Пљевља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пљевља

Пљевља данас
Пљевља данас

Грб
Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Пљевља
Становништво
Становништво (2003) 21377
Положај
Координате 43°21′05″N 19°21′09″E / 43.351333, 19.3525
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 761 m
Пљевља на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Пљевља
Пљевља на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 84210
Позивни број 052
Регистарска ознака PV


Координате: 43° 21′ 05" СГШ, 19° 21′ 09" ИГД

Пљевља су град на сјеверу Црне Горе, на самој граници са Србијом и близу границе са Босном и Херцеговином. Према попису из 2003. било је 21377 становника (према попису из 1991. било је 20889 становника).

Географија[уреди]

Кроз град протичу ријеке Ћехотина и Брезница, а у близини је планина Љубишња. Општина Пљевља је трећа по величини у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.

Историја[уреди]

1. Натпис; 2. Некропола; 3. Религиозни споменик; 4. Рудник; 5. Остаци архитектуре; 6. Насеље.

Стари вијек[уреди]

Овај предио богат рудама насељавало је илирско племе Пирусти (по А. Евансу: "Antiquarian researches in Illyricum", Westminster – 1883. –III-IV ). Значајни илирски тумули из периода гвозденог доба налазе се у Готовуши. Пирусти су били познати као рудари и од Рима су уживали велике повластице, а слободу им је потврдио конзула Луције Анициј. У доба Рима, на мјесту данашњих Пљеваља се налазило варошко насеље, а у близини и римски муниципиј са одређеном самоуправом. Ово насеље у Коминима, код Пљеваља, до данас непознатог имена, означено је као "Municipium S“, а резултат је постепеног продирања римске политике и урбанизације из приморја у унутрашњост провинције Далмације те романизације становништва. Претпоставља се да је Муниципиј С, с свом зениту, у другом вијеку нове ере имао око 40.000 становника. На натпису у муниципију се помиње присуство једне римске легије (Legio I Adriutix). Људи са овог подручја поред бављења рударством, служили су у помоћним војним јединицама и били упућивани ван Далмације, у друге римске провинције. Сачувани су у камену урезани помени на романизиране Илире: војника Аурелија Максима, сина Аурелија Венде, као и на официра (бенефицијар) Публија Елија Фусцина (Publius Aelius Fuscinus). Кроз Муниципијум је пролазила значајна римска саобраћајница (пут је водио од Рисна ка Никшићу, према сјеверу, а код Комина, у близини данашњих Пљеваља, рачвао се у два правца, водећи даље, у унутрашњост). Град дефинитивно пропада у шестом вијеку најездом Словена и Авара.

Средњи вијек[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Брезница (жупа) и Пљевља (трг)
Освајање Брезнице Николе Алтомановића од стране бановине Босне, 1373. године.
Грб Косача

У средњем вијеку, насеље се (по Јеричеку и од XIX вијека формираном мишљењу) звало Брезник, по истоименој ријеци која је кроз њега протицала. Почетком XV вијека јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од пљевара на манастирским посједима. Подручје жупе Брезнице, у XI вијеку је у саставу државе Дукље, мада је генерално признавана врховна власт Ромејских царева. Крајем 12 в подручје данашњих Пљевaља, подпада под власт великог жупана Завиде и његовог сина Стефана (Немања) а потом улази у састав Краљевине Србије (Стефан Првовенчани). Након коначног пада Српског царства 1371. Трг Пљевља је дио посједа моћне породице Косача, у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се средњовјековни посједи по титули херцега Стефана Вукчића Косачеи презимену његових насљедника (Херцеговићи) назвати Херцеговина, односно Стара Херцеговина(југоисточни крајеви ове области у Црној Гори, као и област Mанастир Милешева . Године 1448. херцег Стефан своју територију проглашава Војводством од Светог Саве, у жељи за обнављањем урушене средњовјековне српске државе и очигледним претензијама на српски престо. Херцег Стефан Вукчић Косача је безуспјешно покушавао одбити Турке од својих посједа. Најприје је изгубио своје сјеверне посједе. Наиме, године 1463. код Пљеваља, на ријеци Брезници, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у Нови (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године.

