Матилда Макфејл

С Википедије, слободне енциклопедије
Матилда Александрина Макфејл
Лични подаци
Датум рођења(1860-06-03)3. јун 1860.
Место рођењаСкај (острво), Шкотска
Датум смрти6. новембар 1946.(1946-11-06) (86 год.)
Место смртиЕдинбург, Шкотска
Пребивалиште Индија и  Шкотска
ОбразовањеЛондонски медицински факултет за жене
Научни рад
Пољеинтерна медицина
Познат поДоприносу у Велком рату у саставу Болнице шкотских жена за рад у иностранству

Матилда Александрина Макфејл (Dr. Matilda Alexandrina Macphail, Скај, 3. јун 1860 — 6. новембар 1946, Единбург), била је шкотска докторица, на служби у лекаркој медицинској мисије у Индији. Учесник Великог рата, у саставу Болнице Шкотских жена за службу у иностранству на простору Европе и оснивач Санаторијума за Србе у Саланшу (десте болнице шкотских жена) у којој је радила од њеног оснивања марта 1918. године, па све до јуна 1919. године.

Живот и дело[уреди | уреди извор]

Рођена је у Шкотској на острву Скај 3. јуна 1860. године, од оца свештеника Џона Синклера Мекфејла првог пастора Слободне цркве Шкотске, а потом и првог пастора Уједињена слободне цркве Шкотске и мајке Џесике Рид. Медицину је студирала на Лондонском медицинском факултету за жене (London School of Medicine for Women), где је успешно дипломирала 1887. године.

После завршених студија медицине, др Макфејл је преузела службу као прва докторица у шкотској медицинској мисији у Индији, која је радила под покровитељство Слободне цркве Шкотске.

У време када је др Макфејл послана у медицинску мисију у Индији, у Енглеској је било регистровано само 60 жена лекара, а само десет је служило у иностранству.[1]

Када је постављена 1888. године за првог медицинског мисионара поменуте цркве, др Макфејл је добила задатак да се бави организацијом лечења индијских жена и деце. Др Макфејл је у Мадрасу, прво основала диспанзер за сиромашне жене и децу, а потом је обновила малу болницу (Christina Rainy Hospital) у комплексу бунгалова, са 250 кревета и ту живела и радила до 1929. године.[2]

Болница у Мадрасу у којој је др Мекфејл живела и радила (са прекидом у време Великог рата), од 1888. до 1929. године
Списак Болница шкотских жена, на коме се види локација и период рада др Матилде Макфејл

На почетку Великог рат са другим женама из Индије прикључила се Болници шкотских жена за службу у иностранству, у оквиру које је била задужена да води бригу о избеглом српском становништву, прво на Корзици а онда и Саланшу у Француској.[3]

Дужност управника болнице на Корзици преузела је августа 1917. У писму комитету Болнице шкотских жена она наводи

...да је Корзика најлепше место где је радила: „Corsica is certainly the most beautiful place she ever worked in“. Руководила је Јединицом Корзика у Ајачу од 2. августа 1917. до 26. новембра 1917. Др Макфејл је имала у болници помоћ и подршку др Мери Грант Фергусон (Dr. Mary Micholina Grant Ferguson), која је радила у Болници шкотских жена на Корзици од 14. септембра 1917. до 9. новембра 1918. Проведене године у избеглиштву и последице свих ратних страдања и страдања у повлачењу резултирале су већим бројем оболелих, што је указало на потребу за организованом здравственом заштитом.

Српски потпорни фонд је помогао отварање и пункта Болнице шкотских жена у Бастији, такође под управом болнице поверене др Матилди Макфејл.

