Кум (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кум

{{{опис_слике}}}

Изворни наслов ИМДБ 4.5 stars.svg 9.1/10 (271,134 гласова)
топ 250: #1
Режија Франсис Форд Копола
Продуцент Алберт Ради
Сценарио Марио Пузо
Главне улоге Марлон Брандо
Ал Пачино
Џејмс Кан
Роберт Дувал
Дајана Китон
Талија Шајер
Џон Казале
Ричард С. Кастелано
Ејб Вигода
Музика Нино Рота и Кармајн Копола
Жанр драма
Издавачка кућа Paramount Pictures
Година 1972
Трајање 175 мин.
Земља САД
Језик Енглески, италијански и латински
Следећи Кум 2
IMDb веза

Кум (енгл. The Godfather) је амерички драмски филм режисера Франсиса Форда Кополе из 1972. године с Марлоном Брандом, Алом Пачином, Џејмсом Каном, Робертом Дувалом и Дајаном Китон. Филм је адаптација истоименог романа, који је написао Марио Пузо. Прича филма покрива период од 10 година (19451955) и прати италијанско-америчку породицу Корлеоне.

Филм је награђен наградама Америчке филмске академије за најбољи филм, најбољег глумца и најбољи адаптирани сценарио, а изабран је и за чување у Националном филмском регистру Сједињених Држава. Такође је рангиран као други најбољи филм у историји америчке кинематографије, иза Грађанина Кејна на списку „100 година... 100 филмова (издање на 10. годишњицу)“ Америчког филмског института. [1] Исто тако, рангиран је као други на списку „250 најбољих“ IMDb[2], први на списку 100 најбољих сајта Metacritic[3] и међу првих 10 на списку најбољих филмова свих времена сајта Rotten Tomatoes. [4]

Филм је најпре одбио да сними италијански режисер Серђо Леоне. [5] Дванаест година касније он ипак снима крими филм Било једном у Америци.

Продукција[уреди]

Копола и Paramount Pictures[уреди]

Франсис Форд Копола, редитељ филма.

Франсис Форд Копола није био први избор за режију, која је пре тога била понуђена бар двојици редитеља. Посао је био понуђен италијанском редитељу Серђу Леону, али је он одбио рекавши како није заинтересован (после је снимио властиту мафијашку сагу Било једном у Америци, која се фокусирала на јеврејско-америчке гангстере). [6] До тада, Копола је режирао осам филмова, од којих је био најпознатији верзија музикала Финианова дуга — иако је освојио Оскар за сценарију у филму Патон 1970. [7] Копола је био дужан Warner Bros. 400 хиљада долара због прекорачења буџета филма Џорџа Лукаса THX-1138, који је Копола продуцирао, а Кума је прихватио на Лукасов савет. [8]

Владало је велико неслагање између Кополе и студија, Paramount Pictures, а Копола је неколико пута умало био замењен. Парамунт је сматрао како Копола не ради на распореду, да је направио неколико грешака с аудицијом и продукцијом то да је инсистирао на непотребним трошковима. Копола каже, на DVD коментару, да је био под притиском јер је знао да заменски редитељ чека у сени и да ће га заменити истог тренутка кад га опусте, али упркос томе, успео је одбранити своје одлуке и избећи отказ.

Аудиција[уреди]

Кополин избор глумаца није био у складу са жељама шефова Парамаунта, посебно Марлон Брандо као Дон Вито Корлеоне. Парамаунт, који је хтео Лоренса Оливијеа (који је био недоступан због здраствених проблема), прво је забранио Кополи да ангажује Бранда, наводећи његово проблематично понашање на снимањима његових претходних филмова. У једном тренутку, Кополи је тадашњи председник Парамаунта рекао да се „Марлон Брандо никад неће појавити у овом филму“. Након заузимања као шефова студија, Кополи је допуштено да ангажује Бранда под условом да овај прихвати мању плату него на претходним филмовима, да уради пробно снимање и да се обавеже како неће проузроковати одгађање у продукцији (као што је то чинио на претходним продукцијама). [9] Копола је изабрао Бранда уместо Ернеста Боргнајна након што је овај на пробном снимању освојио и њега и руководство Парамаунта. Брандо је за своју улогу освојио награду Америчке филмске академије, коју је одбио да прими.

