Менг Хаожан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Менг Хаожан

Менг Хаожан[1] (кин. 孟浩然, пинјин. Mèng Hàorán, јап. Mōkōren, 689 или 691—740) је био кинески песник током Танг династије. Није био успешан у државној служби, он је углавном живио и писао о свом завичају.

Рођен је у Сјангјангу, Хубеј, и био је снажно везан за ту област. Он је тамо живео готово цео свој живот, и пејзаж, историја и легенде свог завичаја су теме многих његових песама. Посебно су истакнути Наншан (или Јужна планина, његово породично седиште) и Лумен Шан, где је кратко живео.

Он је положио царски испит касно у свом животу у својој 39. години. Он је добио прву и задњу позицију три године прије смрти, али је дао оставку после мање од годину дана рада.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Ђурђевић, Мирјана; Зечевић, Ада (1995). Антологија старе Кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. ISBN 86-379-057104.