Помрачење Месеца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Помрачење Месеца 15.јуна 2011.
Снимак помрачења месеца 3. марта 2007.

Помрачење Месеца се догађа приликом уласка месеца у Земљину сенку што се може десити само када је месец пун, у опозицији, односно онда када се Месец, Земља и Сунце налазе у једној равни, тако да је Земља између Сунца и Месеца. Неопходан услов да би се макар и делимично помрачење Месеца одиграло је да се Месец налази на максимално 11.5° од чворова своје путање са Еклиптиком, будући да Месечева путања око Земље јесте под одређеним нагибом у односу на Земљину путању око Сунца. Захваљујући помрачењу Месеца, још у 3. веку пне је Аристарх, видевши облик Земљине сенке на Месецу, закључио да је Земља округла. Помрачење Месеца траје много дуже од помрачења сунца јер је Земљина сенка вишеструко већа од Месечеве. Најдуже досадашње помрачење Месеца трајало је 6 часова и 30 минута. Последње помрачење месеца одиграло се током ноћи између 03.03. и 04.03.2007. године и сматра се да је било једно од најбољих у последње време [1]. Наредно је уследило 28.08.2007. године. У току једне године се може догодити 0 до 3 помрачења Месеца.

Потпуно, делимично и помрачење Месеца у полусенци[уреди]

Потпуно помрачење Месеца је појава када цели Месец уђе у Земљину сенку тј. када само део месечевог диска уђе у Земљину сенку назива се делимично помрачење. Ако Месец пролази само кроз Земљину полусенку, ради се о помрачење у полусенци.

Низ слика делимичног помрачења Месеца од 07.09.2006. године

За време свог потпуног помрачења Месец никад не пада у потпуни мрак, већ рефлектује једну црвено-смеђу боју. Ова је појава последица расејања светлости у Земљиној атмосфери која највише распршује плаву светлост (због чега је небо дању плаво), а најмање црвену. Црвена светлост која се не распрши потпуно у атмосфери наставља (након хоризонта) свој пут према Месецу и чини га црвеним.

Понекад, кад је Месец у време помрачења близу хоризонта, може се догодити да се истовремено над хоризонтом виде и Сунце и Месец. И ова је појава последица расејања светлости у Земљиној атмосфери. Сва три тела заиста се налазе у истој равни, али услед расејања светлости (рефракције), привидни положаји Сунца и Месеца су промењени у односу на њихове стварне положаје. Да којим случајем Земља нема атмосферу, оба тела би у том тренутку била испод хоризонта.

Помрачења Месеца у прошлости[уреди]

Помрачење Месеца је као спектакуларна астрономска појава често у прошлости тумачено као лош знак који најављује пропаст неког подухвата. Пример за то је помрачење које се десило 22. маја током опсаде Цариграда 1453. године, која се окончала падом града и сломом Византије.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Помрачење Месеца