Метис (сателит)
 Фотографија коју је сонда Галилео забележила у новембру 1996 |
|
| Откриће | |
|---|---|
| Овај сателит је открио | Stephen Synnott |
| Откривен је | 1979 |
| Карактеристике орбите | |
| Удаљеност од Јупитера | 127.969 km |
| период револуције | 7h 4,5min |
| Нагиб | ~0° |
| природни сателит је | Јупитера |
| Природне карактеристике | |
| Величина | 43km |
| Маса | 9,5467×1016 kg |
| Густина | 2,8 g/cm3 |
| Гравитација | 0,0159 m/s2 |
| Гравитација (Земља = 1) |
0,00162 |
| период ротације | 7h 4,5min |
| Нагнутост осе | 0° |
| Рефлексни фактор | 0,05 |
Метис је најближи сателит Јупитеру. По грчкој митологији Метис је била титан али и Зевсова (паралела у римској митологији је Јупитер) прва жена. Овај сателит је открио Стивен Синот (енгл. Stephen Synnott) 1979. Метис и Адрастеа леже у Јупитеровом главном прстену. Пречник овог сателита је 40 km и налази се 128.000 km од Јупитера.
Садржај |
Откриће и посматрања [уреди]
Открио га је амерички астроном Стивен Синот 1979. године посматрајући слике са летелице Војаџер, након чега му је дата привремена ознака С/1979 Ј 3. Године 1983. добија званично име Метис по митолошком бићу Титану из грчке митологије. Метис је била жена-титан, прва супруга бога Зевса. С обзиром да је на фотографијама Војаџера Метис био само тачкица, дуго се није знало много о физичким обележјима сателита. Тек доласком летелице Галилео 1998. године у његову близину направљени су снимци скоро целе површине овог сателита.
Физичке особине [уреди]
Сателит је неправилног облика и промера 60х40х34 km што га чини другим најмањим унутрашњим сателитом Јупитера. Није му позната тачна маса, али процењујући његову средњу густину на 0,86 g/cm³, слично Амалтеји, маса би могла бити око 3,6 х 1016 kg. Оваква густина води до закључка да је Метис вероватно састављен од воденог леда са порозношћу 10—15%. Површина Метиса је избраздана многим кратерима, тамна и црвенкасте је боје.
Орбита [уреди]
Орбита Метиса је најближа Јупитеру од његова четири мала унутрашња сателита. На раздаљини од 128.000 km од Јупитера, орбита има веома малу ексцентричност (0,0002) и нагиб (0,06°). Орбита је иначе у оквиру Јупитеровог главног прстена. Сателит ротира синхроно са орбиталним периодом, а најдужа ос ротације је поравната према Јупитеру. С обзиром на то да је Метис у оквиру пречника Јупитерове синхронизоване орбите, плимне силе доводе до тога да се орбита сателита полако приближава Јупитеру, тако да ће у далекој будућности Метис евентуално ударити у матичну планету.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
