Мон Сен Мишел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Острво виђено из ваздуха
Село испод манастира

Мон Сен Мишел (фр. Le Mont-Saint-Michel) је стеновито острво у каналу Ламанш на ушћу реке Кеснон, око километар удаљено од обале Нормандије. Налази се у близини града Авранш и границе Бретање у департману Доња Нормандија.

Острво је чувено по свом бенедиктинском манастиру, који доминира овим острвом површине 55.000 m². Ова утврђена опатија је један од најбољих примера француске средњовековне архитектуре. Мон Сен Мишел је и село на острву основано 708.

До острва се раније могло стићи копном само у периоду осека. Крајем 19. века острво је повезано са обалом уређењем природне превлаке и изградњом пута. Изградњом бране повећана је акумулација песка у заливу и он је постао плићи. Од јуна 2006. траје реализација пројекта изградње хидрауличке бране која би повећала ниво воде око острва за 70 центиметара. Пројекат би требало да буде окончан до 2012.

У манастиру данас живе и раде још десетак бенедиктинских монаха. Мон Сен Мишел је постала велика туристичка атракција. Годишње га посети 3,5 милиона туриста. Острво и залив су од 1979. на листи светске баштине УНЕСКО-а.

Историја[уреди]

До изградње прве цркве у 8. веку, острво је имало име Мон Томб (Mont-Tombe). Острво је носило ово име јер је подсећало изгледом на узвишење гробне хумке. По легенди је 708. аранђел Михаило наредио бискупу Авранша да овде сагради цркву. Када бискуп није на то пристао, аранђео му је врелим прстом направио рупу у лобањи (бискупова лобања се данас чува у цркви у Авраншу, мада наука тврди да је ова лобања пореклом из неолита).

Године 965/966. једна група бенедиктинаца је овде основала манастир. У наредним вековима краљеви и војводе су финансирали изградњу манастира. Централна грађевина је грађена од 1017. до 1520. Главна црква је настала у периоду 1023-1084.

У 12. веку манастир је дошао под власт француских краљева. Краљ Филип Август је у 13. веку саградио део опатије у готичком стилу. Манастирске грађевине су страдале у Стогодишњем рату када их је бомбардовала енглеска артиљерија. Хор цркве је постављен 1520. у позноготичком стилу.

Опадањем значаја цркве у доба Француске револуције, опатија је напуштена 1790, а монаси су се вратили тек 1969. У међувремену, острво је служило и као затвор са ироничним именом Мон Либр („Слободно брдо“). Острво је проглашено француским националним спомеником 1874, после чега је почео период рестаурације и конзервације манастирских грађевина који траје до данас. До 1879. је саграђена брана која повезује острво са копном.

Спољашње везе[уреди]