Адвокат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Скица енглеског адвоката

Адвокат је титула која се данас користи у великом броју европских земаља, поготово у романским и словенским, али и у скандинавским, и представља лице које је овлашћено да даје правне савете, пише различите поднеске и заступа физичка и правна лица, те је и члан одређеног удружења, тј. коморе. Честа грешка је што их поистовећују некад са правницима и дипломираним правницима. Адвокате треба разликовати и од постдипломских звања типа магистар и доктор наука. Забуна потиче и од самих адвоката, јер они понекад називају дипл. правнике колегама, али их не сматрају за колеге, већ инсистирају на својој титули, а на то гледју као на упућивање комплимента, слично као што професори зову студенте колегама.

Етимологија[уреди]

Адвокат (м. лат. advocatus, од voco ad што значи позивам, у смислу позивам у помоћ.) је лице које је се, складно прописима државе у којој обавља делатност, бави адвокатуром. То најчешће подразумева заступање и саветовање физичких и правних лица пред државним органима и различитим институцијама.

Правосудни систем већине земаља се састоји од три међусобно независна али уско везана члана, то су судије, тужиоци и адвокати, с тим да овај поредак постоји само у кривичним и предкривичним процесима, док у другим нема тужиоца, у облику јавне функције. Из ових разлога у неким земљама дошло је до спајања адвоката и тужиоца.

Адвокатска служба у Србији[уреди]

Адвокатура је обављање адвокатске службе. Адвокатура је независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима.

Историјат[уреди]

Савремена адвокатура установљена је у Србији Законом о јавним правозаступницима донетим на предлог Владе Илије Гарашанина 28. фебруара 1862. године за време владавине Кнеза Михаила Обреновића. Доношењем тог закона правна помоћ је поверена само школованим правницима, које у ово звање упише Министарство правде.

Своје прво Удружење јавни правозаступници су основали 1886. године а већ 1. јануара 1887. године покренули први стручни часопис у Србији под именом Бранич. Часопис од тада са извесним прекидима изазваним ратовима и недостатком финансијских средстава излази до данас, с тим што је у једном периоду после Другог светског рата излазио под називом Адвокатура. Овај часопис објавио је радове најпознатијих правних теоретичара и практичара из Југославије и света.

Савремени коморски систем уведен је у Србији Законом о адвокатури 1929. године када је и основана Адвокатска комора Београда, као обавезна асоцијација адвоката, која аутономно одлучује о упису нових чланова, води њихов Именик, прописује норме професионалног понашања и изриче санкције за њихово непоштовање, као и да води бригу о едукацији будућих адвоката.

Последњи закон који уређује ову област донет је 2011. године и објављен је у Службеном гласнику РС бр.31/2011, под називом Закон о Адвокатури.

Услови за стицање звања[уреди]

Да би неко постао адвокат мора да испуни следеће услове:

  • Да стекне диплому Правног факултета;
  • Да после завршеног правног факултета стекло радно искуство на пословима правне струке и то:
  1. Ставка нумерисаног списка две године у суду, јавном тужилаштву, јавном правобранилаштву и адвокатури;
  2. Ставка нумерисаног списка три године у органу за прекршаје, другом државном органу, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе;
  3. Ставка нумерисаног списка четири године у предузећу, установи или другој организацији;
  • Након стеченог радног искуства потребно је да добије од судије, заменика тужиоца, правобраниоца, адвоката, односно Суда, Јавног тужилаштва, Јавног правобранилаштва, Адвокатске коморе или органа, предузећа, установе или друге организације, Потврду о радном искуству са ближим описом послова правне струке које је кандидат обављао.
Ако је испунио претходне услове онда може да се кандидује за полагање правосудног испита.
  • Ако је положио правосудни испит, обраћа се помесној Адвокатској комори са молбом за пријем у исту и упис у именик адвокатске коморе.
  • У случају позитивне одлуке коморе, кандидат добија Решење о упису у именик, Кодекс, и након свечаног полагања заклетве коначно постаје адвокат.

Адвокатска тајна[уреди]

Адвокат има обавезу и право да све што чује од свог клијента третира као службену тајну и није обавезан икоме да је саопшти. Из тог разлога се адвокат не може увек позивати као сведок, а адвокатске канцеларије имају посебан статус.

Из Закона о адвокатури:

Адвокат је дужан да, у складу са статутом адвокатске коморе и кодексом, чува као професионалну тајну и да се стара да то чине и лица запослена у његовој адвокатској канцеларији, све што му је странка или његов овлашћени представник поверио или што је у предмету у коме пружа правну помоћ на други начин сазнао или прибавио, у припреми, током и по престанку заступања. Обавеза чувања адвокатске тајне није временски ограничена. Начин чувања адвокатске тајне и поступање у вези са адвокатском тајном уређују се статутом адвокатске коморе и кодексом.

Адвокат, поред лекара, је особа коју, по народном веровању, никад не треба лагати.

Током праксе адвокати се обично специјализују за одређену област права, парницу, кривицу, ванпарницу, извршење, привреду, или неки други поступак.

Надриписарство[уреди]

Је кривично дело које се кажњава затворском казном, а то дело чини свако ко даје правне савете или пружа друге правне услуге уз накнаду, а нема одговарајућу стручну спрему. Овде треба водити рачуна о неколико ствари. На пример, дипл. правник може бесплатно давати савете или у оквиру свог радног места. Не може званично писати ни један поднесак за потребе других лица, која му за ту услугу плаћају, такође не може да заступа иког као пуномоћник пред судом или другим органом. Лице које има положен правосудни испит никада не може починити дело надриписарства.

У одређеним случајевима као што је ревизија, не може иста бити ни поднета ако није потписана и оверена печатом од стране адвоката искључиво.

Адвокатске коморе[уреди]

Адвокати се удружују у адвокатске коморе.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Званичне стране неких Адвокатских комора у Србији:

  1. Адвокатска комора Србије
  2. Адвокатска комора Београда
  3. Адвокатска комора Војводине