Кригер

Кригер
Кригер
	Стево Жигон у улози Кригера
Основне информације
Националност	немачка
Подаци о креацији
Прво прик.	Отписани ; 1974.
Последње прик.	Повратак отписаних ; 1978.
Измислио	Драган Марковић и Синиша Павић
Тумач	Стево Жигон

Кригер је измишљени лик из телевизијских серија „Отписани”, из 1974. и „Повратак отписаних”, из 1978. године. Такође се појављује и у истоименим филмовима „Отписани” и „Повратак отписаних”.

Лик су створили аутори ових серија Драган Марковић и Синиша Павић.

Тумачио га је глумац Стево Жигон, који је својом одличном глумом допринео да овај лик постане један од најпознатијих негативаца југословенске кинематографије.

Опис лика[уреди | уреди извор]

Кригер је мајор Гестапоа чији је задатак да уништи покрет отпора у Београду. Иако је потчињен пуковнику Милеру, чији је помоћник, доста је самосталан у својим акцијама. Тесно сарађује са Крстом Мишићем шефом Специјалне полиције, иако га не сматра превише способним.

Кригер је Немац, фолксдојчер из Бечкерека и пре рата је радио као трговачки помоћник. Од првог појављивања, Кригер се истиче својом озбиљном и строгом фигуром, као и добро припремљеним манирима бескрупулозног официра.

Након ослобођења Београда, октобра 1944. године, Кригер остаје илегално у граду са намером врши саботаже и диверзије, али га у томе спречавају и потом убијају главни ликови серије — Прле и Тихи.

По њему се зове последња 13-а епизода серије „Повратак отписаних”.

Историјска подлога[уреди | уреди извор]

Серија „Отписани” настала је према истоименој књизи Драгана Марковића, који је за време рата био један од београдских илегалаца, а касније заточеник логора на Бањици. Помоћник управника логора био је Петер Кригер, фолксдојчер из Црвенке, који се истицао у мучењу логораша. Стварајући лик мајора Кригера, Марковић и Синиша Павић су овај лик повезали са стварним Кригером и дали му његово име, као и неколико особина. Такође, прави Кригер је пре рата радио у Београду као трговачки помоћник у Митићевој робној кући.^[1]

Како би лик мајора Кригера био што уверљивији, с обзиром да прави Кригер није био превише важна личност у окупационом систему власти, а напредовао је на место помоћника управника логора само због своје окрутности, аутори серије су морали потражити још неку историјску подлогу за свој лик. У овоме им је умногоме послужио СС мајор Гестапоа Карл Краус. Он је био новинар и у Београд је дошао још 1939. године, као представник Трећег рајха. У Београду је био и за време војног пуча 27. марта, као и за време краткотрајног Априлског рата. Након уласка окупационих снага у Београд, одмах се прикључио Оперативној команди и потом био постављен за шефа Команде Београда и био је директно подређен СС пуковнику Хансу Хелму, који је био шеф београдског Гестапоа.^[2]

За разлику од Петера Кригера који је био фолксдојчер, Карл Краус је био судетски Немац. Сматран је за стручњака за српска питања и познавање прилика и људи у Србији, па је стога представљао једног од главних људи Гестапоа. Директно је водио акције против Јевреја у Београду и Србији и био организатор логора Топовске шупе. У Београду је остао све до октобра 1941. када је повучен у Немачку. Иако га је Државна комисија за ратне злочине прогласила кривим и тражила његово изручење Југославији, он није изручен, а његова даља судбина је непозната.^[2]

Веродостојности лика злогласног мајора Гестапоа допринела је и чињеница да је глумац Стево Жигон током Другог светског рата био заточен у концентрационом логору Дахау, где је имао прилику да се упозна са окрутним методама и понашањем официра Гестапоа. Током боравка у логору он је научио немачки језик, па је и то знатно допринело успешности овог лика, који се по многима сматра једним од најупечатљивијих негативних ликова југословенске и српске кинематографије.