Мојој дјеци на мајалес
| Мојој дјеци на мајалес | |
|---|---|
| Аутор | Лука Милованов Георгијевић |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | дечија песма |
Мојој дјеци на мајалес је оригинална песма Луке Милованова Георгијевића. Настала је 1810. године.
О песми[уреди | уреди извор]
У песми Мојој дјеци на мајалес зачети су темељи једне нове поетике која ће се сретати у поезији каснијих песника заједно са првом песмом Луке Милованова На књижицу за новољетни дар .[1]
Песма има значајну естетску вредност, она својом музикалношћу и ритмом лако налази пут до савременог читаоца.
Свака строфа завршава се хипокористичном речју: игрица, птићица, рибица, књижица. Умањивање је од миља, али је то свођење на меру код одраслих и код деце. То схватање и поступак испољили су се код првог песника и у првим стиховима српске књижевности за децу и трају и до данас. Осећања и мисли су изражении кроз појмове из опипљивог света: мрежа, цвеће, игра, лутка, књига, птица. Песник је своје жеље и осећаје претварао у слике и представе из свакодневног живота. Једноставан је изражајни фонд, али све је примерено и одговара дечјој природи.[2]
Песма је у знаку љубави према детињству као лепоти живота и раскоши живота. Стих је једноставан, наиван, слободан и прилагодљив деци.[3]
Лириком, елементима игре и забаве, исказује се блискост, нежност, симпатије, породичне топлине. Заснована је на стиху као форми језичког ритма, игри и чаролији. Ова поезија сугерише лепо расположење, дарује задовољство. Стих је мелодијски организован и прилагодљив дечјој опсервацији. Стихови су испевани са свежином и топлим осећајним епистоларним стилом. Песма је правилног метра и риме са хипокористицима на крају китица. Упркос почетничким слабостима и безазлености, читају се са симпатијама и уносе се у антологију дечје и старије наше књижевности.[4]
Почеци српске књижевности за децу[уреди | уреди извор]
Почеци српске поезије за децу везују се за Јована Јовановића Змаја. Самим тим читалачкој публици није познато да је темеље српске поезије за најмлађе поставио српски учитељ и песник из XVIII века Лука Милованов Георгијевић. Иза њега су у рукопису из 1810. остале две лепе дечије песме: На књижицу за новољетни дар и Мојој дјеци на мајалес.[4] Одлике наших првих песама за децу су у једноставности, игри, ритму и музици. Тиме је трајно обележен овај књижевни вид. Поред почетничке наивности, поезија Луке Милованова носи у себи осећања топлине, отвара људско срце и приближује деци настојања родитеља да у мноштву животних могућности изаберу оно што је најбоље, што код детета изазива највише изненађења и узбуђења.[2] Са две песме, Лука Милованов је родоначелник дечје литературе.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Лука Милованов Георгијевић”. Западни Срби. Приступљено 22. 3. 2021.
- ^ а б Записи о књижевности за децу III : појаве, жанрови, рецепција / Слободан Ж. Марковић. - Београд : Београдска књига, 2003 (Београд : Радунић). - Стр: 27-28; 21 cm. - (Библиотека Путеви сазнања ; књ. 1)
- ^ „Лука Милованов Георгијевић, српски књижевник и филолог”. Ризница српска. Архивирано из оригинала 17. 01. 2021. г. Приступљено 22. 3. 2021.
- ^ а б в Петровић, Тихомир (2008). Историја српске књижевности за децу. Нови Сад: Змајеве дечје игре. стр. 86—90.