Курт Адлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Курт Адлер
Курт Адлер
Лични подаци
Датум рођења(1907-03-01)1. март 1907.
Место рођењаЈиндрихув Храдец, Аустроугарска
Датум смрти21. септембар 1977.(1977-09-21) (70 год.)
Место смртиБатлер, САД
Занимањедиригент, пијаниста, музиколог
музички директор

Курт Адлер (01. март 1907 – 21. септембар 1977) био је аустријски класични хор мајстор, музички диригент, писац и пијаниста. Био је најпознатији као хор мајстор и главни диригент Метрополитен опере у Њујорку од 1943. до 1973.[1] Дириговао је у Аустрији, Немачкој, Русији, Чехословачкој, Украјини, САД, Канади, Мексику, Југославији, Румунији, Бугарској и Мађарској.

Младост[уреди | уреди извор]

Курт Адлер је рођен у Јиндрихув Храдецу, Бохемија (данас Чешка), за време Аустро-Угарске империје у буржоаској јеврејској породици. Био је једино дете Зигфрида Адлера (рођен 26. јуна 1876. у Луки у Јихлави, Чешка), власника текстилне фабрике, и Олге (Фирт) Адлер (рођена 3. априла 1883. у Сушицама, Бохемија (данас Чешка).[2] Оба родитеља је убио Гестапо током Другог светског рата, након што су депортовани у концентрациони логор Избица, који је служио као трансфер логор, за логор Белзец у Пољској 15. маја 1942.[3] Његови бака и деда по оцу, Јакоб и Евелина Адлер, сахрањени су у Нојхаусу (сада Јиндрихув Храдец), на хебрејском гробљу.[4] Његови деда и бака по мајци, Алберт и Кетрин Фирт, сахрањени су у Сушицама, у Чешкој.[4]

Током 1930-их многи сада познати музичари, укључујући Адлера, емигрирали су у Сједињене Државе да би побегли од нацизма. Адлер је отишао у САД 9. октобра 1938.[2] Испловио је из Ротердама у Холандији 1938. године на "СС Статендаму".[5] Натурализован је 21. марта 1944.[6]

Живот у уметности и хуманистичким наукама[уреди | уреди извор]

Курт Адлер је своју професионалну каријеру започео у Немачкој у музичком саставу Берлинске државне опере. Касније се придружио чувеном немачком оперском позоришту у Прагу и Градској опери у Берлину. Придружио се Метрополитен опери 1943. године, под управом Едварда Џонсона, а затим у сарадњи са Рудолфом Бингом, генералним директором, од 1945. до 1973. године.

Саопштење за штампу маестра Адлера након његовог регрутовања за мајстора хора Метрополитен опере у Њујорку каже: „Од времена Ђулија Сетија, пре десет година, никада није постојао ни један мајстор хора за цео италијански, француски, немачки, енглески репертоар и са мојим именовањем, постепена реорганизација и обука ће поново бити централизовани у једној руци."[7]

Образовање[уреди | уреди извор]

Курт Адлер је почео да студира музику са шест година код кантора Јакоба Фурнберга.[8] Његово прво јавно појављивање било је са четрнаест година.

Његово целокупно музичко образовање било је у Бечу, Аустрија. Остали наставници су проф. Рихард Роберт, Фани Боем-Крамер, проф. Александар Манхарт (1875–1936) (клавир); проф. Карл Вајгл (1881–1949), проф. Гвидо Адлер (1855–1941), проф. Вилхелм Фишер (1886–1962) (теорија); Проф. Фердинанд Фол (1867–1929), такође Херман Вајгерт (1890–1955), Ерих Клајбер (1890–1956) (дириговање). Године 1925. завршио је класичну академску гимназију у Бечу. Године 1927. стекао је диплому музикологије на Универзитету у Бечу, што одговара звању магистра уметности на Филозофском факултету Универзитета у Бечу.[9]

Језици[уреди | уреди извор]

Енглески, немачки, чешки, руски, француски, италијански, шпански, латински, грчки, румунски, хебрејски. [2]

Ангажовања[уреди | уреди извор]