Студио је хтео Роберта Редфорда или Рајана О'Нила за улогу Мајкла Корлеонеа, али Копола је хтео непознатог глумца који изгледа као италијански Американац, и нашао га је у Алу Пачину. [10] Пачино је у то време није био познат,[11] а студио га није сматрао подобним за улогу, делимично и због његовог ниског раста. Пачину је улога додељена након што је Копола запретио да ће напустити продукцију. За улогу су конкурисали и Џек Николсон, Дастин Хопман, Ворен Бејти, Мартин Шин и Џејмс Кан. [11] За улогу је био заинтересован и Елвис Пресли, али се није појавио на аудицији.

Пре него што је изабран Роберт Дувал, кандидати за улогу Тома Хејгена су били Брус Дерн, Пол Њуман и Стив Маквин.

Тада непознати Роберт де Ниро се пријавио за улоге Мајкла, Сонија, Карла и Полија Гата. Изабран је за улогу Полија, али Копола је средио „размену“ с филмом The Gang That Couldn't Shoot Straight како би добио Ала Пачина.

Силвестер Сталоне се пријавио за улоге Карла Ризија и Полија Гата, Ентони Перкинс за Сонија, а Миа Фароу за Кеј. Вилијам Дивејн био је један од кандидата за улогу Моа Грина.

Софија Копола, тада новорођенче, наступила је као Мајкл Франсис Ризи, новорођени син Кони и Карла, у сцени крштења на крају филма. Наступила и у друга два филма. Копола је ангажовао и своје синове у улогама Френка и Ендруа Хејгена, двојицу синова Тома Хејгена. Могу се видети у уличној тучњави између Сонија и Карла и иза Пачина и Дувала у сцени сахране.

Снимање[уреди]

Већина снимања обављена је између 29. марта и 6. августа 1971, док је сцена с Пачином и Китоновом била снимана у јесен — укупно се снимало 77 дана, мање од предвиђених 83 дана.

Снимало се на локацијама око Њујорка, као и у сицилијанским градовима Savoci и Forzi d'Agro. Кориштена је и једна локација у Лос Анђелесу. [12] Сцена са Пачином и Кеатон снимана је у граду Рос, Калифорнија. Ентеријери су снимани у студијама Филмвејса у Њујорку. [10][11]

Једна од најшокантних сцена у филму долази рано, она с одсеченом коњском главом. Протестовала су удружења за права животиња. Копола је касније рекао како је добио коњску главу од предузећа за производњу псеће хране; коњ није убијен специјално за потребе филма.

У роману, Џек Волц, дуги је, спори зум, који почиње с крупним планом погребника који мило Дон Корлеонеа, а завршава с кумом приказаним страга. Ова сцена, која траје око три минуте, снимана је компјутерским објективима које је дизајнирао Тони Карп. Објективи су коришћени и на снимању филма Silent Running.

За сцену крштења су коришћене две различите цркве. Унутрашње сцене снимане су у Катедрали Светог Патрика у Њујорку. Спољне сцене након крштења снимане су у Цркви Маунт Лорето на Стејтен Ајсленду, Њујорк. Године 1973. пожар је уништио добар део цркве. Остали су само фасада и звоник који су уклопљени у нову грађевину која је после саграђена.

Заплет[уреди]

Филм почиње на венчању кћерке Дон Вите Корлеонеа, Кони (Талија Шајер) за Карла Риција (Џијани Русо) у Њујорку у касно лето 1945. Како „ниједан Сицилијанац не може одбити услугу на дан венчања своје кћерке“, Корлеоне, познат међу својим пријатељима и сарадницима као „Кум“ и Том Хејген (Роберт Дувал) заузети си саслушавањем захтева пријатеља и сарадника. У међувремену, Дон Витов најмлађи син Мајкл (Ал Пачино), који се вратио из Другог светског рата као одликовани јунак, прича својој девојци Кеј Адамс (Дајана Китон) анегдоте о криминалном животу свог оца, уверавајући је да он није као његова породица.

