Ненад Маринковић (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Маринковић
Лични подаци
Пуно име Ненад Маринковић
Датум рођења (1988-09-28)28. септембар 1988. (35 год.)
Место рођења Књажевац, СфР Југославија
Висина 1,80 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
2001—2005 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2010 Партизан 18 (1)
2004—2010 → Телеоптик 70 (32)
2007 → Банат Зрењанин 5 (0)
2009 → ОФИ Крит 6 (0)
2010 Смедерево 15 (4)
2011—2013 Бнеи Јахуда Тел Авив 80 (14)
2013 Сервет 5 (0)
2013—2014 Хапоел Акра 24 (1)
2014—2015 Партизан 8 (1)
2015 → Вождовац 12 (3)
2016 Вождовац 11 (5)
2016 Газијантеп 3 (0)
2017 Вождовац 10 (2)
2017 Младост Лучани 8 (0)
2018 Рад 31 (2)
2019 Тјумењ 11 (0)
2019 Мачва Шабац 10 (0)
2020 Силекс 4 (0)
2020—2021 Телеоптик
Репрезентативна каријера**
2004—2005 СЦГ до 17 6 (6)
2005—2007 Србија до 19 6 (2)
2010 Србија до 21 2 (0)
* Датум актуелизовања: 4. септембар 2020.
** Датум актуелизовања: 27. април 2020.

Ненад Маринковић (Књажевац, 28. септембар 1988) је бивши српски фудбалер. Његов брат Небојша је такође био фудбалер.

Каријера[уреди | уреди извор]

Ненад Маринковић је заједно са братом Небојшом прешао у млађе категорије Партизана 2001. године.[1] Три године касније, 5. децембра 2004, заиграо је за први тим Партизана на мечу са Чукаричким и постао, у том тренутку, најмлађи дебитант у историји црно-белих.[1][2] Није успео да се избори за статус првотимца у Партизану, па је у неколико наврата ишао на позајмице у Телеоптик, као и у зрењанински Банат и ОФИ са Крита.[3] Током лета 2010. је прешао у Смедерево, у коме је провео једну полусезону, након чега у зиму 2011. прелази у израелску Бнеи Јехуду.[4] Две и по сезоне је био стандардан првотимац Бнеи Јехуде, затим је сезону 2013/14. почео као играч швајцарског Сервета, али убрзо се вратио у Израел и остатак сезоне провео у екипи Хапоела из Акре.[3]

У августу 2014. године се вратио у Партизан.[5] Освојио је шампионску титулу у сезони 2014/15, али уз малу минутажу. Крајем августа 2015. је прослеђен на позајмицу у Вождовац,[6] да би у јануару 2016. раскинуо уговор са Партизаном и званично постао играч Вождовца.[7] У јуну 2016. је потписао за турског друголигаша Газијантеп,[8] али се већ у јануару 2017. вратио у Вождовац.[9] У јуну 2017. је потписао за лучанску Младост,[10] али се и овде задржава само једну полусезону, након чега у јануару 2018. проналази ангажман у београдском Раду.[11] Годину дана је био играч Рада, да би у јануару 2019. потписао за руског друголигаша Тјумењ.[12] У августу 2019. се вратио у српски фудбал и потписао за шабачку Мачву,[13] а јануара 2020. постаје играч македонског Силекса.[14] У сезони 2020/21. је наступао за Телеоптик у Српској лиги Београд.[15] По окончању ове сезоне, Маринковић је завршио играчку каријеру.[16]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Nenad Marinković profesionalac”. b92.net. 27. 12. 2005. Приступљено 27. 4. 2020. 
  2. ^ „Zaslužili "splavarenje"”. glas-javnosti.rs. 5. 12. 2004. Приступљено 27. 4. 2020. 
  3. ^ а б „Nenad Marinković”. srbijafudbal.com. Приступљено 27. 4. 2020. 
  4. ^ „Nenad Marinković u Izraelu”. mondo.rs. 9. 2. 2011. Приступљено 27. 4. 2020. 
  5. ^ „Partizan predstavio Marinkovića: Da mi je bila ova pamet pre osam godina...”. mozzartsport.com. 8. 8. 2014. Приступљено 27. 4. 2020. 
  6. ^ „Nova krila Zmajeva – Nenad Marinković i Nikola Srećković”. mozzartsport.com. 31. 8. 2015. Приступљено 27. 4. 2020. 
  7. ^ „Rastanak uz šoljicu čaja: Nenad Marinković napustio Partizan, zna se i novi klub”. mozzartsport.com. 21. 1. 2016. Приступљено 27. 4. 2020. 
  8. ^ „Srpska pijaca: Odita konačno potpisao! Marinković u Turskoj, Spartak doveo pojačanje iz Ukrajine”. mozzartsport.com. 18. 6. 2016. Приступљено 27. 4. 2020. 
  9. ^ „Šest potpisa na Voždovcu, najveće pojačanje – Nenad Marinković”. mozzartsport.com. 26. 1. 2017. Приступљено 27. 4. 2020. 
  10. ^ „Mladost se šminka za Evropu - stigli Nenad Marinković i Bizmark Apija”. mozzartsport.com. 11. 1. 2017. Приступљено 27. 4. 2020. 
  11. ^ „RAD SE OZBILJNO POJAČAVA! Stižu i Brigel, Stevanović i Birmančević”. sportekspres.net. 25. 1. 2018. Архивирано из оригинала 19. 09. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  12. ^ „Ofanzivac Rada Marinković potpisao za ruski Tjumenj”. zurnal.rs. 4. 1. 2019. Приступљено 27. 4. 2020. 
  13. ^ „Nenad Marinković pojačao Mačvu”. mozzartsport.com. 4. 8. 2019. Приступљено 27. 4. 2020. 
  14. ^ „Nenad Marinković oblači dres Sileksa”. mozzartsport.com. 30. 1. 2020. Приступљено 27. 4. 2020. 
  15. ^ „Nenad Marinković pojačao Teleoptik”. mozzartsport.com. 3. 9. 2020. Приступљено 4. 9. 2020. 
  16. ^ „Nenad Marinković završio karijeru: Crno-beli dobili novog skauta u omladinskoj školi”. telegraf.rs. 10. 7. 2021. Приступљено 25. 9. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Маринковић_(фудбалер)&oldid=26949868”