  • 1927–1929, помоћник диригента Берлинске државне опере. Прва диригована опера, Пер Гинт (Григ).
  • 1929–1932, диригент Прашког немачког оперског позоришта.
  • 1932–1933, диригент, Берлинска градска опера.
  • 1933–1938, диригује симфонијским концертима и опером широм Европе.
  • 1933, диригент оркестарских концерата, Бечка музичка асоцијација.
  • 1933, оснивач оперске компаније Унио, Беч.
  • 1933–1935, први диригент, Кијев, Национална опера Украјине.
  • 1935–1937, оснивач, музички директор и први диригент Симфонијског оркестра Стаљинград (СССР).
  • 1938–1943, САД, диригује концертима и концертира као пијаниста широм САД и Канаде.
  • 1938–1939, пијаниста, три трансконтиненталне турнеје по Сједињеним Државама.
  • 1939–1941, музички директор, Френдшип Хаус, Њујорк.
  • 1943, помоћник диригента Леополда Стоковског, Метрополитен опера, Њујорк.
  • 1943–1973, хормајстор, диригент, Метрополитен опера, Њујорк, Њујорк (САД).
  • 1944–1947, Музички директор, Опера Национал и Опера де Мексико, Мексико Сити.
  • 1952, Музички директор, Централ Сити Опера Фестивал, Централ Сити, Колорадо.
  • 1954, Музички директор оперских представа у Грчком театру, Холивуд, Калифорнија.

Диригент бројних емисија и телевизијских представа оперске и симфонијске музике.

Наставничка места[уреди | уреди извор]

  • 1929–1932, организатор и диригент Студентског оркестра Немачке музичке академије (Deutsche Akademie für Musik und darstellende Kunst in Prag), Праг, Чехословачка.
  • 1934–1935, диригент, оркестар Кијевског музичког конзерваторијума, Кијев (Украјина).
  • 1935–1937, професор опере на Музичком конзерваторијуму, Стаљинград (СССР)
  • 1938–1941, наставник клавира, теорија; часови камерне музике; тренер; Њујорк Сити.

Публикације[уреди | уреди извор]

  • 1943, Адлер, К.: Песме многих ратова, од 16. до 20 века. Њујорк, Хауел, Соскин 1943, 221 стр. Уредио и аранжирао Курт Адлер. (Збирка борбених песама које су угњетавани људе свих времена и нација певали у својој борби против тираније.)
  • 1953–1956, Адлер, К.: Оперска антологија: прослављене арије изабране из опера старих и модерних композитора, у пет томова/ саставио Курт Адлер. Њујорк, Г. Ширмер 1953–1956. Уредио и аранжирао Курт Адлер.
  • 1955, Адлер, К.: Познати оперски хорови. Њујорк, Г. Ширмер 1955, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
  • 1956, Адлер, К.: Албум Примадоне: 42 прослављене арије из познатих опера. Њујорк, Г. Ширмер 1956, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
  • 1960, Адлер, К.: Песме из лаких опера за сопран. Њујорк, Г. Ширмер 1960, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
  • 1965, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Минеаполис, Универзитет Минесота Прес 1965.
  • 1967, Адлер, К.: Фонетика и дикција у певању: италијански, француски, шпански, немачки. Минеаполис, Универзитет Минесота Прес 1967.
  • 1968, Адлер, К.: Дуети из великих опера, за сопран и баритон. Њујорк, Г. Ширмер 1968, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
  • 1968, Адлер, К.: Дуети из великих опера, за сопран и тенор. Њујорк, Г. Ширмер, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
  • 1971, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Њујорк, Да Капо Прес
  • 1974, Адлер, К.: Фонетика и дикција у певању: италијански, француски, шпански, немачки. Минеаполис, Универзитет Минесота Прес, 2. изд.
  • 1975–1977, Адлер, К.: Оперска антологија: прослављене арије изабране из опера старих и модерних композитора, у пет томова/Уредио и аранжирао Курт Адлер. Рочестер, Њујорк, Национално удружење Брајевог писма 1975–1977.
  • 1976, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Њујорк, Да Капо Прес
  • 1980, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Њујорк, Да Капо Прес
  • 1985, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Њујорк, Да Капо Прес

Лични живот[уреди | уреди извор]

Ћерка Евелине Адлер, касних 1990-их, Њујорк

Адлер се 10. марта 1948. оженио Ирен Хоторн (1917–1986) (рођено име Ирен Мекнут), бившом примабалерином солисткињом Метрополитен опере.

Адлер се 16. септембра 1965. оженио Кристијаном Токо. Једна ћерка: Евелин. [10]

Дана 21. септембра 1977. Адлер је умро код куће у сну, у Батлеру, Њу Џерси, од уремије /хронични гломерулонефритис. [10]

Његови хобији су били колекционарство марака и књига.