Из средњовјековног периода, остао је сачуван Манастир Светa Тројицa и релативно добро очувани остаци Каструма Козник, на око 20 км југоисточно од данашњих Пљеваља.

У Османској држави[уреди]

Област Стара Херцеговина, у данашњој Црној Гори

У османлијским изворима, Пљевља се помињу као пазар (трг) Пљевља, али и као Таслиџа (каменита бања). У XVI вијеку, позната су као караван-сарај, за одмор путника и трговаца. За турске окупације, Пљевља су припадала херцеговачком санџаку (пљеваљски кадилук). Од 1572. године, званично су сједиште херцеговачког санџак-бега. По Евлији Челебији, Пљевља су 1682. године имала 700 кућа и 10 махала, пола хришћанских, пола муслиманских. Велика експлозија барута, 1818. године, уништила је сву чаршију. По подацима из 1837. године, Пљевља су бројала 3000 становника. Средином 19. вијека долази до првих организованих отпора Османском царству, у виду четовања, и појавом хајдука. Истакнути четовође из Пљеваљског краја били су Ристан Шарац и Мићо Глушчевић, који су организовали отпор, а учесници су битке на Шаранцима 1866.

Године 1906. становништво Пљеваљског краја, је подигло устанак против завојевача - тзв. Раоничка Буна. Наиме Отоманска цивилна власт, је послије двије неродне године повећала порез "раји", а било је предвиђено да се порез плати по плугу (раонику), након почетних успјеха устаника ослобођен је готово читави простор данашњих општина Пљевља и Бијело Поље. Буна је угушена на јесен 1906. интервенцијом турског гарнизона у Призрену (командант дивизије Шемси-паша Бишевац), уз учешће артиљерије и подршку Аустругарских трупа. Гушење буне пратиле су велике одмазде, али је мијешањем Србије и Црне Горе, живот дјелимично нормализован.

Аустроугарска окупација[уреди]

Аустроугарска је на основу одлука Берлинског конгреса имала право да држи гарнизоне у свим већим мјестима у Новопазарском санџаку. Аустроугарска има свој гарнизон у Пљевљима од 1878. до 1908. године. Цивилна власт је припадала Османском царству.

У Краљевини Црној Гори[уреди]

Пљевља данас

Након одласка аустоугарске власти, од 1908. године, насеље је поново потпало под Османску власт, у саставу Косовског вилајета. У првом балканском рату, Пљевља су бранили дијелови турског одреда из Сјенице, а ослобођена су од стране војске Краљевине Србије , 28.10.1912. године. Лондонским уговором о миру, 30.05.1913. године Пљевља су као неодвојив дио Старе Херцеговине припала Краљевини Црној Гори. У Првом свјетском рату, 02.12.1915. године, заузела их је аустроугарска 62. дивизија. Том приликм пљеваљски батаљон са санџачким батаљоном, у саставу црногорске санџачке војске, повукао се на југ, гдје су сачекали непријатеља и у бици код Мојковца (6-7. 01.1916. г.) побједом за кратко зауставили напредовање аустроугарске војске.

Новија историја[уреди]

Пљевља су ослобођена новембра 1918. године и ушла су у сатав Краљевине СХС и Краљевине Југославије.

Током Другог свјетског рата вођена је Пљеваљска битка.

Културно-историјске знаменитости[уреди]

Најзначајније знаменитости представљају: Манастир Света Тројица и Хусеин-пашина џамија.

Демографија[уреди]

У насељу Пљевља живи 16059 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,7 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 6493 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 6101 [1]
1953. 7202
1961. 10552
1971. 14511
1981. 17440
1991. 20889 20887
2003. 22106 21377
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
10.997 51,44%
Црногорци
  
4.963 23,21%
Муслимани
  
2.437 11,40%
Бошњаци
  
1.696 7,93%
Југословени
  
34 0,15%
Хрвати
  
12 0,05%
Македонци
  
11 0,05%
Албанци
  
8 0,03%
Руси
  
5 0,02%
Словенци
  
4 0,01%
Мађари
  
3 0,01%
Немци
  
2 0,00%
непознато
  
67 0,31%


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пљевља