Маргарет Краус

С Википедије, слободне енциклопедије
Маргарет Краус
Датум рођења(1928-12-16)16. децембар 1928.
Датум смрти20. децембар 2005.(2005-12-20) (77 год.)

Маргарет Краус (нем. Margarethe Kraus;16. децембар 1928[1]. – 20. децембар 2005.) била је Ромкиња која је током Порајмоса била прогоњена и затворена у логорима Аушвиц и Равензбрику. Њену причу забиљежио је њемачки новинар Рајмар Гилзенбах.

Биографија[уреди | уреди извор]

О њеном животу прије Другог свјетског рата се јако мало зна. Познато је да је као Ромкиња, која је са својом породицом живјела у Чехословачкој, депортована у логор Аушвиц 1943. године.[2][3] Како су Роми и Синити прогањани током Порајмоса, породица Краус је била само дио од 500.000 убијених.[4] У Аушвицу се обрела као тринаестогодишњакиња и била је заточена са својом породицом у дијелу логора који је познат као Цигански породични логор.[1][3][4][5] У логору је била подвргнута медицинским експериментима.[1] Претрпјела је стравичне тортуре и злостављања, а такође је била обољела од тифуса.[6] Њени родитељи су убијени у логору Аушвиц, а она је пребачена у Концентрациони логор Равензбрик гдје је коришћена на принудном раду.[4] Новинар Рајмар Гилзенбах ју је снимио 1966. године у Источној Њемачкој.[7] Позирала је на прозору њених ромских кола, а тетоважа којом је обиљежена у Аушвицу била је јасно видљива на њеној лијевој руци.[7][8] Глизенбаху је рекла да су јој родитељи убијени у Аушвицу, а да је она била пребачена у Равензбрик.[4] Међутим није спомињала медицинске експерименте којима је била изложена.[4] Краус је била представљена 2019. на изложби Заборављене жртве: нацистички геноцид Рома и Синта у Винер Холокауст библиотеци у Лондону.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Katz, Brigit (8. 11. 2019). „London Library Spotlights Nazi Persecution of the Roma and Sinti”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-05. 
  2. ^ Trilling, Daniel (2020-01-17). „Daniel Trilling | At the Wiener Holocaust Library · LRB 17 January 2020”. LRB Blog (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-05. 
  3. ^ а б Shackle, Samira (30. 10. 2019). „Roma Holocaust: Amid rising hate, 'forgotten' victims remembered”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-05. 
  4. ^ а б в г д „The Persecution of the Roma Is Often Left Out of the Holocaust Story. Victims' Families Are Fighting to Change That”. Time. Приступљено 2021-04-05. 
  5. ^ „We must speak up for the Roma, the 'forgotten' victims”. The Jewish Chronicle. 30. 10. 2019. Приступљено 2021-04-05. 
  6. ^ „The Wiener Holocaust Library's new exhibition: 'Forgotten Victims: The Nazi Genocide of the Roma & Sinti'. OHRH (на језику: енглески). 2019-10-11. Приступљено 2021-04-05. 
  7. ^ а б Moss, Richard (2019-10-31). „The Wiener Holocaust Library tells the tragic story of the Roma and Sinti Holocaust”. Museum Crush (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-05. 
  8. ^ „Forgotten Victims: The Nazi Genocide of the Roma and Sinti”. The Wiener Holocaust Library (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-05. 
  9. ^ Hines, Nico (2019-11-17). „Forgotten Genocide: How a Quarter of Europe's Roma Were Murdered by the Nazis, then Erased From History”. The Daily Beast (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-05.