Никола Луј де Лакај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Луј де Лакај

Lacaille.jpg
Никола Луј де Лакај, астроном

Општи подаци
Датум рођења 15. мај 1713.
Место рођења Римињи (Француска)
Датум смрти 21. март 1762.
Место смрти Париз (Француска)
Рад
Поље астрономија, геодезија
Школа Колеж де лисо, данас Париски универзитет
Познат по каталогизацији звезда и креирању сазвежђа јужне хемисфере

Никола Луј де Лакај (фр. Nicolas-Louis de Lacaille; Римињи, 15. мај 1713Париз, 21. март 1762) је био француски астроном који је најпознатији по свом раду на каталогизацији звезда јужног неба. У његову част су названи кратер на Месецу „Ла Кај“ и астероид 9135 Лакај[1].

Биографија[уреди]

Де Лакај је рођен у Римињију (фр. Rumigny) у Арденима близу Ремса[2]. Студије је почео у Нанту[2], а након што га је смрт оца оставила без средстава, војвода од Бурбона је финансирао његово школовање на теолошком париском Колеџу Лисе (фр. Collège de Lisieux), где је стекао звање ђакона.[1][3].

По завршетку студија се у потпуности посветио науци, и добија своје прве послове захваљујући Жаку Касинију. Примљен је на Париску опсерваторију 1737. године[2]. Први посао му је било мапирање обале између Нанта и Бајона. Задатак мерења француског лука меридијана између Перпињана и Денкерка[2] је добио од Жака Касинија који је овај лук већ мерио 1718. године[1]. Мерење је почело 1739. и трајало две године током којих је Де Лакај исправио многе неправилности које су се нашле у Касинијевом раду.[3] Настављајући прорачуне у вези са дужином меридијанског лука, Де Лакај је показао и да је Земља заправо елипсоид, односно да је спљоштена на половима. Ово откриће му доноси пријем у Француску академију наука 1741. године[2]. Такође, добија положај професора математике на Мазареновом колеџу где је опремио малу опсерваторију.[3]

Слаба истраженост јужног неба га наводи да предложи експедицију на Рт добре наде на који се и упутио 1750. године. Експедиција је била изузетно плодотворна — током четири године мапирао је готово 10.000 звезда, направивши при томе 14 нових сазвежђа, израчунао паралаксе сунца и месеца те јужноафрички меридијански лук и тачне позиције ондашњих француских колонија — острва Маурицијус и Реинион.[1][2][3]

По повратку у Париз и објављивању резултата, 1754. године је изабран и за иностраног члана Шведске академије наука[1]. Међутим, пажња јавности му није пријала, па се повукао на Мазаренов колеџ где је наставио са радом[3].

Амбициозан пројекат одређивања тачног положаја звезда зодијака је отпочео 1760. године. Интензиван рад убрзао је његову смрт.[2] Умро је од гихта 21. марта 1762. године у 49. години живота. Француски астроном Жером Лаланд је рекао да је током свог релативно кратког живота Де Лакај начинио више посматрања и прорачуна него сви остали астрономи његовог доба заједно. Квалитет Де Лакајевог рада једнаког је високог нивоа као и квантитет што му је у комбинацији са беспрекорним каракетром донело опште поштовање[3].

Резултати[уреди]

Никола Луј де Лакај је дао следеће доприносе[1][2][3]:

Дела[уреди]

  • Leçons élémentaires de Mathématiques (1741)
  • Éphémérides (1755)
  • Astronomiae Fundamenta (1757), са стандардним каталогом 398 звезда
  • Tabulae Solares (1758)
  • Coelum australe stelliferum (1763) са подацима о 10.000 звезда јужног неба и 14 нових сазвежђа
  • Observations sur 515 étoiles du Zodiaque (1763, објављено у склопу новог издања његове књиге Éphémérides)

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Jerry Coffey (7. 1. 2012.). „Nicolas Louis de Lacaille“. Universe Today Приступљено 17. 5. 2012.. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Nicolas-Louis de Lacaille“. Museo Galileo. 2010. Приступљено 18. 5. 2012.. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Nicolas Louis de Lacaille“. Soylent Communications Приступљено 18. 5. 2012..