Ода радости

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg

„Ода радости“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Ода радости (вишезначна одредница).

Ода радости 1785

Ода радости (нем. Ode an die Freude) је ода коју је немачки песник Фридрих Шилер написао 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Европска химна

Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.

Стихови[уреди]

Текст песме[уреди]

Радост дивни дар Божанства дете поља небеских,
Твојим жаром опијени, ступамо до прага твог.
Кад нас твоја моћ измири нестати мора разрок сав.
Сваки човек брат је другом твој кад дивни следи глас.
Сваки човек који срећу верног пријатељства зна,
сваки који зна за љубав нек нам свој приложи глас.
Свак' ко може једно биће на тој земљи својим звати.
Ком то није дано, бедник, тај за радост неће знат'.

Верзија текста незваничне Европске химне[уреди]

Радост краси све лепоте,
Кћери из Елизија!
Опојна ти моћ красоте,
Узвишена мисија.
Твоје снове вежу нити,
Што растави мода зла.
Сви ће људи браћа бити,
Крила твоја спајат' зна.
(Тихо)
Твоје снове вежу нити,
Што растави мода зла
(Гласно)
Сви ће људи браћа бити,
Крила твоја спајат' зна.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ода радости