Павел Рудаков

С Википедије, слободне енциклопедије
Павел Рудаков
Лични подаци
Име по рођењуПавел Васильевич Рудаков
Датум рођења(1915-07-15)15. јул 1915.
Место рођењаТула, Руска Империја, данас Русија
Датум смрти16. јануар 1993.(1993-01-16) (77 год.)
Место смртиСанкт Петербург, Русија
Занимањемузичар, филмски глумац
Музички рад
Активни период1948—1990
Жанрестрада
Инструментхармоника

Павел Рудаков (рус. Павел Рудаков; Тула, 15. јула 1915 — Санкт Петербург, 16. јануара 1993) је био совјетски музичар (гитариста) и филмски глумац, члан естрада дуета Рудаков и Нечајев, који је био популаран 1950-их.[1] Био је заслужни уметник Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (1961).[2]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Павел Рудаков је рођен у Тули 15. јула 1915. године. Радио је у Тулској фабрици оружја, затим – у циркусу и филхармонији. Борио се у Другом светском рату.[1]

Дует Рудаков и Нечајев[уреди | уреди извор]

Упознао је Венијамина Нечајева у Хабаровску током њихове војне службе у послератним годинама. После демобилизације радили су у Далекоисточној филхармонији око три године.[1]

Године 1948. Рудаков и Нечајев су формирали естрадни дует и одржали први концерт у Лењинграду. Они су сами себе пратили; текстове за њих писали су Константинов, Рацер, Греј, Мерлин. Текстови су писани о актуелним темама (ујутро у новинама – увече у стиховима), обликујући тако популарност дуета који је постао један од знакова времена Хрушчовске одмрзавања.[1] Чак се и сам Никита Хрушчов са симпатијама односио према Рудакову и Нечајеву; уметници су позивани на важне састанке о питањима културе.[3]

Године 1962. дует је распуштен.[1] Дует је једном поново окупљен специјално за снимање у Москва сузама не верује – редитељ их је позвао да учествују у филму, како би рекреирали атмосферу 1950-их.[2]

Касније године и смрт[уреди | уреди извор]

После 1962. године, Рудаков је радио соло каријеру и био ментор извођача нове генерације. Умро је 16. јануара 1993. у Санкт Петербургу.[2]

Филмографија[уреди | уреди извор]

  • 1958 – Улица полна неожиданностей[4] – пијани човек у полицијској станици[5]
  • 1959 – Не имей сто рублей...[6] – Василиј Гуљајев[5]
  • 1968 – Удар! Еще удар![7] – фудбалски навијач[5]
  • 1980 – Москва сузама не верује[8] – камео[5]
  • 1990 – Бумажные глаза Пришвина[9] – Лев Шутов[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Уварова, Елизавета, ур. (2004). „Рудаков и Нечаев” [Рудаков и Нечајев]. Эстрада в России. XX век. Энциклопедия. [Естрада у Русији. 20. век. Енциклопедија.] (на језику: руски). Москва: Олма-Пресс. стр. 584-585. ISBN 5-224-04462-6. 
  2. ^ а б в „Павел Рудаков - Биография”. kino-teatr.ru (на језику: руски). 
  3. ^ Териков, Георгиј (2005). Куплеты в цирке и на эстраде [Двостихи у циркусу и на естради] (на језику: руски). Москва: РОССПЭН. стр. 172. ISBN 5-8243-0669-9. 
  4. ^ Улица полна неожиданностей на сајту IMDb (језик: енглески)
  5. ^ а б в г д „Павел Рудаков - Фильмография”. kino-teatr.ru (на језику: руски). 
  6. ^ Не имей 100 рублей... на сајту IMDb (језик: енглески)
  7. ^ Удар! Еще удар! на сајту IMDb (језик: енглески)
  8. ^ Москва слезам не верит на сајту IMDb (језик: енглески)
  9. ^ Бумажные глаза Пришвина на сајту IMDb (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павел_Рудаков&oldid=27452106”