13. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
13. мај (13.05) је 133. дан у години по грегоријанском календару (134. у преступној години). До краја године има још 232 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 13. мај
- 1787. — Први бродови с робијашима кренули из Енглеске према новој колонији, Аустралији, тада кажњеничкој колонији Енглеске.
- 1830. — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес.
- 1846. — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније.
- 1848. — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. Скупштина 15. маја прогласила Српско Војводство, али аустријска и мађарска влада нису признале српску аутономију.
- 1887. — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део.
- 1888. — У Бразилу укинуто ропство.
- 1941. — у Србији, на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић основао Југословенску војску у отаџбини
- 1944. — Формирана ОЗНА - Одељење заштите народа
- 1945. — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета у Србији
- 1949. — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“.
- 1968. — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.
- 1981. — На Тргу светог Петра у Риму у атентату рањен папа Јован Павле II. Атентатор Мехмет Али Агџа ухапшен. Пуштен из затвора после 20 година и у јуну 2000. предат Турској.
- 1990. — У Загребу, на стадиону у Максимиру, на фудбалској утакмици загребачког „Динама“ и београдске „Црвене звезде“ догодио се крвав обрачун навијача.
- 1994. — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.
- 1999. — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали.
- 2000. — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине.
- 2007. — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.
Рођења [уреди]
- 1717. — Марија Терезија, аустријска царица и чешка и мађарска краљица. († 1780.)
- 1792. — Ђовани Мастаи Ферети, италијански свештеник.
- 1795. — Павел Шафарик, словачки филолог и историчар.
- 1798. — Константин Данил, српских сликара. (†1873.)
- 1840. — Алфонс Доде, француски писац.
- 1851. — Лаза Лазаревић, српски писац и лекар. († 1891.)
- 1862. — Јанко Веселиновић, српски писац. († 1905.)
- 1881. — Димитрије Туцовић, вођа социјалистичког покрета у Србији. († 1914.)
- 1882. — Жорж Брак, с Паблом Пикасом 1905. основао кубистички покрет.
- 1911. — Коста Нађ, шпански борац, генерал ЈНА и народни херој († 1987).
- 1913. — Пашко Ромац је био учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине и народни херој Југославије.
- 1914. — Џое Луис, амерички боксер.
- 1939. — Харви Кајтел, амерички глумац.
- 1947. — Стивен Доналдсон, амерички писац научне фантастике
- 1950. — Стиви Вондер, афричко-амерички певач, текстописац и музичар.
- 1981. — Сани Леоне, канадска порнографска глумица.
Смрти [уреди]
- 1619. — Јохан фан Олденбарневелт, холандски државник.
- 1930. — Фритјоф Нансен, норвешки поларни истраживач и дипломата. Добитник Нобелове награде за мир 1922.
- 1931. — Јосиф Маринковић, српски композитор и хоровођа. (*1851).
- 1945. —
- Драгутин Кесеровић, четнички пуковник (рођ. 1896.).
- Миодраг Палошевић, четнички потпуковник (рођ. 1901.).
- 1948. — Милан Беговић, хрватски књижевник (рођ. 1876.)
- 1961. — Гари Купер, амерички филмски глумац.
- 1990. — Алија Сиротановић је био рудар из Трторића код Брезе у тадашњој СФРЈ републици Босни и Херцеговини. Био је херој социјалистичког рада.
- 1999. — Џин Саразен, спортиста, играча голфа.
- 2000. — Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине. (*1956).
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
