Луковица (ботаника)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Луковица.
Значај луковица за људе је у томе што су неке од њих јестиве.

Луковица је изданак у коме су резервне хранљиве супстанце смештене у листовима. Луковицу најчешће имају монокотиле.

Изглед и типови[уреди]

На пресеку луковице при самом дну може да се види редуковано стабло, а у њеној унутрашњости пупољак смештен између листова. Луковице иначе могу бити туникатне као код црног лука, када им је периферни лист кожаст и обојен, те служи као заштита унутрашњим листовима или црепасте, као код рода љиљана, где не постоји спољни заштитни лист и где се листови препокривају попут црепова на крову.[1]

Надземне луковице врсте Lilium lancifolium.

Код неких врста, луковице се развијају на надземним деловима. Код Cardamine bulbifera настају у пазуху листова. Љубичасте су боје и имају улогу у размножавању. Сличне луковице постоје код крина, али се за разлику од претходне врсте, крин размножава и преко цветова. Код белог лука, цветови се преображавају у булбиле. Код ове биљке луковице су подземне и у пазуху својих листова образују велики број луковица уместо пупољака, а које се називају чено, чесан,[1] чењ или чешањ.

Неке врсте имају кртоласте луковице, које су у ствари морфолошки ближе кртолама. Заправо, подземно стабло које служи као магацин хране има изглед кртоле, али на површини образује љуспасте листове налик туникатној луковици.[1]

Екологија[уреди]

Ефемероидне биљке по правилу имају луковицу. С обзиром да имају кратку вегетациону периоду, што је условљено поднебљима у којима живе (степе, полупустиње и пустиње), неповољни период преживљавају њихове луковице. Област масовног распрострањења биљака са луковицом је Медитеран и јужна Африка.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди]