Светлећа диода
LED, односно светлећа диода (енгл. LED; Light-emiting diode) је посебна врста полупроводничке диоде која емитује светлост када је пропусно поларисана, тј. када кроз њу тече струја.[1][2][3]
Фотони светла се емитује приликом рекомбинације пара електрон-шупљина. Такво својство имају полупроводници:
- галијум-фосфид (GaP),
- галијум-арсенид (GaAs), галијум-нитрид (GaN), галијум-арсенид-фосфид (GaAsP), цинк-селенид (ZnSe),
- дијамант (C),
- алуминијум-нитрид (AlN),
- сафир (Al2O3),
- силицијум-карбид (SiC), итд.
1955. године, Рубин Браунстин из Америчке радио корпорације први је дао извештаје о инфрацрвеној емисији светлости галијум-арсенида (GaAs).
Научници Тексас инструментса, Боб Бајард и Гари Питман, 1961. године открили су да галијум-арсенид пушта светло када има електричне струје, након чега су пријавили патент на инфрацрвену диоду. Ник Холоњак млађи из Џенерал електрика први је пронашао видљиви спектар светлеће диоде. Боја емитованог светла зависи од врсте полупроводоника, као и од примеса у њему, и варира од инфрацрвеног до ултраљубичастог дела спектра.[4]
Reference [уреди]
- ^ Moreno, Ivan; Sun, Ching-Cherng (2008). „Modeling the radiation pattern of LEDs“. Optics Express 16 (3): 1808–19. Bibcode 2008OExpr..16.1808M. DOI:10.1364/OE.16.001808. PMID 18542260.
- ^ H. J. Round (1907). „A Note on Carborundum“. Electrical World 19: 309.
- ^ Margolin J. „The Road to the Transistor“
- ^ „Inventor of long-lasting, low-heat light source“. Massachusetts Institute of Technology. WASHINGTON, D.C.. 21. 4. 2004. Приступљено 21. 12. 2011..