Међу гостима на свечаности ја славни певач Џони Фонтејн (Ал Мартино), Корлеонов кум, који је дошао из Холивуда да замоли кума да му помогне да добије улогу која ће му ревитализирати каријеру. Џек Волц (Џон Марли), шеф студија, не да Фонтејну улогу, али Дон Вито Корлеоне каже Џонију: „Даћу му понуду коју неће моћи да одбије." Хејген је послан у Калифорнији како би решио проблем, али му Волц љутито одврати како неће дати Фонтејну улогу, која је савршена за њега, јер је Фонтејн „уништио“ старлету коју је Волц фаворизовао. Следећег јутра, Волц се буди и у кревету проналази крваву одсечену главу свог трофејног коња.

По Хејгенову повратку, породица се састаје с дилером хероина Верџилом „Турчином“ Солозом (Ал Летијери), који је утицајан у противничкој породици Татаља. Солозо тражи од Дон Корлеонеа (Марлон Брандо) политичку заштиту и финасцирање како би се почео масовни увоз и дистрибуција хероина, али упркос великој колични новца који би се зарадио, Корлеоне одбија. Дон Витов најстарији син, Сантино „Сони“ Корлеоне (Џејмс Кан), упада у разговор и индиректно изражава интерес за посао. Његов отац, љут због Сонијеве упадице пред човеком који није члан породице, касније га насамо укори.

Дон Вито Корлеоне (Марлон Брандо)

Убрзо потом, на дон Корлеона је извршен атентат на локалној пијаци. Јавно се не зна да ли је преживео. Солозо и његови људи затим убијају Луку Брација (Лени Монтена) и отимају Хејгена. Солозо наговара Хејгена да понуди Сонију договор који је претходно понуђен његовом оцу, али Сони одбија и размислити о послу, рекавши како ће заратити са породицом Таталија и Солозом.

Мајкл, којег друге мафијашке породице сматрају „цивилном“ (није умешан у мафијашке послове) па зато може живети нормалним животом, посећује оца у болници. Одмах постаје сумњичав након што је приметио да нема полицијаца да чувају дона. Схвативши да му је оцу опет намештено, назива Сонија, а након тога премешта оца у другу собу. Након тога одлази вани како би пазио пред вратама. Уз помоћ изненађеног Енца, одвраћа Солозове људе. Долази полиција с корумпираним капетаном Макласкијем (Стерлинг Хејден), који удари Мајкла у лице. Појављује се Хејген с „приватним детективима“ овлаштеним да носе оружје како би заштитили дон Корлеонеа.

Потом се Мајкл добровољно јавља да убије Солоза и капетана Макласкија. Сонија и остале искусније чланове засмеје Мајклова наивност, а Сани га саветује да не сме да реагује првеише емотивно. Међутим, Мајкл их уверава да је уклањање Солоза и Макласкија у интересу породице, то да он, као „цивил“, неће изазвати сумњу код Солоза.

Састанак између Мајкла и Солоза, уз присуство Макласкија, договораен је у ресторану, наводно да се договори мир. Мајкл одлази, узима скривени пиштољ и убија Солоза и Макласкија. Породица га потом хитно шаље на Сицилију, док се остали чланови припремају за рат против пет уједињених породица.

На Сицилији, Мајкл живи под заштитом дон Томасина, старог пријатеља породице. Ожени се и са мештанком Аполонијом, који убрзо гине у неуспелом атентату на Мајкла.

У међувремену, у Њујорку, Дон Корлеоне се враћа кући из болнице. Он је изван себе након што је чуо да је Мајкл био тај који је убио Солоза и Макласкија. Неколико месеци после, 1948., Сони пребије Карла јер је тукао Кони. Након што ју је Карло још једном претукао, Сони одлази сам како би га пронашао и убио. На путу, упада у заседу на наплатним кућицама где и гине.

