Рафаел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рафаело Санти

Рафаел
Рафаел

Информације
Датум рођења 6. април 1483.
Место рођења Санцио
Датум смрти 6. април 1520.
Место смрти Рим
Дела
Значајна дела Атинска школа
Сикстинска Мадона
Галатејин тријумф

Рафаело Санти (итал. Raffaello Sanzio; Санцио, 6. април 1483Рим, 6. април 1520) један је од најпознатијих сликара италијанске ренесансе.

Рођен је 6. априла 1483. у Санцију код Урбина, син Ђованија Сантија (14351494), који је на двору Монтефелтро био запослен као сликар и мајке Мађе де Батиста Чарле.

Поред оца Рафаел упознаје познате сликаре који су у то време радили такође на двору у Урбину. На младог Рафаела су оставиле нарочити утисак геометријски обликоване слике Пјеро дела Франческа.

Прво образовање у сликарству Рафаело добија код свог оца, који је самим тим и његов први учитељ. Када је прешао у радионицу код Пјетра Ванучија (Перуђина) није познато да ли још у времену док му је отац био жив и од њега препоручен, или тек након његове смрти, а чак се сматра да га је сликар Тимотео Вити лично препоручио Перуђину. По Вазарију који је писао о Рафаеловом животу, то би било 1494. Перуђино је у то време имао велику радионицу у Перуђи и у Фиренци где је обучавао велики број ученика. 7. октобра 1491. умире му мајка, а три године касније умире му и отац, 1. августа 1494. у Урбину.

Фирентинско доба[уреди]

Од јесени 1504. Рафаел борави и ради у Фиренци на својим првим сликама. Ту се упознаје са радовима ондашњих сликара, Леонарда да Винчија, Андреје дел Сарта, Микеланђела и Фра Бартоломеа. У Фиренцу је дошао са намером да остане пар месеци и да простудира радове тих сликара, међутим ту остаје четири године и 21. априла 1508. потписује писмо које је послао свом стрицу са „Рафаело. Сликар у Фиренци“. У међувремену борави на кратко у свом родном месту Урбино и у Перуђи. У том времену настају његове познате слике о Богородици: Мадона у зеленом (1505, музеј у Бечу), Света фамилија (1507, пинакотека у Минхену), Венчање девице Марије (1504, Пинакотека Ди Брера у Милану.

Римско доба[уреди]

Папа Јулије II

Крајем 1508. по препоруци Брамантеса, Рафаел добија позив од папе Јулија II да дође у Рим да би улепшао приватне одаје са фрескама у Ватикану. У Риму добија налог од папе да фрескама улепша три сале (Станце). Девет година је радио на те три Станце у Ватикану:

  • 15091511. у том времену је радио на првој сали Stanza della Segnatura
  • 15111514. Stanza d'Eliodoro
  • 15141517. Stanza dell'Incendio di Borgo

1511. године Рафаело упознаје Микеланђела који је радио таваницу Сикстинске капеле. Кроз познанство са Себастијаном дел Пјомбом, који је такође у то време радио у Риму, Рафаело се упознаје са венецијанским сликарством. Код свих фресака које је Рафаел урадио за Ватикан, помагали су му ученици из његове радионице као и остали радници које је он ангажовао.

Код програма за Sala di Constantino за коју је Рафаело направио идејну скицу очигледно је мало фигура које је он лично својом руком нацртао, даље извођење преузели су његови ученици од 1520. до 1524. Ђулио Романо и Ђовани Франческо Пени.

Током радова на станцама умире папа Јулије II 21. фебруара 1513. и Ђовани де Медичи долази као папа Лав X на престо 11. марта. И нови папа је такође био привржен Рафаелу и након смрти Брамантеса 11. марта 1514. проглашен је за наследника, и већ 1. априла те исте године Рафаело постаје архитекта и извођач радова.

1515. постаје конзерватор античких споменика у Риму, а притом га подржава његов пријатељ Балдасаре Касфиљоне. Новембра те године Рафаело купује кућу у Борго. Првих седам тепиха који су ткани у Фландрији, окачени су 20. децембра 1519. на зидове у Сикстинској капели. На Велики петак, 6. априла 1520. у 37. години живота Рафаел умире од непрекидне високе температуре. Сахрана се извршила следећег дана уз велику почаст, а сахрањен је у Пантеону.

Атинска школа - фреска у Ватикану (Stanza della Segnatura, 1508 — 1511)

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]