Стуб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Стуб (вишезначна одредница).
Детаљ римског стуба
Каријатида је стуб у облику женске фигуре

Стуб је архитектонско-грађевински дрвени, метални, камени или зидани окомити подупирач ваљкастог облика који преноси терет надграђен на чврсту подлогу [1]. Стуб може имати и квадратни или полигонални пресек или другачији. Посебне врсте стубова су стубац, каријатида и дирек, док су стубу блиски пилон и пиластер.

Основни делови стуба[уреди]

су стопа, стабло и капител. Поред тога, стубови могу имати много другим мањих делова, од којих су неки само због питања лепоте.

Стуб не сме да превазилази две висине, а висина треба да буде већа од 15 ширина стуба.

Објашњење[уреди]

Стуб у српском језику значи све врсте пресека [1]док се у хрвазском језику резликују стуб квадратног пресека а израз ступ за само кружни пресек у хрватском док се ступ облик у српском језику не употреблјава[2] [1].

Поред основног значења стуба срећу се и следећи појмови:

  • Стубац је масивни стуб најчешће квадратног пресека.
  • Каријатида је стуб у облику женске фигуре.
  • Дирек је традицоналан назив за дрвене стубове у народном градитељству.
  • Пилон масивни стуб најчешће квадратног пресека и прислоњен уз зид.
  • Пиластер или „полустуб“ јесте избочина у зиду, која само спреда изгледа као стуб, док је суштински део зидне конструкције.

Постоје и слободно стојећи стубови (нпр. Слободно стојећи стуб Марка Аурелија у Риму), који имају исту улогу као скулптуре, тј. то су чисто уметничка дела.

Историјат[уреди]

Први стубови се јављају још у неолиту као дрвени, необрађени или обрађени елементи који имају улогу носача кровне греде.

Прави камени стубови јављају се у Старом Египту (Имхотеп око 2600. п. н. е.) и они већ имају препознатљиве облике лотоса, папируса, палме или снопа прућа. У својим храмовима Египћани граде хипостилне дворане (грч.: hypo = под, испод, i stulos = стуб - „подупрт стубовима"), значи дворане испуњене масивним ступовима који су у основи шири у пресеку. На неким храмовима користе стубове без стопе и капитела како би изгледали виткији, а њихов утисак је несвакидашњи.

Минојски дрвени ступови (нпр. Палата у Кнососу) на Криту били су сужени при дну, за шта се веровалоје због тежње за утиском прозрачности грађевине. Данас се сматра да је су они произашли из потреба боље сеизмичке постојаности.

Персијски стубови имали су капителе с комбинацијом две истоветне животиње, а досезали су и 30 м у висину (Персеполис).

Врхунац занимања за стуб јавља се у Старој Грчкој, где се према стубу одређује стил градње. Тако настају Дорски ред, Јонски ред и Коринтски ред. Последњи ће, као најкитњастији, посебно бити привлачан старим Римљанима.

Стуб је имао значајну улогу и у каснијим епохама (византијска архитектура, романика, готика, ренесанса, барок), где су коришћена искуства двевних стубова.

Остале врсте стубова[уреди]

У новије време стубови се изграђују и за друге намене:

  • Електрични стуб за који се користи и одомаћени назив „бандера“ служи за придржавање електричних проводника односно за електрификацију.
  • Телефонски стуб се такође назива „бандера“ а служи за развођење телефонских водова.
  • Стубови се користе и као носачи ТВ антена, ТВ предајника, радио предајника или предајника мобилне телефоније.

Збирка слика[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Речник Матице српске
  2. ^ # Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Likovne umjetnosti Zagreb 1963.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]