Логор Дахау
| Логор Дахау | |
|---|---|
 |
|
| Под контролом | .svg){kind=small} Нацистичка Немачка |
|
|
Дахау је био нацистички концентрациони логор, и први логор отворен у Немачкој, на месту напуштене фабрике муниције код средњеовековног града Дахауа, око 16 km североисточно од Минхена у Баварској на југу Немачке.
Логор је отворен у марту 1933.[1] и био је први редовни концентрациони логор коју је основала коалициона влада национал-социјалиста и католичке Партије центра (распуштена 6. јула 1933). Хајнрих Химлер, шеф полиције у Минхену, је званично описао логор као „први концентрациони логор за политичке затовренике“.[1]
Дахау је служио као прототип и модел за остале нацистичке концентрационе логоре. Његову основну организацију, распоред и планове зграда је пројектовао командант Теодор Ајке и примењен је на остале касније кампове. Ајке је сам постао главни инспектор за све концентрационе логоре, одговоран за моделирање осталих према овом примеру.[2]
Укупно је преко 200.000 затвореника било смештено у Дахау.[3] Верује се да је 25.613 затвореника умрло у главном логору и још око 10.000 у околним логорима.[4] углавном од болести, неухрањености и самоубистава. Почетком 1945. појавила се епидемија тифуса пре његове евакуације, од којег је умрло велики број слабијих затвореника.
Уз много већи логор Аушвиц, Дахау је постао симбол нацистичких концентрационих логора. Дахау је други логор који су ослободиле британске и америчке снаге. Тако је постао једно од првих места где је запад био сведок бруталности нациста.
Уз хиљаде других југословенских логораша, у Дахау су биле заточене многе угледне личности српске националности. Међу њима су били најпознатији великодостојници Српске православне цркве Патријарх српски Гаврило и епископ (однедавно и светитељ те цркве) Николај Велимировић. Уз њих и познати генерал Михајло Недељковић (који није преживео Дахау), професор Београдског Универзитета др. Владета Поповић, помоћник министра унутрашњих послова у влади генерала Симовића, адвокат Трипко Жугић, дипломата и генерални конзул Радован Шуменковић, чувени виолиниста Властимир Павловић Царевац, новинар и преводилац Ненад Јовановић, шпански борац Симо Чучковић и многи предратни и ратни чланови Комунистичке партије Југославије.
Наш познати глумац, редитељ и књижевник Стево Жигон је две године провео у овом злогласном логору где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета, врло често је касније играо улоге циничних и хладних немачких официра.
Извори [уреди]
- ^ а б ((de)) Münchner Neueste Nachrichten 21. март 1933., Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „United States Holocaust Memorial Museum. "The Holocaust." Holocaust Encyclopedia“. Ushmm.org Приступљено 13. 3. 2012.
- ^ ((en)) Dachau Concentration Camp Memorial Site, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ That Was Dachau 1933 - 1945 by Stanislav Zámečník Page 377 and 379
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на одговарајућим местима. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. |
- Dachau Concentration Camp Memorial Site Links, essays and documents, by Harold Marcuse, author of Legacies of Dachau, a comprehensive history of the camp and memorial site
- scrapbookpages.com Dachau pages offers a richly illustrated, historically comprehensive overview of the camp
- google maps satellite image of memorial site (11/2007: situation prior to relocating the entrance in 2005)
- google maps satellite image of Leiten gravesite north of the camp only the chapel Maria Regia Pacis is visible
- Interior and Exterior Images of the Dachau Camp by photographer Lance Mazmanian
- Communists to be interned in Dachau, The Guardian, March 21 1933 contemporaneous report on the opening of the camp
- Events of the Dachau Camp's liberation on April 29th, 1945 at humanitas international
- "The Souls are All Aflame." An account of the Paschal services in Dachau in 1945.
- Memorial to those who suffered at the eleven Kaufering subcamps of Dachau and to the US 12th Armored Division (Personal Website)
- „Дахау“ - манастир смрти, Др Предраг Илић, Вечерње новости. фељтон, 9 наставака, 23 - 31. октобар 2005.
- [1], Др Предраг Илић, Српска историографија и Дахау
 |
Овај незавршени чланак Логор Дахау је везан за Други светски рат. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
|
|||||||||||||||||||||||