Уместо тражења освете за Сонијево убиство, Вито Корлеоне се састаје са шефовима пет породице како би прекинули рат између породице. Не само да им рат узима материјани и људски живот, него је прекид сукоба једини начин да се Мајкл може сигурно вратити кући. Променивши своју петходну одлуку, Вито се договара да ће породица пружити политичку заштиту за продају хероина Филипу Таталији (Виктор Рендина). На састанку, дон Вито Корлеоне схвата да је Дон Барзини (Ричард Конте), а не Таталија, одговоран за мафијашки рат.

Том Хејген (Роберт Дувал) и Мајкл Корлеоне (Ал Пачино)

Како у је сигурност осигурана, Мајкл се враћа са Сицилије. Након више од годину дана, враћа се својој бившој девојици, Кеј, рекавиши како се жели оженити с њом. Како је дон слабог здравља, Сони мртав, а средњи брат Фредо (Џон Казале) се сматра неспособним да води породични посао, Мајкл постаје шеф и каже како ће породички посао убрзо бити у потпуности законит.

Пит Клеменза (Ричард С. Кастелано) и Салваторе Тесио (Ејб Вигода), два „капетана“ породице Корлеоне, проговоре да их Барзини омаловажава то да затраже допуштење да узврате, али Мајкл одбија. С оцем као консиљереом, планира породички посао преселити у Неваду и након тога, Клеменза и Тесио могу основати властите породице. Мајкл обећава да ће Конин муж, Карло, бити његова десна рука у Невади, док ће Хејген бити адвокат породице у Лас Вегасу.

У Лас Вегасу, Мајкла поздравља Фредоа, у хотелу „Касино“ у којем Корлеонеови имају удео, а води га Мо Грин (Алекс Роко). Мајкл каже Џонију Фонтејну да ће породица требати његову помоћ у анговарању Џонијевих пријатеља у шоу-бизнису са потпишу дуготрајне уговоре за наступе у касинима. На састанку с Моом Грином, Мајкл понуди да откупи његов удео, али овај безобразно одбије. Грин верује како су Корлеонови слаби, то да може постићи бољи договор с Барзинијем.

Мајкл се враћа кући. На приватном састанку, Вито му препоручује да ће непријатељи породице покушати убити Мајкла користећи поверљивог сарадника да договоре састанак као изговор за убиство. Убрзо након тога, Дон Вито умире од срчаног удара док се играо с малим унуком.

Током спровода, Тесио преноси Мајклу понуду за састанак с Барзинијем, што га означава као издајника којег је Вито очекивао. Мајкл договара убиства Моа Грина, Филипа Таталија, Емилија Барзинија, Антонија Страчија и Карминеа Кунеоа, што се одвија за време крштења Кониног и Карлова другог сина, којем је Мајкл кум. Након крштења, Тесио верује да ће он и Мајкл на састанак с Барзинијем. Уместо тога, одводе га Вили Чичи и други плаћеници како би га убили. Мајкл се супротставља Карлу у вези Сонијева убиства, то га превари да призна да је он наместио заседу. „Данас“, каже Мајкл, „ћу средити породичне послове." Мајкл каже Карлу као је његова казна, то да неће имати везе са породичким послом. Њему даје авионску карту за Неваду. Карло улази у ауто како би отишао на аеродром, али га убије Клеменза.

Касније, Кони се супротставља Мајклу, оптужујући га за Карлово убиство. Кеј упита Мајкла у вези оптужби, али он одбија одговорити. Она инсистира, а Мајкл слаже, рекавши јој како није имао никакве везе са Карловом смрћу. Како филм завршава, Кеј гледа како Клеменза и Рока Лампонеа одају почаст Мајклу, љубећи му руку и ословљавајући га „дон Корлеоне“. Нови капо Ал Нири (Ричард Брајт) затвара врата, а Кеј схвата да је Мајкл постао нови кум.

Награде[уреди]

За његову улогу као Дон Вито Корлеоне освојио је Марлон Брандо једног залтоног глобуса као и једног осакара као најбољи глумац. Филм сам, освојио је многих награда као што су то пет Златних глобуса као и три Оскара.

Разлике у односу на роман[уреди]

Један од главних делова Пузовог романа који није искориштен за филм била је флешбек (flashback) прича о раном животу Дон Корлеона, укључујући његов долазак у САД, брак и очинство, убиство Дон Фанучија и његов узлет у мафијашкој хијерархији, све оно што је искориштено у Куму 2.

