Хармоника

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хармоника дугметара
Клавирска хармоника

Хармоника је полифони и аерофонски музички инструмент са клавијатуром или дугмадима. Музичар на хармоници (хармоникаш) рукама шири и скупља мех чија ваздушна струја пролази кроз вентиле. Ове вентиле контолишу хармоникашеви прсти притиском на дирке.

Тело хармонике се састоји из две дрвене кутије повезане мехом. Величина и тежина хармонике варира у зависности од њеног типа, броја регистара и басова. Сам притисак на дирке се не користи као изражајно средство, нити се њиме контролише јачина звука, већ се за то користи искључиво пумпање меха. Разликују се три основне врсте хармоника: клавирска хармоника, хроматска са дугметима и дијатонска хармоника.

Сматра се да је прву хармонику конструисао Кристијан Фридрих Лудвиг Бушман,он је и творац усне хармонике 1822. у Берлину. Хармонику је патентирао Цирил Демиан 1829. у Бечу. Његова хармоника је имала тастере само на једној страни, док је друга служила само за развлачење.

Хармоника је фолклорни инструмент популаран широм света (Француска, Италија, Централна и источна Европа, Латинска Америка). Веома је присутна у традиционалној и новокомпонованој музици Србије. Хармоника се ређе користи као инструмент у нормалној и озбиљној музици, али се користи и у класичној музици, нарочито од друге половине 20. века. Велики допринос развоју хармонике и литератури за хармонику дали су руски композитори.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хармоника