Његова спортска активност је укључивала фудбал, хокеј на трави (All Austrian 1926), атлетику, пливање, тенис и пинг-понг.

Његови инструменти су били клавир, оргуље, хармоника, чембало и челеста [2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Baker's Biographical Dictionary of Musicians, Centennial Edition. New York: Schirmer Reference, 2000, p. 21
  2. ^ а б в г From the Metropolitan Opera Association, Inc., New York Press Bureau Artist's Questionnaire, Nov. 13, 1945
  3. ^ United States Holocaust Museum Archive, Washington DC
  4. ^ а б Václav Urban: Kurt Adler (1907 Neuhaus – 1977 New York) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2021). 1. vydání, Jindřichův Hradec, Kostelní Radouň. . 2007. стр. 11—13. ISBN 978-80-87107-00-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ United States of America Declaration of Intention and Petition for Naturalization, National Archives and Records Administration, Northeastern Region, New York, New York
  6. ^ One of the Props. Opera News, January 25, 1969, s. 27
  7. ^ From the Metropolitan Opera Association Press Announcement, New York, New York, Nov. 13, 1945
  8. ^ Václav Urban: Kurt Adler. Ein leben für die Musik. ConBrio Verlagsgesellschaft, Regensburg. . 2009. стр. 27. ISBN 978-3-940768-13-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ Václav Urban: Kurt Adler (1907 Neuhaus – 1977 New York) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2021). 1. vyd., Jindřichův Hradec, Kostelní Radouň. . 2007. стр. 36—39. ISBN 978-80-87107-00-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ а б Staff. "Kurt Adler, 70, Conductor Of 20 Different Operas At Met During 22 Years", The New York Times, September 22, 1977. Accessed July 2, 2011. "Kurt Adler, opera conductor and chorusmaster of the, Metropolitan Opera from 1945 through 1973, died yesterday after a long illness. He was 70 years old and lived in Butler, N.J."

Литература[уреди | уреди извор]

  • 2009 Václav Urban: Kurt Adler. Ein leben für die Musik. Aus dem Tschechischen übertragen, herausgegeben und mit Ergänzungen versehen von Hana Pfalzová. ConBrio Verlagsgesellschaft, Regensburg 2009. (104 p.). . ISBN 978-3-940768-13-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • 2007 Václav Urban: Kurt Adler (1907 Neuhaus – 1977 New York) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2021). 1. vyd., Jindřichův Hradec, Kostelní Radouň, 140 p. . 2007. ISBN 978-80-87107-00-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • 2000. Baker's Biographical Dictionary of Musicians, Centennial Edition.. New York: Schirmer Reference. 2000. pp. 21. ISBN 0-02-865525-7.  (set). ISBN 0-02-865526-5 (vol. 1)
  • 1997 Rudolf M. Wlaschek: Biographia Judaica Bohemiae, 2 vol., Dortmund: Forschungsstelle Ostmitteleuropa, 75 S. . 1997. ISBN 978-3-923293-57-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • 1995 Walter Pass, Gerhard Scheit, Wilhelm Svoboda: Orpheus im Exil – Die Vertreibung der österreichischen Musik von 1938 bis 1945, Wien: Verlag fur Gesellschaftskritik, 409 p. . 1995. ISBN 978-3-85115-200-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • 1989 Alain Pâris: Dictionnaire des interprètes et de l'interprétation musicale au XXe siècle, Paris: Éditions Robert Laffont, 1989. 906 p. . ISBN 2-221-50323-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • 1982 John L. Holmes: Conductors on record, London: Victor Gollancz, 734 p. . 1982. ISBN 0-575-02781-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • 1979 Index to music necrology: supplement to the 1977 necrology, Notes (Music Library Association), 1979, p. 855
  • 1978 "Kurt Adler – obituary", in: Opera News, Feb 4, 1978, p. 30
  • 1976 Paul Frank, Burchard Bulling, Florian Noetzel, Helmut Rosner: Kurzgefasstes Tonkünstler Lexikon – Zweiter Teil: Ergänzungen und Erweiterungen seit 1937, 15. Aufl., Wilhelmshaven: Heinrichshofen, volume 1: A-K. . 1974. ISBN 3-7959-0083-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).; Bvolume 2: L-Z. . 1976. ISBN 3-7959-0087-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • 1969 One of the props, in: Opera News, Jan 25, 1969, p. 26–27
  • 1951 J.T.H. Mize: The international who is who in music, Fifth (Mid-Century) Edition, Chicago: Who is Who in Music, 1951.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]