Народна ношња Источне Херцеговине

Мушка брдска ношња, почетак 20. вијека

По основним карактеристикама, сеоска народна ношња становништва Источне Херцеговине припада ношњама динарског културног круга, које чувају елементе најстаријих култура: старобалканске, византијске, словенске, средњовјековне српске, лавантинске, затим западномедитеранске и средњовековне. То су изразито сточарске ношње од вуне, превасходно израђене у кућној радиности.

Варијанте динарске ношње

У Источној Херцеговини биле су у употреби двије варијанте динарске ношње, и то брдска и умска народна ношња. Брдска ношња била је раширена у источном дијелу тог простора и обухвата области: Зупце, Шуму, Површ, мањи дио Поповог поља, Билећке Рудуне, па преко Невесињског поља и Подвележа, све до Борча и Фоче. Умска народна ношња је бил раширена у западном дијелу, некадашњим срезовима: Мостарском, Столачком, Коњичком, Љубушком и Љубињском. Разлике међу тим ношњама постојале су у главним у женској ношњи. Уопште, брдска ношња је до последњих деценија 19. вијека била више изложена промјенама, у односу на умску народну ношњу, која је, до изобичајавања после Дргог свјетског рата, у главном остала иста.

Брдска ношња

Женска ношња, село Мрњићи (Површ) Требиње, прве деценије 20. вијека

Брдска женска старија ношња, која је ношена до 1875. године, карактерише се веома богатим везом на ланеним и конопљаним дијеловима одјеће, кошуљама и детаљима за оглавке- превезачима. У орнаментима тог веза јављају се мотиви карактеристични за херцеговачкo- јадранску културну зону, као што је орнамент нар (шипак), али и мотиви слични косовском везу, као што је мотив јабуке. Удате жене облачиле су преко бијеле кошуље сукнени зубун- дугу или краћу ћурдију, зависно од материјалног стања, а затим хаљину од црног сукна- мрчину. Запасивале су се широком прегачом опрегљином, опрежином, са клечаним- изметним шарама. Дјевојке су облачиле бијеле сукненен ћурдије и хаљине бјелаче. Дјевојачка и невјестињска прегача – лизбек, истицала се златовезом и раскошним дугим ресама. Богате жене су умјесто сукненеих носиле чојане доламе и ћурдије. Обућа од вуне: чарапе, приглавци-терзуци и напрсци назувци богато су били украшени разнобојним орнаментима, техникама плетења и веза. Заједно са опутним опанцима чини су обућу веома добро прилагођену ходању по кршевитом херцеговачком тлу. Посебност у брдској старијој ношњи чинио је накит, блистав од позлате и разнобојног полудрагог камења и стакла, рад неких старих већ заборављених херцеговачких мајстора: невестињска капа оврљина, као рефлексија средњовековне круне српских владарки; тешки кожни појас са јакицима, који су имали и апотропејску улогу, или разне врсте тока које су красиле ђечерме и ћурдије на грудима.

Мушка старија брдска ношња такође се одликовала богатим везом на кошуљама канавачама. Горњи и доњи дијелови одјеће: џемадам, мали и велики гуњ за зиму, кројени су од мрког сукна, а гаће и тозлуци од бијелог сукна финије израде. Само су имућни људи носили доламе од чохе и џемедане са токама, као и кожне појасеве сијале. Постепено ширење црногорске ношње после Невесињског устанка одразило се на брдску ношњу. Тако је велики гуњ замјењен црногорском мушком хаљином бјелачом, а фес, старинска капа обењача и црвени крмезни шал замјењени су капом завратом, која је временом, и у мушкој и женској ношњи у Херцеговини, постала нераздвојни дио ношње за главу. Из црногорске ношње преузет је и свечани дио одјеће душанка, кратки хаљетак расјечених рукава.

Мушка брдкса ношња (комплетна)

Новију брдску ношњу обиљежила је употреба мануфактурних и индустријских материјала, од којих су кројене кошуље, гаће, сукне котуле, прегаче траверзе и остало. Стари накит скоро је изобичајен. Опутне опанке замјениле су кожне ципеле, са бијелим вуненим и памучним чарапама.

Женска ношња, село Величани (Попово Поље), прве деценије 20. вијека

Умска ношња

Умску ношњу у Источнј Херцеговини карактерисала је елементарност у којој се истицала природна бјелина вуне, која се одржала скоро до наших дана, нарочито у женској ношњи. Ову ношњу чинили су: дуга хаљина бјелача, бијеле гаће од танког предива, за зимске дане бијели огртач гуњ и капуљача кукуљица. Преко бјелаче је ношена мрка кратка ћурдица, а запасивала се прегачом тамних боја- опрегаљ.

Види још

• Црногорска народна ношња
• Вез
• Златовез
• Српска народна ношња