Милена Јововић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милена Јововић
Датум рођења(1931-10-10)10. октобар 1931.
Место рођењаКотражаКраљевина Југославија
Датум смрти13. мај 2021.(2021-05-13) (89 год.)
Место смртиКрагујевацСрбија

Милена Јововић (рођена Милена Пантовић; (Котража код Страгара, 10. октобар 1931[1]Крагујевац, 13. мај 2021[2]) била је српска песникиња и књижевница.[3]

Живот[уреди | уреди извор]

Године 1961. удајом за Борисава Јововића долази у Добрачу у Гружи где је наставила да живи.[4]Милена Јововић је "прва песникиња сељанка".[3] Преводила је на италијански и француски језик.[2]

У њену част се у Добрачи сваке године одржава песничка манифестација „Миленини извори”.[2] Била је члан Удружења књижевника Србије.[4]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Шумарице, велика суднице, Спомен-парк Крагујевачки октобар, Крагујевац (1994)(поема „Шумарице велика суднице” је изведена на Великом школском часу 1994. године.[4]

Објавила је десет збирки песама и књига песама за децу:[4]

  • Песме Милене Јововић из села Добраче 1963;
  • Широко је лишће орово 1975;
  • Мравље срце 1977;
  • Окићен месец 1985;
  • У постојбини рузмарина 1988;
  • Шумарице велика суднице 1994;
  • Месечеве љубавнице 1994;
  • Колевка душе 2002;
  • Прстенована тмом 2016 године.

Награде[уреди | уреди извор]

Милена Јововић је добитница више награда, међу којима су плакета Светог Ђорђа и награда Невен.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Времеплов (10. октобар 2011)”. Радио-телевизија Србије. 10. 10. 2011. Приступљено 21. 5. 2012. 
  2. ^ а б в г „Преминула једна од најстаријих српских песникиња Милена Јововић”. rtk.co.rs. Приступљено 29. 1. 2022. 
  3. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 293. 
  4. ^ а б в г „Миленa Јововић – последња латица Чудесне руже Груже”. pokazivac.com. Приступљено 29. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]