Украјина

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Украјина
Україна

Застава Грб
Химна Ще не вмерла Україна
Главни град	Кијев
Службени језик	украјински и регионално језици које користи више од 10% становништва (руски, мађарски, румунски, молдавски)
Председник:	Виктор Јанукович
Премијер:	Микола Азаров
Независност:	Распадом Совјетског Савеза 24. августа 1991.
Површина
- Укупно	603.628 km² (45)
- Вода (%)	7%
Становништво
- 2010.	45.888.000 (27)
- Густина	77/km²
Валута	Гривња (100 копијка)
Временска зона	UTC +2 до +3
Интернет домен	.ua
Позивни број	+380

Украјина

Украјина (украјински: Україна), је држава у источној Европи. Граничи се са Русијом на североистоку, Белорусијом на северу, Пољском, Словачком и Мађарском на западу, Румунијом и Молдавијом на југозападу, а на југу излази на Црно море и Азовско море. Територија данашње Украјине је била средиште источнословенске културе у средњем веку, пре него што је подељена између разних сила, као што су Русија, Пољска, Литванија, Аустријско царство и Османско царство. Кратки период независности (1917—1921) након Октобарске револуције 1917, окончан је укључивањем Украјине у Совјетски Савез 1922. (Украјинска ССР). Садашње границе републике су успостављене 1954. Украјина је стекла независност након распада Совјетског Савеза, 1991.

Порекло имена

Реч Украјина је словенског порекла и првобитно је значила оно што данас називамо крајем, земљом, простором, крајином.

Највероватније реч потиче од индоевропског корена *(с)креи- (одвајати, резати). Неки лингвисти сматрају да се реч може тумачити као „најудаљенији простор“ или „погранично подручје“, док други реч доводе у везу са „родним крајем“ или „властитом, својом земљом“.

Први пут име Украјина се спомиње 1187. године у Кијевском летопису, у коме аутор пише о смрти перејасловског кнеза. ("И плакаше за њим сви Перејаславци а због њега се и Украјина у црно обавије). Отада ће се назив често јављати и у другим летописима у којима ће реч углавном означавати пограничне земље које су биле супротстављене државном средишту у Кијеву.

Средином 16. века назив Украјина се јавља и у страним изворима. Тако је у писму турског султана Сулејмана упућеном пољском краљу Жигмунду 1564. кориштен израз Украјина. Такође од 16. века па надаље, назив Украјина се користи искључиво у значењу земље или државе насељене Украјинцима.

Име Украјина такође је забележено на европским географским картама из 1650, 1666, 1720. и др. година. Кориштење тог назива у географији, у потпуности је одговарало стању у народу, међу којим је израз био врло проширен, а о томе нам сведоче многобројне песме посвећене збивањима у раздобљу од 16. до 18. века. Од тада се име веома проширило успркос тенденцији руске и пољске власти које су предлагале друге називе, па чак и забрањивале кориштење имена Украјина, као што је био случај са Руском Империјом у 19. веку.

Географија

Поглед на кримско место Гаспру, јужна Украјина

Украјина се на копну граничи с 7 европских држава с укупном дужином границе од 4.663 километара: са Русијом (1.576 км), Белорусијом (891 км), Пољском (526 км), Словачком (97 км), Мађарском (103 км), Румунијом (531 км) и Молдавијом (939 км). Украјина се одликује разноврсним географским и климатским условима. Њен средишњи део заузимају степе испрекидане ниским висоравнима и сливовима река, нарочито низијом и висоравњу реке Дњепар.

На северу Украјину од Белорусије деле мочваре реке Припјат. Јужни део обухвата обалну низину дуж Црног и Азовског мора, дужина износи 2.782 км. Источна Украјина састоји се од слева реке Донец и западног руба Средњоруске узвисине. Најважније су обележје западне Украјине прекрасне планине Карпата с највишим врхом Говерља (2.061 м). Полуострво Крим на самом југу, који чини засебну географску јединицу, одликује се средоземном климом. У Кримским планинама највиши врх је Роман-Кош (1.545 м). Најважније реке су Дњепар и Дњестар које теку са севера према југу и утичу у Црно море.

Украјина са својом величином од 603.700 km и својим стратешким положајем на источном улазу у Европу, али и на улазу у само средиште Европе, представља политички и привредни изразито значајну државу. Обилује квалитетном земљом црницом која се простире на више од 58% пољопривредно обрадиве површине (величина целе Пољске). Шуме у Украјини заузимају 18% и углавном су карактеристичне за Карапте и северозападне крајеве земље. Украјина обилује изворима воде. Готово цела земља испрана је токовима мањих река које се уливају у седам главних река: Десна, Дњепар, Дњестар, Дунав, Припјат, Доњец и Јужни Буг.

У земљи се налазе достатни извори природних ресурса, посебно: железна руда, манган, природни гас, нафта, сол, сумпор, графит, титан, магнезијум, каолин, никл, жива, дрво, нафта и други ресурси. Неки извори уопште нису у фази искориштавања, а неки извори потребнијих природних ресурса попут природног гас и нафте тек су фази откривања, посебно они који се налазе уз обалу Црног мора.

Клима

Клима у Украјини има претежно карактеристике континенталне климе, изузев полуоострва Крим на ком је делимично карактеристична и медитеранска клима. Клима у Украјини је специфична по томе што температуре лети могу бити поприлично високе (и до 30 °C) за поднебље у којем се налази Украјина, а разлог томе је благи утицај топлије климе која на копно пристиже са Црног мора. С друге стране, зиме су понекад поприлично хладне (и до -30 °C), често хладније него у већини севернијих земаља Европе. Разлог томе су снажни североисточни ветрови (из смера Русије) који се зими пружају на равничарској Украјини, и тиме је хладноћа у Украјини понекад већа од оне коју приказује термометар. Температуре се у просјеку крећу између -8 °C зими и 23 °C лети што Украјину чини релативно угодном дестинацијом за разноврсне активности, развој индустрије, пољопривреде, туризма и осталог. За разлику од својих севернијих сусједа, Украјина у просјеку са 2000 сати годишње броји пуно већи број сунчаних дана. Житородна сунчана поља и теме везане за Сунце чести су симболи Украјине у источнословенском свету.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Украјине

Украјина је за време другог светског рата претрпела највеће губитке од совјетских република. На слици жене из Кијева 1941. (Слика у 3-D).

Први човек је населио простор данашње Украјине пре готово 300.000 година. Трипиљска култура (IV-III век п. н. е.; бронзано доба), сматра се једном од најстаријих култура чији су трагови распрострањени по целој данашњој југозападној Украјини. Култура се назива трипиљском због насеља Трипиља где је 1890. откривено и истражено налазиште. Трипиљци су узгајали жито, израђивали глинено посуђе и сврдла којима су обрађивали дрво и камен. Трипиљска култура се сматра врхунцем развоја неолитичких пољопривредних и сточарских племена на тлу Европе. Око 1500. п. н. е. на простору данашње Украјине појавила су се номадска племена. Једно од тих племена били су Кимеријци (IX-VIII век п. н. е.), о којима је остао траг и у писаним изворима. О славном племену није писао само Хомер у Одисеји, већ и познати антички аутори попут Херодота, Калимаха, Страбона. Кимеријци су заузели значајни простор између Дњестра и Дона а населили су и кримско полуострво. Сматра се да су они потомци старог иранског номадског племена, генетски блиски Скитима, а управо је Скитима, иранском номадском племену из Средишње Азије, у VII веку п. н. е. успело потиснути Кимеријце из данашњих украјинских степа. Некако су у то исто време Грци почели са оснивањем првих колонија на северним обалама Црног мора. Скити су утемељили моћну државу и владали тим подручјем до око 200. године п. н. е. док их одатле није протерало друго номадско племе – Сармати.

На размеђу II и III века нове ере кроз Украјину пролази пут германског племена Гота. Њих 375. године побеђује азијско племе Хуни. Они су убрзо након тога створили моћну државу која се простирала између Дона и Карпата. На њеном је челу био Атила (умро 451.), но након неколико пораза у сукобима са Римљанима и њиховим савезницима, држава губи моћ и распада се.

Прадомовина Словена нема општеприхваћену територију. Прве записе о Словенима сусрећемо код римских аутора (I-II век) Плинија Старијег, Тацита, Птолемеја, где се Словени називају Венедима или Венетима. Етноним тј. назив Словен се први пут сусреће код византских аутора. По неким изворима Словени су се већ у VI веку поделили на три велике групе: Венеди (Висла), Анти (Дњепар) и Словени или Склавини (Дунав). Већина историчара сматра сеобу племена Анта и Склавина почетком формирања одвојених словенских народа а самим тиме и украјинског народа. Последње велике сеобе народа на простору Украјине биле су оне Бугара и Мађара, али у то време већ је била устоличена једна од највећих и најмоћнијих европских држава свога доба – Кијевска Русија.

19. век, Први светски рат и револуција

У 19. веку је Украјина била углавном рурално подручје на које су највећи утицај имале Русија и Аустрија. Порастом урбанизација и модернизације, појавио се културни тренд према романтичарском национализму међу Украјинском елитом.

