Медичи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб породице Медичи

Медичи су фирентинска лоза богатих банкара чији су представници владали Фиренцом од 14. до 18. века. Велико богатство лозе омогућило им је развијање Фиренце у сваком погледу. Окупљали су око себе угледне представнике свога времена, били њихови покровитељи и омогућили им да стварају своја дела. Чланови лозе истакли су се и сами као уметници и представници духовног живота свога времена.

Утицај Медичијевих порастао је у доба Козима Медичија (13891464.). Породица Албизи је протерала Козима из Фиренце 1433, али се он 1434, уз подршку грађана вратио у Фиренцу и следећих 60 година Медичијеви су били градска власт. Козимо се сматра родоначелником старије лозе Медичијевих. Козимо је савладао све противнике из других патрицијских породица и постао једини господар у Фиренци. Био је на челу овог града-републике пуних 30 година. Поседовао је већи број мануфактура за производњу свиле и вуне, а имао је банковне подружнице широм Европе. Као мецена помагао је научницима и уметницима. У његово доба подигнуте су неке од најлепших грађевина у Фиренци. Основа је новоплатонистичка фирентинска академија у којој су створена значајна дела ренесансне уметности.

Још један врло истакнути члан Медичијевих био је Лоренцо Величанствени (1449 – 1492), унук Козима Старијег. Године 1478. Лоренцо је преживео атентат који су покушали да изведу представници породице Пази који су имали подршку папе Сикста IV. Његов брат Ђулијано је тада убијен. Захваљујући подршци грађана пребродио је последице атентата. У његово доба Фиренца доживљава врхунац у развоју и постаје један од најзначајнијих центара европског хуманизма. Уметничке галерије Фиренце прикупљале су најзначајнија уметничка дела тадашњих сликара и скулптора. Лоренцо је био покровитељ Микеланђелу. И сам је био књижевник и много је допринео развоју књижевности на италијанском језику.

Медичи су дали и представнике у цркви. Најзначајнији положај остварио је Лоренцов син Ђовани, који је 1513. постао папа под именом Лав Х. И он је окупљао уметнике око себе. Међу њима био је и чувени сликар Рафаело Санти. Ђулио Медичи био је папа под именом Клемент VII (1523 – 1534). Козимо I Велики (1519 – 1574) постао је велики војвода Тоскане.

Међу угледним представницицма Медичијевих су и жене. Катарина (1519 – 1589), кћи Лоренца Медичија војводе од Урбина, 1533. удала се за војводу од Орлеанса, који је 1547. постао француски краљ Анри II. и тиме постала француска краљица. После смрти супруга, Катарина је била регент краља Француске Карла IX, свога сина. Марија (1573—1642), унука Козима I Великог, удала се за краља Анрија IV и тако постала француска краљица.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Медичи