Цреп

Из Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о истоименом српском властелину из XIV века, погледајте чланак Цреп Вукослављевић.
Ћерамида на кући у Дубровнику
Кров покривен бибер црепом у Земуну

Цреп је врста кровног покривача који се обично прави од глине, а може бити и од бетона или стакла.

Глинени цреп[уреди]

Глинени се производи од квалитеније глине него опека. Са водом добро израђена глина обликује се ручно у калупима или машински извлачењем помоћу пужне пресе. Обликовани цреп суши се на ваздуху или у сушарама, а затим се пече у кружним или тунелским пећима на температури од 1200°C. За украсно покривање цреп се може ангобирати и глазирати. Вучени црепови су производи од печене глине, рађени истискивањем на одговарајућој машини. Према облику израђују се три врсте вученог црепа:

  1. вучени цреп са једноструким жлебом
  2. бибер вучени цреп
  3. каналице (ћерамида или вучени жлебњак).
  4. специјални комади

Вучени цреп[уреди]

Вучени цреп има облик правоугаоне плоче, која на крајевима дужних страна има жлеб са једне стране окренут према лицу, а са друге стране према наличју, тако да се приликом покривања међусобно поклапају. Вучени цреп са жлебом примењивао се још у античкој Грчкој када се израђивао у величини од око 40х60cm (данас ове мере износе скоро дупло мање). Вучени цреп због својих двостраних жлебова трпи и углове од 18-20 степени нагиба, а друге погодности су: мањи утрошак по квадратном метру крова, једноставно и брзо уклапање, могућности обликовања, па тако овај цреп када се постави на кров може изгледати као ћерамида или чак и као бибер цреп (са простим додатком жљебова).

Бибер вучени цреп[уреди]

Бибер вучени цреп је у облику правоугаоне плоче чија је ужа страна заобљена тако да полупречник заобљења износи од 100 до 180 mm. Површина лица црепа може да буде глатка или уздужно избраздана. Да би се омогућила боља вентилација, препоручује се да се са наличја израђују ребра дебљине око 2 mm и ширине до 20 mm преко којих цреп належе на летве. Због једноставног налегања преклапањем без жљебова, бибер цреп не трпи углове крова мање од 45 степени. У пракси се обично примењује двоструко – крунско покривање, тј. приликом слагања једног реда, одмах се преко њега поставља и следећи смакнут за пола ширине.

Каналице (ћерамида)[уреди]

Ћерамида има облик коничног олука и мора бити глатка са обе стране.

Специјални комади црепа[уреди]

Постоје још и различити специјални облици црепа који се примењују на појединим местима на крову. ту су:

  1. Слеменици (слемењаци, седла) – црепови у облику подужно половљене цеви (дужине 35-50cm) који се постављају на слеме крова тако да воду са највише тачке крова и са прелома шаљу на две кровне равни. Још у античкој Грчкој израђивани су и трокраких слеменици који су постављани на рогљеве кровова, а и данас их праве неке фабрике. Постоје и завршни слемењаци у облику шапе или шкољке.
  2. Вентилациони – су они црепови (најчешће из реда вучених црепова) који на у средини на доњем крају имају вентилациони отвор за ваздух, лако их је приметити на равни крова.
  3. Црепови за задржавање леда на крову (снегобрани). Они служе да задрже комаде леда да приликом отопљавања не слизну преко стрехе, што представља стварну опасност, посебно код вишеспратних зграда, где би удар леда могао да усмрти случајног пролазника.
  4. Црепови за продор инсталација (антенски стубови и слично).

Бетонски цреп[уреди]

Производи се тако што се бетон лије у калупима, а затим се на површину наносе специјални премази који црепу дају боју и штите га. Спада у новије материјале. Тежине глиненог и бетонског црепа су исте по м2 површине крова, али појединачно бетонски цреп је тежи јер је геометријски већи. Карактерише га висока чврстоћа, квалитет и велики избор боја.

Цреп од стакла[уреди]

Ови црепови служе да пропусте дневну светлост у просторију коју покривају. С обзиром да у том случају не може бити дасака или додатне изолације испод њих, примењују се на тремовима, наткривеним гаражама, у таванима и сл.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Цреп