Након преузимања руског Крима после Руско-Турског рата 1768-1774, значајан број Немаца имигрирао је након што их је позвала Катарина Велика. Имиграција Немаца и других европских народа имао је за циљ слабљење турског утицаја у овим подручијима. Са друге стране велики број људи са подручја данашње Украјине се одсељавао на друге подручје Руског царства, тако да је према попису из 1897, 223.000 Украјинаца живело у Сибиру и 102.000 у централној Азији. Између 1896. и 1906, конструисањем трас-Сибирске железнице, 1,6 милиона људи са ових простора је мигрирао ка истоку.

Војници Украјинске народне армије

Националистичке и социјалистичке партије су се развиле крајем 19. века. Аустријска Галиција, у којој су постојале одређене политичке слободе под утицајем Хабсбурговаца, постала је центар националистичког покрета.

Украјинци су ушли у Први светски рат на страни Централних сила, под Аустријом и на страни Савезника под Русијом. Око 3,5 милиона Украјинаца су се борили у Руској царској армији и око 250.000 у Аустро-угарској војски. Током рата, Аустроугарске власти створиле су се Украјинску легију која се борила против Руског царства. Касније је ова легија претворена у Украјински Галицијску армију која се борила против бољшевика и Пољака у пост-ратном периоду (1919-23). Проруско становништво у Аустрији је током ратом имало великих проблема. Око 5.000 оних који су подржавали Руско царство у Галицији су били похапшени и пребачени по логорима у Аустро-угарској.

Када је завршен Први светски рат, пропала су Руско и Аустријско царство. Колапсом Руског царства 1917. дошло је до стварања неколико поебних Украјинских држава. Ово је водило у грађански рат и анархистички покрет познат као Црна армија коју је предводио Нестор Макхно развио је Јужну Украјину током рата.

Међутим, Пољска је победила Западну Украјину у Пољско-Украјинском рату, али су поражени у рату са Бољшевицима у офанзиви на Кијев. Према Миру у Риги који су закључили Совјети и Пољска, западна Украјина је припала Пољској, која је заузврат признатли Украјинску Совјетску Социјалистичку републику у марту 1919. Украјна је постала део Совјетског Савеза у децембру 1922.

Међуратна Пољска Украјина

Рат у Украјни је настављен до 1921. када је највећи део данашње Украјине преузео Совјестки Савез, а Галиција и Волинија су се нашле су Пољској.

Значајне подземне украјинске националистичке организације су радиле у Пољској у међуратном периоду. Покрет је постао милитантан а приступали су ми студенти и они који су били на мети Пољске. Легалне Украјинске партије, Украјинска католичка црква, штампа и привредници су такође радили у Пољској.

Административна подела

За више информација погледајте чланак Административна подела Украјине

Политичка мапа Украјине

Украјина је подељена на 24 административне јединице које се називају областима, једну аутономну републику и два града са посебним статусом. Области се деле на мање јединице које се називају рајонима.

Већина украјинских се области назива према обласном средишту (нпр. Лавовска област). Уз то, још се традиционално на корен речи обласног средишта додаје суфикс –шчин- и на тај начин су настали традиционални називи попут Одешчина, Кијевшчина.

Једино се Волињска и Закарпатска област са средиштима у Луцку и Ужгороду не придржавају тог корена. Кијев као главни град је административно засебна јединица која је уједно и средиште истоимене области. Уз њега, још је Севастопољ град са посебним статусом. Обласно средиште је најчешће највећи и најразвијенији град у регији.

Аутономна Република Крим

Аутономна Република Крим (укр. Автономна Республіка Крим, рус. Автономная Республика Крым), некада под именом Кримска област Украјинске ССР, географски је смештена на кримском полуострву на југу Украјине. Главни град АР Крим је Симферопољ.

Попис украјинских области

Област	украјински	Традиционални назив	Средиште
Виничка област	Вінницька область	Вінниччина	Виница (Вінниця)
Волињска област	Волинська область	Волинь	Луцк (Луцьк)
Дњипропетровска област	Дніпропетровська область	Дніпропетровщина	Дњепропетровск (Дніпропетровськ)
Доњечка област/Донбас	Донецька область	Донеччина/Донбас	Доњецк (Донецьк)
Житомирска област	Житомирська область	Житомирщина	Житомир (Житомир)
Закарпатска област	Закарпатська область	Закарпаття	Ужгород (Ужгород)
Запорошка област	Запорізька область	Запоріжжя	Запорожје (Запоріжжя)
Ивано-Франкивска област	Івано-Франківська область	Івано-Франківщина	Ивано-Франкивск (Івано-Франківськ)
Кијевска област	Київська область	Київщина	Кијев (Київ)
Кировоградска област	Кіровоградська область	Кіровоградщина	Кировоград (Кіровоград)
Луганска област	Луганська область	Луганщина	Луганск (Луганськ)
Лавовска област	Львівська область	Львівщина	Лавов (Львів)
Миколајивска област	Миколаївська область	Миколаївщина	Миколајив (Миколаїв)
Одешка област	Одеська область	Одещина	Одеса (Одеса)
Полтавска област	Полтавська область	Полтавщина	Полтава (Полтава)
Ривањска област	Рівненська область	Рівненщина	Ровно (Рівне)
Сумска област	Сумська область	Сумщина	Суми (Суми)
Тернопољска област	Тернопільська область	Тернопільщина	Тернопољ (Тернопіль)
Харковска област	Харківська область	Харківщина/Слобожанщина	Харков (Харків)
Херсонска област	Херсонська область	Херсонщина	Херсон (Херсон)
Хмељничка област	Хмельнитська область	Хмельниччина	Хмељницкиј (Хмельницький)
Черкашка област	Черкаська область	Черкащина	Черкаси (Черкаси)
Черновицка област	Чернівецька область	Буковина	Чернивци (Чернівці)
Чернихивска област	Чернігівська область	Чернігівщина	Чернигов (Чернігів)