Многи споредни делови радње нису добили своје место на великом платну, укључујући: несрећу певача Џонија Фонтејна са женама и проблеме с гласом: Сонијеву љубавницу Луси Манчини која налази љубав са доктором Јулесом Сегалом (који се уопште не појављује у филму), који не само да јој поправља вагину него и контактира хирурга који поправља Мајклове кости лица (које је оштетио капетан Маклускеј). Оперише гласнице Џонија Фонтејна, поправивши му глас; педофилију Џека Волца; кућни живот Кеј Адамс; демонску порочност Луке Брасија; досетљиви план Дон Корлеонеа о Мајкловом одлазаку на Сицилију. Детаљни напад на двојицу мушкараца који су напали кћерку Бонасере, којег је предводио Поли Гато, а којег се само спомиње у филму и информације о Фреду Корлеону, које индицирају да је његово помамно завођење плесачица параван за дубоко потиснуту хомосексуалност.

Случајно, у роману се даје до знања како Луси није остала трудна са Сонијем када се она преселила у Лас Вегас, па је тако без смисла прича о Винсенту Манчинију у Кум 2. Зачудо, Марио Пузо је писао сценарије за сва три филма, па му је контрадикција морала бити позната.

Ликови с мањим улогама у филму него у роману су Џони Фонатане, Луси Манчини, Роко Лампоне и Ал Нери. Ликови који се нису појавили у филмској адаптацији су доктор Сегал, Генчо Абандандо и доктор Таза са Сицилије. Осим тога, у роману, Мајкл и Кеј имају два сина, али у филмовима имају сина и кћерку.

Роман се дотиче и судбина Мајклових телохранитеља на Сицилији, Фабриција и Калоа. У филму оба преживљавају (Кало се чак појављује у трећем наставку). У књизи, Кало умире с Аполониом у експлозији аутомобила, док је Фабрицио убијен као још једна жртва у славној „сцени крштења“ након што је откривен како води пицерију у Сједињеним Државама.

Крај књиге разликује се од краја филма: док у филму Кеј схвата да је Мајкл постао „као његова породица“, у књизи јој Том Хејген открива тајне за које, према њему, би био убијен да Мајкл сазна. Током филмске сцене крштења, шефови мафијашких породица бивају убијени. У роману су убијени само Барзини и Таталија, који су пре тога били у рату са Корлеонеовима.

Референце[уреди]

  1. ^ ((en))American Film Institute "Citizen Kane Stands the test of Time", Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ^ „IMDb Top 250“. IMDB Приступљено April 2 2007. 
  3. ^ ((en))„Metacritic: Best Reviewed Movies“ Приступљено April 13 2007. 
  4. ^ ((en))„"Rotten Tomatoes: Top Movies: Best of Rotten Tomatoes“ Приступљено April 13 2007. 
  5. ^ Политикин Забавник, број 2955, „Кум није дугме!“
  6. ^ The Kid Stays in the Picture (2002), documentary film about Evans' life
  7. ^ Jon E Lewis, ed. (1998). New American Cinema. Duke University Press. стр. 14-17. 
  8. ^ Hearn (2005), стр. 46.
  9. ^ The Godfather DVD Collection documentary A Look Inside, [2001], Приступљено 10. 4. 2013.
  10. ^ а б The Godfather DVD commentary featuring Francis Ford Coppola, [2001], Приступљено 10. 4. 2013.
  11. ^ а б в The Godfather DVD Collection documentary A Look Inside, [2001], Приступљено 10. 4. 2013.
  12. ^ THE GODFATHER: Scene Locations, Приступљено 10. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Hearn, Marcus (2005). The Cinema of George Lucas. New York City: Harry N. Abrams Inc.. ISBN 978-0-8109-4968-3. 
  • Jon E Lewis, ed. (1998). New American Cinema. Duke University Press. стр. 14-17. 

Спољашње везе[уреди]

Викицитат
Викицитат има збирку цитата сродних са:



Претходник:
Француска веза
Оскар за најбољи филм
1972.
Наследник:
Жаока
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}