science. 20 (4): 441—3. CiteSeerX 10.1.1.418.7386 Слободан приступ. PMID 19399971. doi:10.1111/j.1467-9280.2009.02314.x. 
  17. ^ Rule, NO; Ambady, N; Adams Jr, RB; MacRae, CN (2007). „Us and them: Memory advantages in perceptually ambiguous groups”. Psychonomic Bulletin & Review. 14 (4): 687—92. PMID 17972734. doi:10.3758/bf03196822 Слободан приступ. 
  18. ^ Rule, NO; Rosen, KS; Slepian, ML; Ambady, N (2011). „Mating interest improves women's accuracy in judging male sexual orientation”. Psychological Science. 22 (7): 881—6. PMID 21670428. doi:10.1177/0956797611412394.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  19. ^ Colzato, LS; Van Hooidonk, L; Van Den Wildenberg, WP; Harinck, F; Hommel, B (2010). „Sexual orientation biases attentional control: A possible gaydar mechanism”. Frontiers in Psychology. 1: 13. PMC 3095381 Слободан приступ. PMID 21607070. doi:10.3389/fpsyg.2010.00013 Слободан приступ. 
  20. ^ а б Johnson, KL; Gill, S; Reichman, V; Tassinary, LG (2007). „Swagger, sway, and sexuality: Judging sexual orientation from body motion and morphology”. Journal of Personality and Social Psychology. 93 (3): 321—34. PMID 17723051. doi:10.1037/0022-3514.93.3.321. 
  21. ^ Freeman, JB; Johnson, KL; Ambady, N; Rule, NO (2010). „Sexual orientation perception involves gendered facial cues”. Personality and Social Psychology Bulletin. 36 (10): 1318—31. PMID 20682754. doi:10.1177/0146167210378755.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  22. ^ Munson, Benjamin; Babel, Molly (2007). „Loose Lips and Silver Tongues, or, Projecting Sexual Orientation Through Speech”. Language and Linguistics Compass. 1 (5): 416—449. doi:10.1111/j.1749-818X.2007.00028.x. 
  23. ^ Cartei, Valentina; Reby, David (2011). „Acting Gay: Male Actors Shift the Frequency Components of Their Voices Towards Female Values when Playing Homosexual Characters”. Journal of Nonverbal Behavior. 36: 79—93. doi:10.1007/s10919-011-0123-4. 
  24. ^ а б Linville, SE (1998). „Acoustic correlates of perceived versus actual sexual orientation in men's speech”. Folia Phoniatrica et Logopaedica. 50 (1): 35—48. PMID 9509737. doi:10.1159/000021447. 
  25. ^ Smyth, RON; Jacobs, Greg; Rogers, Henry (2003). „Male voices and perceived sexual orientation: An experimental and theoretical approach”. Language in Society. 32 (3): 329—350. doi:10.1017/S0047404503323024. 
  26. ^ Gaudio, R. P. (1994). „Sounding Gay: Pitch Properties in the Speech of Gay and Straight Men”. American Speech. 69 (1): 30—57. JSTOR 455948. doi:10.2307/455948. 
  27. ^ а б Zimman, Lal (2010). „Female-to-Male Transsexuals and Gay-Sounding Voices: A Pilot Study”. Colorado Research in Linguistics. 22 (1): 1—21. doi:10.33011/cril.22.1.3 Слободан приступ. 
  28. ^ Cox, William T. L.; Devine, Patricia G.; Bischmann, Alyssa A.; Hyde, Janet S. (2015). „Inferences About Sexual Orientation: The Roles of Stereotypes, Faces, and The Gaydar Myth”. The Journal of Sex Research. 52 (8): 1—15. PMC 4731319 Слободан приступ. PMID 26219212. doi:10.1080/00224499.2015.1015714. 
  29. ^ Wilson, Craig (25. 2. 2000). „'Gaydar' device clears up mixed signals”. USA Today. Приступљено 13. 1. 2014. 
  30. ^ Moret, Jim (29. 2. 2000). „New Gizmo Could Make Looking For Love Much Easier For Gays”. CNN. Приступљено 13. 1. 2014. 
  31. ^ Wang, Yilun; Kosinski, Michal (2020). „Deep neural networks are more accurate than humans at detecting sexual orientation from facial images” (PDF). Journal of Personality and Social Psychology. 114 (2): 246—257. PMID 29389215. doi:10.1037/pspa0000098. Приступљено 24. 4. 2021. 
  32. ^ Mihov, Jaques (2017-09-12). „Face-reading AI will be able to detect your politics and IQ, professor says”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2017-11-02. 
  33. ^ „'I was shocked it was so easy': meet the professor who says facial recognition can tell if you're gay”. the Guardian. 7. 7. 2018. 
  34. ^ Leuner, John (2019-02-27). „A Replication Study: Machine Learning Models Are Capable of Predicting Sexual Orientation From Facial Images”. arXiv:1902.10739 Слободан приступ [cs.CV]. 
  35. ^ Quach, Katyanna. „The infamous AI gaydar study was repeated – and, no, code can't tell if you're straight or not just from your face”. www.theregister.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-15. 
  36. ^ Arcas, Blaise Aguera y (2018-01-18). „Do algorithms reveal sexual orientation or just expose our stereotypes?”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-15. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

[[Категорија:ЛГБТ+ жаргон]]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mmmilan92/Gejdar&oldid=25224380”