Кијев

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили класу носача авиона, погледајте чланак Носачи авиона класе Кијев.
Кијев
укр. Київ, рус. Киев

Софийский собор в Киев.jpg
Сабор свете Софије и панорама Кијева са звоника

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Украјине Украјина
Област Град Кијев
Основан 640.
Становништво
Становништво (2012) 2.814.258 (процена)
Агломерација 3 648 000
Географске карактеристике
Координате 50°27′N 30°30′E / 50.45, 30.5
Временска зона UTC+2, лети UTC+3
Надморска висина 179 м
Површина 839 км²
Кијев на мапи Украјине
{{{alt}}}
Кијев
Кијев на мапи Украјине
Остали подаци
Веб-страна kmr.gov.ua


Координате: 50° 27′ 00" СГШ, 30° 30′ 00" ИГД
Кијев (укр. Київ, рус. Киев) је главни и највећи град Украјине. Налази се на северу државе на обали реке Дњепар. Према процени из 2012. у граду је живело 2.814.258 становника. Сматра се да би тај број у реалности прешао три милиона када би се бројали сви имигранти који непријављено бораве у граду.[тражи се извор од 03. 2013.] Простире се на површини од око 839 km².

Основан је у 5. веку а статус града добија 1487. По легенди, основала су га тројица браће: Хорив, Киј и Шцек. Универзитет у Кијеву основан је 1834. У граду постоји 99 високих школа, 25 музеја, планетаријум, позориште, ботанички и зоолошки вртови. Због великог броја цркава и манастира и значаја за православни свет, од средњег века град носи надимак „Јерусалим севера“ (данас чешће: „Јерусалим истока“). Због своје историјске улоге, као престоница Кијевске Русије, Кијев је познат и као „Мајка руских градова“.

Географија[уреди]

Стари део града налази се на десној обали Дњепра, док се новији део налази на левој обали. Дњепар је широк на путу кроз град, на неким местима и по два километра, на територији града уливају се у њега и још неке реке, од којих је најзначајнија Десна, а у самом центру налази се неколико ада, од којих су три велике и углавном намењене излетницима.


Клима Кијева (1981—2010)
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 11,1 17,3 22,4 30,2 33,6 35,0 39,4 39,9 33,8 27,9 23,2 14,7 39,9
Средњи максимум, °C −0,9 0,0 5,6 14,0 20,7 23,5 25,6 24,9 19,0 12,5 4,9 0,0 12,5
Средња температура, °C −3,5 −3 1,8 9,3 15,5 18,5 20,5 19,7 14,2 8,4 1,9 −2,3 8,4
Средњи минимум, °C −5,8 −5,7 −1,4 5,1 10,8 14,2 16,1 15,2 10,2 4,9 0,0 −4,6 4,9
Апсолутни минимум, °C −31,1 −32,2 −24,9 −10,4 −2,4 2,4 5,8 3,3 −2,9 −17,8 −21,9 −30 −32,2
Извор: Погода и климат


Историја[уреди]

Кијев је био највећи град по површини у царевини Русији. Основан је 482. године по предању три брата и сестре племићког порекла. Најстарији брат звао се Киј, по њему је град добио име. У том граду Руси су примили хришћанство, када је велики кнез Владимир 988. оженио византијску принцезу Ану. Град је растао без икаквих проблема све до средине XIII века (50.000 становника), када ће га монголска најезда прегазити. У међувремену тукли су се за плодну црницу Украјине Литванци, Татари, Руси, Турци и Пољаци. Коначно руско освајање 18. века донело је трајни мир. Индустријска револуција допринела је успону града и целе Украјине. Захваљујући томе у Кијев је почео да стиже новац, а са њим и становници – од 1870. до 1914. се учетворостучио. Ако су индустријализација и јачање социјалног статуса у претходном веку град претворили од украјинског у руски, комунистички план о масовном пресељењу становништва у градове вратио му је потпуно украјински карактер. Турбулентна времена су се и даље наставила - од велике глади, која је од 1932. однела милионе украјинских живота због комунистичке неспособности у управљању, преко Стаљинових чистки и коначно рата, који је у Кијев стигао у јесен 1941. Немци су заузели град, завели терор против локалног словенског становништва и Јевреја. После рата град се брзо опоравио и постао једно од кључних економских и друштвених седишта СССР, све док се та земља на уласку у последњу деценију века није распала и уступила простор независној Украјини. Хаварија нуклеарне електране у Чернобиљу утицала је на град, који је смештен ни 100 километара од електране.

