Минерална прашина

С Википедије, слободне енциклопедије
облаци прашине западне Африке

Минерална прашина се састоји од различитих оксида и карбоната. Људске активности доводе до 30% кретања прашине у атмосфери. Сахара је главни извор минералне прашине, која се касније простире преко Медитерана(где је порекло кишне прашине) и Карипских мора.

у северном делу Јужне Америке, Средње Америке, Северне Америке и Европе.[1] Поред тога игра значајну улогу у приливу хранљивих састојака Амазонској прашуми. Гоби пустиња је још један извор прашине у атмосфери што утиче на источну Азију и западни део Северне Америке.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Минерална прашина се углавном састоји од оксида (SiO2, Al2O3, FeO, Fe2O3,CaO и других) и карбоната(CaCO3, MgCO3)који граде Земљину кору. Велика концентрација прашине може проузроковати проблеме људима који имају дисајне проблеме. Још један ефекат облика прашине је то да су сунчеви зраци светлији.

Сателитска слика Сахаре у облаку прашине (2000) над Источним Атлантским океаном.
Слике показују прелазак Атлантика Сахарске прашине.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schlesinger, Pnina; Mamane, Yaacov; Grishkan, Isabella; Transport of microorganisms to Israel during Saharan dust events, Aerobiologia, Vol. 22, no. 4. стр. 259-273. Dec 2006; On a spring clear day, the persisting airborne fungi were Alternaria alternata, Geotrichum candidum, Penicillium chrysogenum, and P. glabrum. However, during two dust events the fungal population was dominated by Alternaria alternata, Aspergillus fumigatus, A. niger, A. thomii, Cladosporium cladosporioides, Penicillium chrysogenum, and P. griseoroseum. This study suggests that Saharan and other desert dust events in the East Mediterranean have a significant effect on the airborne microbial populations, which might impact on health, agriculture, and ecology.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]