Демографија

За више информација погледајте чланак Демографија Украјине

Демографска карта Украјине

Етнички Украјинци сачињавају око 77,8 % свеукупног становништва Украјине. Од националних мањина најбројнији су Руси 17,3 % иза којих следе Русини (Закарпатска област) око 0.9%. Важно је напоменути да службена украјинска власт не признаје Русине као посебан народ, већ као део украјинског етноса, а њихов русински језик, украјинским дијалектом. У Хрватској и Србији (на простору АП Војводина), Русини су признати као национална мањина.

Од осталих мањина присутни су Румуни и Молдавци (0.8%), Белоруси (0.6%), Кримски Татари (0.5%), Бугари (0.4%), Мађари, Пољаци (0.4%), Јевреји (0.3%) и Роми.

Највећи градови

Кијев Харков Одеса Дњепропетровск	Поредак	Град	Област	Популација	Доњецк Запорожје Лавов Криви Рог
	1	Кијев	Кијев	2.786.518
	2	Харков	Харковска област	1.440.676
	3	Одеса	Одешка област	1.003.705
	4	Дњепропетровск	Дњепропетровска област	1.001.612
	5	Доњецк	Доњецка област	977.257
	6	Запорожје	Запорошка област	776.918
	7	Лавов	Лавовска област	758.351
	8	Криви Рог	Дњепропетровска област	670.068
	9	Миколајив	Миколајивска област	499.659
	10	Маријупољ	Доњецка област	489.702
	11	Луганск	Луганска област	470.152
	12	Макејевка	Доњецка област	398.058
	13	Виница	Виничка област	369.200
	14	Симферопољ	Крим	359.551
	15	Севастопољ	Севастопољ	380.301
	16	Херсон	Херсонска област	340.525
	17	Полтава	Полтавска област	298.492
	18	Чернигов	Черниговска област	296.896
	19	Черкаси	Черкашка област	287.591
	20	Суми	Сумска област	272.899
			http://www.geonames.org/AL/largest-cities-in-ukraine.html

Језик

За више информација погледајте чланак Украјински језик

Мапа распрострањености украјинског језика

Службени језик у Украјини је украјински, иако је знање руског језика веома важно како на културном тако и на економском плану. Украјински говори око 55% док руски око 45% становништва (око 67,5% становника сматра украјински својим материњим језиком, док руски сматра 29,6% становника, према попису из 2001). Књижевни украјински се говори у западној Украјини, највише у Лавову. Руски превладава у средишњој Украјини и у великим градовима (Кијев, Одеса, Севастопољ), док је суржик (мешавина украјинског и руског, карактеристичан по кориштењу украјинске граматике и фонетике и руског речника) распрострањен по руралним подручјима и мањим градовима. Источна Украјина је под снажним руским утицајем и тамо са високим постотком превладава руски језик. На Криму, украјински језик је скоро одсутан, упркос покушајима његовог увођења као једино допуштеног језика у администрацији, медијима и рекламирању.

Број ученика који се школују на руском језику знатно је пао у последњих 10 година (са 41% на 24%). Ипак, многе украјинске градске школе су de facto рускојезичне, посебно на истоку и југу земље. Руски језик и даље остаје језиком међународног споразумевања за велик број Украјинаца и језик који је разумљив широм Украјине.

Спољашње везе

• Званичне странице
  • Председник Украјине—Званични сајт
  • Парламент Украјине—Званични сајт
  • Портал Владе Украјине—Званични сајт
  • Архива Украјине

• Остале везе
  • Катедра за Украјински језик Филолошког факултета у Београду
  • Историја циркулације новца у Украјини
  • Прва украјинска валута
• Култура

• • Одеса нумисматички музеј