Украјина

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 44°-52° СГШ, 22°-40° ИГД

Украјина (украјински: Україна), је држава у источној Европи. Граничи се са Русијом на североистоку, Белорусијом на северу, Пољском, Словачком и Мађарском на западу, Румунијом и Молдавијом на југозападу, а на југу излази на Црно море. Територија данашње Украјине је била средиште источнословенске културе у Средњем веку, пре него што је подељена између разних сила, као што су Русија, Пољска, Литванија, Аустријско царство и Отоманско царство. Кратки период независности (1917—1921) након Октобарске револуције 1917, окончан је укључивањем Украјине у Совјетски Савез 1922. (Украјинска ССР). Садашње границе републике су успостављене 1954. Украјина је стекла независност након распада Совјетског Савеза, 1991.

Садржај 1 Порекло имена 2 Историја 3 Административна подела 3.1 Аутономна Република Крим 3.2 Попис украјинских области 4 Демографија 5 Језик 6 Спољашње везе

[уреди] Порекло имена

Реч Украјина је словенског порекла и првобитно је значила оно што данас називамо крајем, земљом, простором.

Највероватније реч потиче од индоевропског корена *(с)креи- (одвајати, резати). Неки лингвисти сматрају да се реч може тумачити као „најудаљенији простор“ или „погранично подручје“, док други реч доводе у везу са „родним крајем“ или „властитом, својом земљом“.

Први пут име Украјина се спомиње 1187. године у Кијевском летопису, у коме аутор пише о смрти перејасловског кнеза. ("И плакаше за њим сви Перејаславци а због њега се и Украјина у црно обавије). Отада ће се назив често јављати и у другим летописима у којима ће реч углавном означавати пограничне земље које су биле супротстављене државном средишту у Кијеву.

Средином 16. века назив Украјина се јавља и у страним изворима. Тако је у писму турског султана Сулејмана упућеном пољском краљу Жигмунду 1564. кориштен израз Украјина. Такође од 16. века па надаље, назив Украјина се користи искључиво у значењу земље или државе насељене Украјинцима.

Име Украјина такође је забележено на европским географским картама из 1650, 1666, 1720 и др. година. Кориштење тог назива у географији, у потпуности је одговарало стању у народу, међу којим је израз био врло проширен, а о томе нам сведоче многобројне песме посвећене збивањима у раздобљу од 16. до 18. века. Од тада се име веома проширило успркос тенденцији руске и пољске власти које су предлагале друге називе, па чак и забрањивале кориштење имена Украјина, као што је био случај са царском Русијом у 19. веку.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Украјине

Први човек је населио простор данашње Украјине пре готово 300.000 година. Трипиљска култура (IV-III век п. н. е.; бронзано доба), сматра се једном од најстаријих култура чији су трагови распрострањени по целој данашњој југозападној Украјини. Култура се назива трипиљском због насеља Трипиља где је 1890. откривено и истражено налазиште. Трипиљци су узгајали жито, израђивали глинено посуђе и сврдла којима су обрађивали дрво и камен. Трипиљска култура се сматра врхунцем развоја неолитичких пољопривредних и сточарских племена на тлу Европе. Око 1500. п. н. е. на простору данашње Украјине појавила су се номадска племена. Једно од тих племена били су Кимеријци (IX-VIII век п. н. е.), о којима је остао траг и у писаним изворима. О славном племену није писао само Хомер у Одисеји, већ и познати антички аутори попут Херодота, Калимаха, Страбона. Кимеријци су заузели значајни простор између Дњестра и Дона а населили су и кримско полуострво. Сматра се да су они потомци старог иранског номадског племена, генетски блиски Скитима, а управо је Скитима, иранском номадском племену из Средишње Азије, у VII веку п. н. е. успело потиснути Кимеријце из данашњих украјинских степа. Некако су у то исто време Грци почели са оснивањем првих колонија на северним обалама Црног мора. Скити су утемељили моћну државу и владали тим подручјем до око 200. године п. н. е. док их одатле није протерало друго номадско племе – Сармати.

На размеђу II и III века нове ере кроз Украјину пролази пут германског племена Гота. Њих 375. године побеђује азијско племе Хуни. Они су убрзо након тога створили моћну државу која се простирала између Дона и Карпата. На њеном је челу био Атила (умро 451.), но након неколико пораза у сукобима са Римљанима и њиховим савезницима, држава губи моћ и распада се.

Прадомовина Словена нема општеприхваћену територију. Прве записе о Словенима сусрећемо код римских аутора (I-II век) Плинија Старијег, Тацита, Птоломеја, где се Словени називају Венедима или Венетима. Етноним тј. назив Словен се први пут сусреће код византских аутора. По неким изворима Словени су се већ у VI веку поделили на три велике групе: Венеди (Висла), Анти (Дњепар) и Словени или Склавини (Дунав). Већина историчара сматра сеобу племена Анта и Склавина почетком формирања одвојених словенских народа а самим тиме и украјинског народа. Последње велике сеобе народа на простору Украјине биле су оне Бугара и Мађара, али у то време већ је била устоличена једна од највећих и најмоћнијих европских држава – Кијевска Русија.

[уреди] Административна подела

Украјина је подељена на 24 административне јединице које се називају областима, једну аутономну републику и два града са посебним статусом. Области се деле на мање јединице које се називају рајонима.

Већина украјинских се области назива према обласном средишту (нпр. Лавовска област). Уз то, још се традиционално на корен речи обласног средишта додаје суфикс –шчин- и на тај начин су настали традиционални називи попут Одешчина, Кијевшчина.

