Метис (сателит)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Metis.jpg
Фотографија коју је сонда Галилео забележила у новембру 1996
Откриће
Овај сателит је открио Stephen Synnott
Откривен је 1979
Карактеристике орбите
Удаљеност од Јупитера 127.969 km
период револуције 7h 4,5min
Нагиб ~0°
природни сателит је Јупитера
Природне карактеристике
Величина 43km
Маса 9,5467×1016 kg
Густина 2,8 g/cm3
Гравитација 0,0159 m/s2
Гравитација
(Земља = 1)
0,00162
период ротације 7h 4,5min
Нагнутост осе
Рефлексни фактор 0,05

Метис је најближи сателит Јупитеру. По грчкој митологији Метис је била титан али и Зевсова (паралела у римској митологији је Јупитер) прва жена. Овај сателит је открио Стивен Синот (енгл. Stephen Synnott) 1979. Метис и Адрастеа леже у Јупитеровом главном прстену. Пречник овог сателита је 40 km и налази се 128.000 km од Јупитера.

Откриће и посматрања[уреди]

Открио га је амерички астроном Стивен Синот 1979. године посматрајући слике са летелице Војаџер, након чега му је дата привремена ознака С/1979 Ј 3. Године 1983. добија званично име Метис по митолошком бићу Титану из грчке митологије. Метис је била жена-титан, прва супруга бога Зевса. С обзиром да је на фотографијама Војаџера Метис био само тачкица, дуго се није знало много о физичким обележјима сателита. Тек доласком летелице Галилео 1998. године у његову близину направљени су снимци скоро целе површине овог сателита.

Физичке особине[уреди]

Сателит је неправилног облика и промера 60х40х34 km што га чини другим најмањим унутрашњим сателитом Јупитера. Није му позната тачна маса, али процењујући његову средњу густину на 0,86 g/cm³, слично Амалтеји, маса би могла бити око 3,6 х 1016 kg. Оваква густина води до закључка да је Метис вероватно састављен од воденог леда са порозношћу 10—15%. Површина Метиса је избраздана многим кратерима, тамна и црвенкасте је боје.

Орбита[уреди]

Орбита Метиса је најближа Јупитеру од његова четири мала унутрашња сателита. На раздаљини од 128.000 km од Јупитера, орбита има веома малу ексцентричност (0,0002) и нагиб (0,06°). Орбита је иначе у оквиру Јупитеровог главног прстена. Сателит ротира синхроно са орбиталним периодом, а најдужа ос ротације је поравната према Јупитеру. С обзиром на то да је Метис у оквиру пречника Јупитерове синхронизоване орбите, плимне силе доводе до тога да се орбита сателита полако приближава Јупитеру, тако да ће у далекој будућности Метис евентуално ударити у матичну планету.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Метис (сателит)