Кијев ноћу

Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 2.814.258 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 2001. 2012.
2.143.855[1] 2.587.945[1] 2.611.327[1] 2.814.258[1]

По попису становништва из 2001. у Кијеву је живело 83% Украјинаца и 13% Руса, при чему су становници мешовитог порекла (а таквих је највише) рачунати као Украјинци.[тражи се извор] Остале нације које ту живе су: Јевреји, Белоруси, Пољаци, Јермени и други.

Што се тиче језика, 64% становништва тврди да им је украјински први језик, док је руски језик матерњи за 34% становништва.

Кијев је седиште Украјинске православне патријаршије и Руске православне митрополије. Кијевска катедрала Свете Софије је најстарија источнословенска катедрала. Планира се да велики архиепископ гркокатоличке цркве премести овде своју резиденцију из Лавова. У Кијеву живи и мали број јеврејских и муслиманских верника. На грбу Кијева приказан је заштитник града Аранђел Михаило.

Националност[2] 1989. 2001. Матерњи језик[3] 1989. 2001.
Украјинци 72,5 % 82,2 % Украјински језик 57,6 % 72,1 %
Руси 20,9 % 13,1 % Руски језик 41,1 % 25,3 %
Јевреји 3,9 % 0,7 % остали језици 1,3 % 2,6 %
Белоруси 1,0 % 0,6 %
Пољаци 0,4 % 0,3 %
Јермени 0,2 % 0,2 %

Административна подела[уреди]

Град је подељен на десет општина, седам на десној, три на левој обали. Практично све знаменитости налазе се на десној обали, јер је лева углавном састављена од стамбених насеља насталих у XX веку.

Административна подела града

Кијев и даље расте, за разлику од Украјине – град је добио око пола милиона становника за 20 година, док је држава изгубила готово шест милиона, мањим делом због беле куге, а већим због масовног исељавања у Русију и на запад.

Индустрија[уреди]

Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева.

Архитектура и уређење града[уреди]

Експанзија коју је доживео непосредно пре Првог светског рата, када је за кратко време учетворостручено становништво, донела је и проширење града, са преко 1000 изграђених објеката у последњих седам предратних година. Већина их је видљиво и данас и то чини један од занимљивијих аспеката посете Кијеву. У Кијеву, туристима су најинтересантиније цркве. Кијев је увек био место које је познато по црквама, још од добијања хришћанства у X веку, иако се вековима борио са Монголима, пољским католицима и комунистима, цркве су опстајале, са својим златним крововима и данас су најпривлачнији за све који дођу у главни украјински град.

Град је препознатљив по лескама. Кијев је веома зелен град и има две велике ботаничке баште. Најпознатији паркови су Парк Победе и Хидропарк.

Од споменика архитектуре најпознатији су Маријин Дворац, зграда Министарства иностраних послова, неколико манастирских и црквених комплекса укључујући и чувену Печерску Лавру. Најпознатије цркве су оне Свете Софије, Светог Андерја и Светог Владимира.

Цилиндрични хотел Салут, који се налази преко пута Трга Славе и гроба незнаног јунака, једна је од најпрепознатљивијих знаменитости Кијева.

Највећи градски трг је Трг Независности. Препознатљив је по великом обелиску, фонтанама и подземном тржном центру „Глобус.“

Архитектонски споменици[уреди]

Градови побратими[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities“. City Population Приступљено 10. 11. 2012.. 
  2. ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  3. ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: