Карипско море

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мапа Централне Америке и Карипског мора

Карипско море је море одвојено од Атлантског океана острвом Кариби који се протеже у луку од Мексичког залива па готово до Венецуеле .

Карипско море, као и карипска острва добили су име по Карибима, народу који су шпански освајачи по свом доласку затекли на Малим Антилима.

Становништво[уреди]

Кариби су шарена мешавина народа којих има око 35 милиона. Поред Шпанаца, на различитим карипским острвима живе и Креоли, Мулати и Индијци. Туристички водичи у Доминиканској Републици знају рећи, да не постоји неки народ на Земљи који код њих није оставио свој генетички отисак. Главни језици Кариба су шпански и енглески. Поред тога, на Хиспаниоли у држави Хаити се говори француски, а уз то и различити креолски језици. Говори се и холандски

Геологија[уреди]

Највећи дио Карипског мора које у кајманском каналу досеже дубину од 7.680 m налази се на Карипској плочи. Само северозападни део, који је са друге стране кајманског канала, лежи на Северноамеричкој плочи.

Историја Кариба[уреди]

Насељавање овог подручја је почело негде током првог миленијума п. н. е. Аравак индијанци су из данашње Венецуеле прво стигли на Тринидад да би затим од њега кренули у насељавање острво за острвом. Око 1500 година касније, њихов су пут следили ратнички народ Кариба. Како Аравак индијанци нису били ратници, Кариби су их успели потиснути, тако да су у време доласка белаца Аравак насељавали још само Кубу, Хиспаниолу и Бахаме док су на свим осталим острвима живели Кариби.

Откривачи и насељеници[уреди]

Кад се Колумбо, по налогу шпанолске круне, 1492. искрцао на Сан Салвадору, био је пре свега у потрази за златом и другим богатствима. Међутим, народ Аравака није полагао баш никакву пажњу ономе, што су Европљани сматрали богатством. Тако су Кариби били, додуше, насељени, али су конкистадори убрзо прешли на амерички континент. Ускоро су Карибе почели насељавати и Енглези, Холанђани и Французи; чак су Данска и Курландија имали неколико колонија.

У 16. веку су Кариби били призориште гусарења. Мала острва ас бројним увалама пружали су изврсне могућности разним гусарима, али и таквим који су по налогу појединих краљева нападали и пљачкали бродове ривализирајућих нација, за постављање заседа и нападе на претежно шпанске бродове са благом. Порт Ројал на Јамајки као и француско насеље на Тортуги су били права гусарска гнезда.

Независност[уреди]

Већина острва постала су независна средином 20. века.

Интервенције САД-а на Карибима и у Средњој Америци[уреди]

Државе које граниче са Карипским морем[уреди]

Групе острва у Атлантику које се такође сматрају Карибима[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Карипско море