Кхајурахо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кхајурахо Група споменика
Светска баштинаУнеско
Кхајурахо Група споменика
Застава Индије Индија
Година проглашења: 1986.
Тип: Културно добро
Критеријум: и, или
Угроженост: не
Линк: Унеско


Кхајурахо (хин. खजराहो) је насеље у области Катарпур, у индијској држави Мадја Прадеш, око 620 км југоисточно од Делхија, на надморској висини од 283 метра. Кхајурахо је једно од најспосјећенијих туристичких места у Индији због највеће концентрације средњовековних споменика у Индији. Реч је о више група хиндуистичких и џаинистичких храмова који су славни по својим раскошним и еротским рељефима којима су потпуно испуњени. Због тога су Споменици Кхајурахоа уписани на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 1986. године.

Име му потиче од санскритског назива старог града Кхарјуравахака, што је сложеница од речи кхарјура ("палма") и вахака ("који носи"). Насеље је 2001. године бројало 19.282 становника, од тога 53% писменог, што је мањи просек од становништва у Индији по градовима, селима и насељима]

Лаксхмана храм

Историја[уреди]

Феудални владари (Рајпути) династије Баргујар, који су владали североисточним подручјем Рајастхана као вазали северноиндијског царства Гурјар - Пратихара (500—1300), су изградили најважније споменике у Кхајурахоу и утврђење Калињар. Они су касније били познати као Рајпут Кандела који су владали из Калињара, од 10.-12. века, али им је културна престоница био Кхајурахо. Споменици Кхајурахоа су изграђени у распону од око 200 година (око 950.-1150.), Но иако се престоница Кандела Рајпут преселила у град Махоба, Кхајурахо је још једно време наставио да се развија.

Током времена храмови су занемарени и џунгла их је полако прекривала, само се локално становништво старало о њима колико је могло. Они су у 19. веку скренули пажњу на њих Енглезима, који су се одушевили њиховим раскошним рељефима на којима су отворено и детаљно приказивани призори секса, због чега су их назвали "Камасутра храмови“.

Тек су индијске власти, након стицања независности од Британаца 1947. године, започели преуређивање овог подручја и од зарасле шикаре направили јавни парк и реконструисали његове споменике. Данас се критикује ова обнова која није обраћала пажњу на изглед крајолика у време настанка његових грађевина.

Ипак, данас је ово једно од најпосећенијих места у Индији које сваке ноћи посетиоцима пружа раскошан лајт-шоу о историји, филозофији и вајарству славних храмова. Ту се сваке године одржава Фестивал плеса, пружајући прилику посетиоцима да се упознају са класичним индијским плесовима испред фантастичне сценографије Кхајурахо храмова.

Знаменитости[уреди]

Цело подручје Кхајуеахоа је окружено зидинама с осам портала, од којих је сваки био уоквирен са две златне палме. Унутра се изворно налазило више од 80 храмова, од којих је данас само њих 25 у добром стању, разбацани на подручју великом око 20 км². Ови храмови су изврсни пример средњовековне индијске архитектуре, али својим приказима и сведочанство живота људи у време Кандела владара.

Храмови су изграђени од камења, без везива, а камење је клесано и слагано једно на друго, с великом прецизношћу. Њихови стубови и архитрав су изграђени од мегалита, до 20 тона тешких. Сваки се састоји од три главна елемента: улаза ( ардхамандапа), свечане дворане ( мандапа) и светилишта ( гарбха гриха).

Храмови су подељени у три групе: западни, источни и јужни.

Украси[уреди]

Зидне слике и спољни рељефни украси храмова углавном славе жену и њеног разна расположења и стања. Често са експлицитним призорима секса, који се сматрао светим као директна размена сокова између два бића. Наиме, Кандела владари су били следбеници тантричког култа који је учио како је задовољавање земаљских жеља први корак према крајњој слободи. Због тога су на еротским призорима увек само људи, и то изван храма (тек око 10% од свих приказа), док је унутрашњост резервисана за божанске приказе, те се веровало да за ући у храм треба оставити своје сексуалне жеље вани [1] [2].

Извори[уреди]

  1. ^ Khajuraho Temples, Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ^ Hramovi ljubavi

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кхајурахо


Литература[уреди]

  • Phani Kant Mishra, Khajuraho: With Latest Discoveries, Sundeep Prakashan (2001.) ISBN 81-7574-101-5
  • Devangana Desai, The Religious Imagery of Khajuraho, Franco-Indian Research P. Ltd. (1996.) ISBN 81-900184-1-8
  • Devangana Desai, Khajuraho, Oxford University Press Paperback (Sixth impression 2005.). ISBN 978-0-19-565643-5.