16. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
16. децембар (16.12.) је 350. дан године по грегоријанском календару (351. у преступној години). До краја године има још 15 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 16. децембар
- 1653. — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.
- 1773. — Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, у Бостонској луци са једног британског брода у море побацала сандуке чаја. Тај догађај, касније назван "Бостонска чајанка", наговестио амерички рат за независност, започет 1775.
- 1835. — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина.
- 1838. — Бури се, током Велике сеобе, бежећи од британске колонијалне власти, сукобили с племеном Зулу и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог јужноафричког племена.
- 1885. — У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист "Босанска вила", веома цењен у босанским књижевним круговима. Покренут као часопис који ће се бавити српском културном баштином, временом прерастао у угледан лист у којем су објављивали истакнути писци свих националности и књижевници ван босанскохерцеговачког круга. До 1887. га уређивао Никола Шумоња, потом до забране, 15. јуна 1914, Никола Кашиковић.
- 1916. — Убијен руски монах и пустолов Григориј Распућин, који је, као тобожњи видовњак и чудотворац, успео да се наметне, као особа од поверења, последњем руском цару Николи II и његовој жени, царици Александри. Убила га група официра да би спасла углед монархије.
- 1920. — У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.
- 1934. — Пуштен у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван "Земунски мост краља Александра". Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста 1957. подигнут мост незванично назван Бранков мост.
- 1944. —
- Немци у Другом светском рату у Арденима пробили савезничке линије одбране, изненадивши америчке снаге, и почели контраофанзиву на западном фронту. У борбама окончаним немачким поразом савезници изгубили 77.000 војника, а Немци 130.000.
- У авионској несрећи изнад Ламанша погинуо амерички џез-музичар Глен Милер.
- 1949. — Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије.
- 1966. — Савет безбедности Уједињених нација на предлог Велике Британије једногласно изгласао економске санкције против режима беле мањине у Родезији.
- 1971. — Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Ослободилачкој армији Источног Бенгала. Тиме окончан индијско-пакистански сукоб и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту 1971.
- 1993. — Шест земаља-чланица Европске уније, односно Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Републику Македонију.
- 1995. — Савет безбедности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним операцијама у Босни и Херцеговини. Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни.
- 1997. — Петнаест косовских Албанаца оптужених за тероризам и припадност илегалној организацији Ослободилачка војска Косова осуђено у Приштини на казне затвора од четири до 20 година.
- 2001. — Први амерички брод од 1962, када су САД увеле ембарго против Кубе, стигао у луку у Хавани, носећи око 500 тона смрзнуте хране.
- 2002. — Пред Трибуналом у Хагу почела тродневна расправа о пресуди бившој председници Републике Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за злочине против човечности током рата у БиХ. Биљана Плавшић 27. фебруара 2003. осуђена на 11 година затвора и упућена на издржавање казне у шведски затвор "Хинсеберји".
Рођења[уреди]
- 1485. — Катарина Арагонска, шпанска принцеза, прва од шест жена енглеског краља Хенрија VII
- 1515. — Афонсо де Албукерк је био португалски племић и поморски официр,
- 1742. — Гебхард фон Блихер, пруски фелдмаршал
- 1775. — Џејн Остин, енглеска књижевница.
- 1770. — Лудвиг ван Бетовен, немачки композитор. († 1827.)
- 1859. — Вилхелм Грим, немачки писац, скупљач и економиста, аутор књиге Бајке браће Грим
- 1882. — Золтан Кодаљ, мађарски композитор и музиколог.
- 1888. — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ. († 1934.)
- 1889. — Ноел Ковард, енглески писац, песник, глумац и певач.
- 1901. — Маргарет Мед, америчка књижевница.
- 1917. — Артур Чарлс Кларк, енглески писац.
- 1938. — Лив Улман, шведска фимска и позоришна глумица, режисер и сценариста.
- Вера Чукић српска глумица
- 1945. — Жељко Бебек, југосоловенски музичар.
- 1946. — Бени Андерсон, шведски музичар.
- 1967. — Миранда Ото, аустралијска глумица.
Смрти[уреди]
- 714. — Пипин Херсталски, франачки мајордом и један од оснивача династије Каролинга.
- 1687. — Вилијем Пети, енглески економиста, творац теорије о радној вредности.
- 1853. — Јохан Питер Хазенклевер, немачки сликар. (* 1810.)
- 1859. — Вилхелм Грим, немачки филолог.
- 1921. — Камиј Сен Санс, француски композитор, пијаниста, оргуљаш, диригенти музички писац.
- 1931. — Димитрије Руварац, српски историчар и свештеник.
- 1955. — Милан Вујаклија, српски лексикограф.
- 1965. — Вилијам Маугхам, енглески писац.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква данас прославља
