Косинусна теорема

Из Википедије, слободне енциклопедије

Косинусна теорема је формула која се користи за решавање троугла у тригонометрији у равни:

\ c^2=a^2+b^2-2ab\cos C,

где је C угао насупрот странице с, тј. угао између страница a и b троугла.

У сферној тригонометрији то је формула за решавање сферног троугла:

\cos c= \cos a \cos b+\sin a \sin b \cos C, \; \cos C = - \cos A \cos B + \sin A \sin B \cos c,

где је а страна насупрот угла А, страна b је насупрот угла B, а страна с је насупрот угла С.

Тригонометрија у равни[уреди]

Косинусна теорема има исту аналитичку форму независно од тога да ли је дати троугао оштроугли (сл.1) или тупоугли (сл.2). Међутим, обично се посебно доказује сваки од та два случаја, као што је урађено у доказу који следи.

Сл.1. Оштроугли троугао
Косинусна теорема
У сваком троуглу је \ a^2=b^2+c^2-2bc\cos\alpha, где је насупрот странице a угао α.
Доказ
На слици десно (сл.1) дат је оштроугли троугао ABC са висином CD. Из правоуглих троуглова BCD и ACD према Питагориној теореми је a^2=h^2+(c-p)^2,\; h^2=b^2-p^2, а отуда заменом добијамо прво \ a^2=b^2+(c^2-2pc+p^2)-p^2, а онда \ a^2=b^2+c^2-2pc. Из правоуглог троугла ACD добијамо p=b\cos\alpha,\, и заменом у претходну једнакост \ a^2=b^2+c^2-2bc\cos\alpha, што је и требало доказати.
Сл.2. Тупоугли троугао

Даље, на слици (2) лево, дат је тупоугли троугао ABC, са углом α у темену А, већим од правог угла (90°). Висина CD = h пада на продужетак странице AB у тачку D тако да је D-A-B, те је спољашњи угао CAD = 180°-α. У троуглу CAD је

DA = \ p = b \cos(180^o-\alpha)=-b\cos\alpha.
Са друге стране, троуглови BCD и ACD су правоугли и, према Питагориној теореми имамо a^2=h^2+(c+p)^2,\; h^2=b^2-p^2, па заменом добијамо
\ a^2=b^2-p^2+(c^2+2pc+p^2)=b^2+c^2+2pc, тј.
\ a^2=b^2+c^2-2bc\cos\alpha, као што је и требало доказати. Крај доказа.

Косинусна теорема се може доказати једноставно и без разматрања различитих распореда користећи векторски рачун. У горњим ознакама,

a^2=\overrightarrow{BC}^2=(\overrightarrow{AC}-\overrightarrow{AB})^2=\overrightarrow{AC}^2-2\overrightarrow{AB}\cdot\overrightarrow{AC}+\overrightarrow{AB}^2=b^2-2bc\cos\alpha+c^2.

(\cdot означава скаларни производ.)

Другачијим означавањем троугла, добићемо и остале две формуле, које се заједно са наведеном називају косинусна теорема: b^2=c^2+a^2-2ca\cos\beta,\; c^2=a^2+b^2-2ab\cos\gamma. Када је, на пример угао у темену С = γ=90°, због cos(90°)=0, последња формула постаје c^2=a^2+b^2, тј. Питагорина теорема је посебан случај косинусне теореме. Поред тога, косинусна теорема има још неких важних последица.

Теорема 2
Квадрат било које странице троугла је мањи, једнак, или већи од збира квадрата остале две странице, зависно од тога да ли је супротни угао оштар, прав, или туп.
Доказ
Ако је \alpha<90^o,\, тада је \cos\alpha > 0\, и a^2=a^2+b^2-2ab\cos\alpha <b^2+c^2.\,
Ако је \alpha=90^o,\, тада је \cos\alpha=0\, и c^2=a^2+b^2.\,
Ако је \alpha>90^o,\, тада је \cos\alpha < 0\, и a^2=a^2+b^2-2ab\cos\alpha > b^2+c^2.\, Крај доказа.

Важи и супротна теорема.

Теорема 3
Угао троугла је оштар, прав, или туп зависно од тога да ли је квадрат супротне странице троугла редом мањи, једнак, или већи од збира квадрата остале две стране.
Доказ
Следи из косинусне теореме \cos\alpha=\frac{b^2+c^2-a^2}{2bc}.
Ако је a^2<b^2+c^2,\, тада је \cos\alpha>0,\, и према томе \alpha < 90^o.\,
Ако је a^2=b^2+c^2,\, тада \cos\alpha=0,\, тј. \alpha=90^o.\,
Ако је a^2>b^2+c^2,\, тада је \cos\alpha<0,\, тј. \alpha>90^o.\, Крај доказа.
Теорема 4
У било којем паралелограму збир квадрата дијагонала једнак је збиру квадрата све четири његове стране.
Сл.3. Паралелограм
Доказ
На слици (3) десно, дат је паралелограм ABCD са дијагоналама AC и BD и углом BAD = α.
Тада је \overline{AC}^2+\overline{BD}^2=2\overline{AB}^2+2\overline{BC}^2. Наиме, како је угао CBA = 180°-α, према косинусној теореми из троуглова ADB, ABC добијамо \overline{BD}^2=\overline{AD}^2+\overline{AB}^2-2\overline{AB}\cdot\overline{AD}\cdot\cos\alpha,
\overline{AC}^2=\overline{AB}^2+\overline{BC}^2-2\overline{AB}\cdot\overline{BC}\cdot\cos(180^o-\alpha)
=\overline{AB}^2+\overline{BC}^2+2\overline{AB}\cdot\overline{AD}\cos\alpha, јер је \overline{BC}=\overline{AD}. Сабирањем ових једначина, добијамо
\overline{AC}^2+\overline{BD}^2=2\overline{AB}^2+2\overline{BC}^2, што је и требало доказати. Крај доказа.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]