Манастир Сокола — Википедија

Манастир Сокола

Основни подаци
Јурисдикција	Румунска православна црква
Оснивање	1562.
Оснивач	Александар Лепушњану
Место	Јаши
Држава	Румунијa

Манастир Сокола је православни манастир у јужном округу Јашија. То је други историјски манастир у граду. Прва, коју је основао бојарин Данку, налазила се на месту где се данас налази Румунска национална опера.

Манастир је подигнут и освећен за време молдавског кнеза Александра Лепушњану (из леп) 1562. године и првобитно је функционисао као женски манастир. Током руско-турског рата (1828-1829) манастир је изгорео и његов савремени изглед датира из тог времена. ^[1]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Манастир Сокола

п р у Православни манастири у угровлашкој и молдавској митрополији са црквенословенском литургијом ¹
Влашке и Молдавије у дијецези Охридске архиепископије ²
14. век	Богдански манастир • Манастир Водица (Румунија) • Манастир Златица • Манастир Козија • Манастир Котмеана • Манастир Кусић • Манастир Њамц • Манастир Прислоп • Манастир Тисмана
15. век	Манастир Бистрица у Влашкој • Манастир Бистрица у Молдавији • Манастир Вороњец • Манастир Говора • Манастир Главочок • Манастир Дело • Манастир Капријана • Манастир Комана • Манастир Путна • Манастир Снагов
16. век	Манастир Ароњан • Манастир Баја де Арама • Манастир Ваља • Манастир Вифората • Манастир Вишина • Манастир Галата • Манастир Добровац • Манастир Кошула • Манастир Куртеа де Арђеш • Манастир Михај Водја • Манастир Молдовица • Манастир Остров • Манастир Плумбуита • Побратски манастир • Манастир Половраг • Манастир Раду Водја • Манастир Слатина • Манастир Сокола • Манастир Стелеа • Манастир Стефаница Водја • Манастир Сучевица • Уморски манастир • Манастир Хлинча
17. век	Манастир Агапија • Манастир Базјаш • Манастир Браниште • Бранковански манастир • Манастир Бребу • Манастир Голија • Манастир Гура Мотрулуи • Манастир Драгомирна • Манастир Платарешти • Манастир Секу • Манастир Света три јерарха • Манастир Синај • Манастир Стрехаја • Манастир Тополница • Манастир Хорезу • Манастир Хинку
Друго	¹ До Карловачког и Пожаревачког мира богослужбени језик је црквенословенски. • ² Од Фирентинског сабора до почетка 16. века митрополије су биле под Охридском архиепископијом. У пракси, митрополије су признавале превласт Охрида све до 18. века. До времена Светог Димитра Басарбовског није било латинске иконографије и литургије и другог народног језика осим словенског.