Једино се Волињска и Закарпатска област са средиштима у Луцку и Ужгороду не придржавају тог корена. Кијев као главни град је административно засебна јединица која је уједно и средиште истоимене области. Уз њега, још је Севастопољ град са посебним статусом. Обласно средиште је најчешће највећи и најразвијенији град у регији.

[уреди] Аутономна Република Крим

Аутономна Република Крим (укр. Автономна Республіка Крим, рус. Автономная Республика Крым), некада под именом Кримска област Украјинске ССР, географски је смештена на кримском полуострву на југу Украјине. Главни град АР Крим је Симферопољ.

[уреди] Попис украјинских области

Област	украјински	Традиционални назив	Средиште
Виничка област	Вінницька область	Вінниччина	Виница (Вінниця)
Волињска област	Волинська область	Волинь	Луцк (Луцьк)
Дњипропетровска област	Дніпропетровська область	Дніпропетровщина	Дњепропетровск (Дніпропетровськ)
Доњечка област/Донбас	Донецька область	Донеччина/Донбас	Доњецк (Донецьк)
Житомирска област	Житомирська область	Житомирщина	Житомир (Житомир)
Закарпатска област	Закарпатська область	Закарпаття	Ужгород (Ужгород)
Зарпорошка област	Запорізька область	Запоріжжя	Запорожје (Запоріжжя)
Ивано-Франкивска област	Івано-Франківська область	Івано-Франківщина	Ивано-Франкивск (Івано-Франківськ)
Кијевска област	Київська область	Київщина	Кијев (Київ)
Кировоградска област	Кіровоградська область	Кіровоградщина	Кировоград (Кіровоград)
Луганска област	Луганська область	Луганщина	Луганск (Луганськ)
Лавовска област	Львівська область	Львівщина	Лавов (Львів)
Миколајивска област	Миколаївська область	Миколаївщина	Миколајив (Миколаїв)
Одешка област	Одеська область	Одещина	Одеса (Одеса)
Полтавска област	Полтавська область	Полтавщина	Полтава (Полтава)
Ривањска област	Рівненська область	Рівненщина	Ривне (Рівне)
Сумска област	Сумська область	Сумщина	Суми (Суми)
Тернопољска област	Тернопільська область	Тернопільщина	Тернопољ (Тернопіль)
Харковска област	Харківська область	Харківщина/Слобожанщина	Харков (Харків)
Херсонска област	Херсонська область	Херсонщина	Херсон (Херсон)
Хмељничка област	Хмельнитська область	Хмельниччина	Хмељницкиј (Хмельницький)
Черкашка област	Черкаська область	Черкащина	Черкаси (Черкаси)
Чернивачка област	Чернівецька область	Буковина	Чернивци (Чернівці)
Чернихивска област	Чернігівська область	Чернігівщина	Чернихив (Чернігів)

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Украјине

Етнички Украјинци сачињавају око 77.8% свеукупног становништва Украјине. Од националних мањина најбројнији су Руси 17.3% иза којих следе Русини (Закарпатска област) око 0.9%. Важно је напоменути да службена украјинска власт не признаје Русине као посебан народ, већ као део украјинског етноса, а њихов русински језик, украјинским дијалектом. У Хрватској и Србији (на простору АП Војводина), Русини су признати као национална мањина.

Од осталих мањина присутни су Румуни и Молдавци (0.8%), Белоруси (0.6%), Кримски Татари (0.5%), Бугари (0.4%), Мађари, Пољаци (0.4%), Јевреји (0.3%) и Роми.

[уреди] Језик

За више информација погледајте Украјински језик

Службени језик у Украјини је украјински, иако је знање руског језика веома важно како на културном тако и на економском плану. Украјински говори око 55% док руски око 45% становништва (око 67,5% становника сматра украјински својим материњим језиком, док руски сматра 29,6% становника, према попису из 2001). Књижевни украјински се говори у западној Украјини, највише у Лавову. Руски превладава у средишњој Украјини и у великим градовима (Кијев, Одеса), док је суржик (мешавина украјинског и руског, карактеристичан по кориштењу украјинске граматике и фонетике и руског речника) распрострањен по руралним подручјима и мањим градовима. Источна Украјина је под снажним руским утицајем и тамо са високим постотком превладава руски језик. На Криму, украјински језик је скоро одсутан, упркос покушајима његовог увођења као једино допуштеног језика у администрацији, медијима и рекламирању.

Број ученика који се школују на руском језику знатно је пао у последњих 10 година (са 41% на 24%). Ипак, многе украјинске градске школе су де факто рускојезичне, посебно на истоку и југу земље. Руски језик и даље остаје језиком међународног споразумевања за велик број Украјинаца и језик који је разумљив широм Украјине.

[уреди] Спољашње везе

• Званичне странице
  • Председник Украјине—Званични сајт
  • Парламент Украјине—Званични сајт
  • Портал Владе Украјине—Званични сајт
  • Архива Украјине

• Остале везе
  • Катедра за Украјински језик Филолошког факултета у Београду
  • Украјинско друштво
  • Историја циркулације новца у Украјини
  • Прва украјинска валута

• Култура

• • Одеса нумисматички музеј

Државе чланице Заједнице независних држава
Азербејџан • Белорусија • Грузија • Јерменија • Молдавија • Казахстан • Киргистан • Русија • Таџикистан • Узбекистан • Украјина Придружена чланица: Туркменистан