Убрзо је у Бастији основано и Српско позориште, које је током 1917. године, трудом избеглих уметника и аматера, успешно приказивало популарне комаде из српског живота. Залагањем леди Бојл (Lady Boyle), а уз помоћ лорда Бојла (Lord Boyle) и других чланова Српског потпорног фонда, у договору са српским свештвенством отворена је српска црква, одмах до болнице. У тек отвореној српској цркви у Бастији прва служба је одржана 20. марта 1917. године, када су чинодејствовали прота Божа Николић и ђакон Пешић. „Тихо јецање и плач жена, деце и стараца био је одговор на јектенија тог дана.“ Истовремено, мисија Српског потпорног фонда имала је своје пододборе у Швајцарској, Италији и Румунији, а сви су радили са заједничким циљем – помоћи српском народу у Србији, у избеглиштву, у заробљеничким логорима.[4][5]

Када је на иницијативу Просветно одељење у Паризу донета одлука да се оснује санаторијум у Саланшу (1917) и ђачког одморишта у Ментону,[6] задатак оснивања санаторијума поврене је др Макфејл, која је по одласку са Корзике, преузела дужност лекарке у Болници шкотских жена у Саланшеу, у Француској, која је у типу санаторијум била намењена српским студентима оболелим од туберкулозе. Поред лечење српских ђака у санаторијуму, управа санаторијума, по одобрењу Просветно одељење у Паризу, организовала је и курс енглеског језика, а сваки болесник је добијао по један комад земље на коме је узгајао поврће и цвеће, а све са циљем бржег и бољег опоравка.[10][11]

У санаторијуму у Саланшеу је др Матилда Макфејл радила од 1. фебруара 1918. до 1. новембра 1918. године.

Након завршетка Првог светског рата вратила се у своју вољену Индију, уз обећање да ће једног дана посетити Србију, чије је избеглице лечила све време Великог рата на Корзици и у Саланшеу. У ИНдији је радила у болници која је готово у потпуности финансирана од доприноса неких богатих пацијената и бројних донација појединаца и друштава. [6]

По одласку у панзију 1930-тих вратила се у Шкотску и живела је у Единбургу, у коме је и преминула 6. новембра 1946. године.[7][8]

Признања[уреди | уреди извор]

За свој рад награђена је:

  • Сребрном медаљом Kaisar-i-Hind Medal Гувернера Индије, два пута 1912. и 1918.[9][10]
  • Орденом Британске империје Order of the British Empire, 1930.[11][12]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Thwing, Clarence M. D. (September 1890). "A Plea for Medical Missions". Missionary Review of the World. XIV (9): 674–675.
  2. ^ Muthiah, S. (23. 1. 2017). „A hospital ‘rediscovered’”. The Hindu (на језику: енглески). ISSN 0971-751X. Приступљено 25. 12. 2020. 
  3. ^ Young, Antonia (2000). Black Lambs and Grey Falcons: Women Travellers in the Balkans. https://books.google.co.uk/books?: Berghahn Books. p. 81.
  4. ^ Đokić MM. Naši na Korzici. Knjiga prva. Beograd: Prosveta; 1923.
  5. ^ Popović-Filipović S. Iz postojbine javora. Kanadsko-britanska medicinska i humanitarna pomoć Srbiji u Prvom svetskom ratu. Beograd: Srpsko lekarsko društvo; 2013.
  6. ^ Balfour, Margaret Ida; Young, Ruth (1929). The work of medical women in India. H. Milford. p. 91.
  7. ^ Balfour, Margaret Ida; Young, Ruth (1929). The work of medical women in India. H. Milford. p. 91.
  8. ^ "Births, Marriages and Deaths. 30th November 1946". The Lancet.
  9. ^ Reed, Stanley (1912). The King and Queen in India: a Record of the Visit of Their Imperial Majesties the King Emperor and Queen Empress to India, from December 2nd, 1911, to January 10th, 1912. BENNETT, COLEMAN & Co. 
  10. ^ „Kaisar-i-Hind Medal: No. 550-I.C.”. The Gazette of India (Extraordinary). Simla, India. 3. 6. 1918. стр. 337. Приступљено 21. 10. 2018. 
  11. ^ „London Gazette Issue 33611” (PDF). Приступљено 20. 10. 2018. 
  12. ^ „The Birthday Honours 7th June 1930”. The Lancet. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Popović-Filipović S. Za hrabrost i humanost, Bolnice škotskih žena u Srbiji i sa Srbima za vreme Prvog svetskog rata 1914–1918. godine. Beograd: Signature; 2007.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Матилда_Макфејл&oldid=26930854”