Логор Дахау

Из Википедије, слободне енциклопедије
Логор Дахау
Главни улаз након ослобођења
Главни улаз након ослобођења
Под контролом Застава Немачке Нацистичка Немачка
Логор Дахау на мапи Немачке


Координате: 48° 16′ 13" СГШ, 11° 28′ 05" ИГД

Дахау је био нацистички концентрациони логор, и први логор отворен у Немачкој, на месту напуштене фабрике муниције код средњеовековног града Дахауа, око 16 km североисточно од Минхена у Баварској на југу Немачке.

Логор је отворен у марту 1933.[1] и био је први редовни концентрациони логор коју је основала коалициона влада национал-социјалиста и католичке Партије центра (распуштена 6. јула 1933). Хајнрих Химлер, шеф полиције у Минхену, је званично описао логор као „први концентрациони логор за политичке затовренике“.[1]

Споменик у логору

Дахау је служио као прототип и модел за остале нацистичке концентрационе логоре. Његову основну организацију, распоред и планове зграда је пројектовао командант Теодор Ајке и примењен је на остале касније кампове. Ајке је сам постао главни инспектор за све концентрационе логоре, одговоран за моделирање осталих према овом примеру.[2]

Укупно је преко 200.000 затвореника било смештено у Дахау.[3] Верује се да је 25.613 затвореника умрло у главном логору и још око 10.000 у околним логорима.[4] углавном од болести, неухрањености и самоубистава. Почетком 1945. појавила се епидемија тифуса пре његове евакуације, од којег је умрло велики број слабијих затвореника.

Уз много већи логор Аушвиц, Дахау је постао симбол нацистичких концентрационих логора. Дахау је други логор који су ослободиле британске и америчке снаге. Тако је постао једно од првих места где је запад био сведок бруталности нациста.

Уз хиљаде других југословенских логораша, у Дахау су биле заточене многе угледне личности српске националности. Међу њима су били најпознатији великодостојници Српске православне цркве Патријарх српски Гаврило и епископ (однедавно и светитељ те цркве) Николај Велимировић. Уз њих и познати генерал Михајло Недељковић (који није преживео Дахау), професор Београдског Универзитета др. Владета Поповић, помоћник министра унутрашњих послова у влади генерала Симовића, адвокат Трипко Жугић, дипломата и генерални конзул Радован Шуменковић, чувени виолиниста Властимир Павловић Царевац, новинар и преводилац Ненад Јовановић, шпански борац Симо Чучковић и многи предратни и ратни чланови Комунистичке партије Југославије.

Наш познати глумац, редитељ и књижевник Стево Жигон је две године провео у овом злогласном логору где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета, врло често је касније играо улоге циничних и хладних немачких официра.

Референце[уреди]

  1. ^ а б ((de)) Münchner Neueste Nachrichten 21. март 1933.[мртва веза од 01. 2014.]
  2. ^ „United States Holocaust Memorial Museum. "The Holocaust." Holocaust Encyclopedia“. Ushmm.org Приступљено 13. 3. 2012.. 
  3. ^ ((en)) Dachau Concentration Camp Memorial Site, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ That Was Dachau 1933 - 1945 by Stanislav Zámečník Page 377 and 379

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Логор Дахау