Патерик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Патерик је књига која својим садржајем припада жанру аскетске литературе. У старословенском језику се назива отачник. Садржи многобројне приче о монашким подвизима, који имају дидактичку улогу.

Настанак патерика се везује за почетак успостављања монашког живота у Египту (III - IV век). У монашким срединама је настао већи број збирки оваквих поука. Најстарији међу њима је Египатски патерик (IV - V век). Године 420. Паладије Еленопољски је написао дело ове врсте – Лавсаик. Међу египатским монасима је у IV и V веку формирано Слово отаца. Јован Мосх је почетком VII века саставио Луг духовни, који је називан Синајским патериком – најстарији потпун препис. Други потпун препис је био Скитски отачник. Папа Гргур I је написао Дијалоге о житију и чудима италијанских отаца и вечности душе.

Отачник је на старословенски језик преведен још у време Ћирила и Методија.

Најстарија посведочена прича из отачника налази се у Супрасаљском зборнику, који је писан у источној Бугарској половином XI века.

Један од најстаријих српских сачуваних патерика је рукопис Пећке патријаршије из последње четвртине XIII века.

Спољашње везе[уреди]