Оптички кабл
Оптички кабл се користи у телекомуникацијама за пренос сигнала. Преносни медијум је оптичко влакно, а информација се преноси путем светлости. У Србији се највише користе оптички каблови капацитета од 6 до 240 оптичких влакана. На уласку у оптичко влакно електрични сигнал се конвертује у светлост, а на пријему се претвара поново у електрични сигнал. Предност оптичких каблова су:
- њихове далеко мање димензије у односу на бакарне каблове,
- могућност преноса велике количине информација,
- мало слабљење сигнала што дозвољава домете и до 200 km без појачања сигнала
- мања тежина по дужном метру
- лакше полагање како у земљу, тако под воду, на стубове или далеководе
- све нижа цена
- неосетљивост на електричне сметње, воду, ниске и високе температуре.
Оптички каблови су једино осетљиви на радиоактивно зрачење.
Први оптички кабл у Србији је положен октобра 1984. на релацији Телекомуникациони центар Београд - Централа Коњарник у дужини од 5,5 километара. Године 2010. Србија има преко 15.000 километара положених оптичких каблова.
Због своје мале тежине оптички каблови се полажу у, раније закопане пластичне цеви, методом удувавања.
[уреди] Настављање оптичких каблова
"Фабричка дужина"оптичког кабла, дужина која се испоручује из фабрика је око 2100 м. Због тога се оптичке деонице настављају једна за другом. Поступак је назван "сплајсовање" а састоји се у заваривању дефакто стаклених влакана. Поступак се изводи под микроскопом при чему се за заваривање користи електрична енергија. Потребно је обезбедити велику чистоћу при раду.
[уреди] Види још
[уреди] Спољаше везе
- Оптички пренос и мерења ((sr))
