Пљевља
| Пљевља |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Општина | Општина Пљевља |
| Становништво | |
| Становништво (2003) | 21377 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 761 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 84210 |
| Позивни број | 052 |
| Регистарска ознака | PV |
Координате: 43° 21′ 05" СГШ, 19° 21′ 09" ИГД
Пљевља су град на сјеверу Црне Горе, на самој граници са Србијом и близу границе са Босном и Херцеговином. Према попису из 2003. било је 21377 становника (према попису из 1991. било је 20889 становника).
Садржај |
Географија [уреди]
Кроз град протичу ријеке Ћехотина и Брезница, а у близини је планина Љубишња. Општина Пљевља је трећа по величини у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.
Историја [уреди]
Стари вијек [уреди]
Овај предио богат рудама насељавало је илирско племе Пирусти (по А. Евансу: "Antiquarian researches in Illyricum", Westminster – 1883. –III-IV ). Значајни илирски тумули из периода гвозденог доба налазе се у Готовуши. Пирусти су били познати као рудари и од Рима су уживали велике повластице, а од стране конзула Луција Аниција потврђена им је слобода. У доба Рима, на мјесту данашњих Пљеваља се налазило варошко насеље, а у близини и римски муниципиј са одређеном самоуправом. Ово насеље у Коминима, код Пљеваља, до данас непознатог имена, означено је као "Municipium S“, а резултат је постепеног продирања римске политике и урбанизације из приморја у унутрашњост провинције Далмације те романизације становништва. Претпоставља се да је Муниципиј С, с свом зениту, у другом вијеку нове ере имао око 40.000 становника. На натпису у муниципију се помиње присуство једне римске легије (Legio I Adriutix). Људи са овог подручја поред бављења рударством, служили су у помоћним војним јединицама и били упућивани ван Далмације, у друге римске провинције. Сачувани су у камену урезани помени на романизиране Илире: војника Аурелија Максима, сина Аурелија Венде, као и на официра (бенефицијар) Публија Елија Фусцина (Publius Aelius Fuscinus). Кроз Муниципијум је пролазила значајна римска саобраћајница (пут је водио од Рисна ка Никшићу, према сјеверу, а код Комина, у близини данашњих Пљеваља, рачвао се у два правца, водећи даље, у унутрашњост). Град дефинитивно пропада у шестом вијеку најездом Словена и Авара.
Средњи вијек [уреди]
| За више информација видети Брезница (жупа) и Пљевља (трг) |
У средњем вијеку, насеље се (по Јеричеку и од XIX вијека формираном мишљењу) звало Брезник, по истоименој ријеци која је кроз њега протицала. Почетком XV вијека јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од пљевара на манастирским посједима. Подручје жупе Брезнице, у XI вијеку је у саставу државе Дукље, за вријеме владара, краљева Михаила и Бодина, а потом улази у састав Краљевине Србије, српског царства и Краљевине Босне. Трг Пљевља је дио посједа моћне породице Косача, у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се средњовјековни посједи по титули херцега Стефана Вукчића Косачеи презимену његових насљедника (Херцеговићи) назвати Херцеговина, односно Стара Херцеговина(југоисточни крајеви ове области у Црној Гори, као и област око манастира Милешева - Пријепоље, у Србији). Године 1448. херцег Стефан своју територију проглашава Војводством од Светог Саве, у жељи за обнављањем урушене средњовјековне српске државе и очигледним претензијама на српски престо. Херцег Стефан Вукчић Косача је безуспјешно покушавао одбити Турке од својих посједа. Најприје је изгубио своје сјеверне посједе. Наиме, године 1463. код Пљеваља, на ријеци Брезници, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у Нови (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године.
У Османској држави [уреди]
У османлијским изворима, Пљевља се помињу као пазар (трг) Пљевља, али и као Таслиџа (каменита бања). У XVI вијеку, позната су као караван-сарај, за одмор путника и трговаца. За турске окупације, Пљевља су припадала херцеговачком санџаку (пљеваљски кадилук). Од 1572. године, званично су сједиште херцеговачког санџак-бега. По Евлији Челебији, Пљевља су 1682. године имала 700 кућа и 10 махала, пола хришћанских, пола муслиманских. Велика експлозија барута, 1818. године, уништила је сву чаршију. По подацима из 1837. године, Пљевља су бројала 3000 становника.
Аустроугарска окупација [уреди]
У аустоугарској монархији су се налазила од 1878. до 1908. године.
У Краљевини Црној Гори [уреди]
Након аустоугарске власти, од 1908. године, насеље је поново потпало под турску власт, у саставу косовског елајета. У првом балканском рату, Пљевља су бранили дијелови турског одреда из Сјенице, а ослобођена су 28.10.1912. године. Лондонским уговором о миру, 30.05.1913. године Пљевља су као неодвојив дио Старе Херцеговине припала Краљевини Црној Гори. У Првом свјетском рату, 02.12.1915. године, била су заузета од стране аустроугарске 62. дивизије. Том приликм пљеваљски батаљон са санџачким батаљоном, у саставу црногорске санџачке војске, повукао се на југ, гдје су сачекали непријатеља и у бици код Мојковца (6-7. 01.1916. г.) побједом за кратко зауставили напредовање аустроугарске војске.
Новија историја [уреди]
Пљевља су ослобођена новембра 1918. године и ушла су у сатав Краљевине СХС и Краљевине Југославије.
Током Другог свјетског рата вођена је Пљеваљска битка.
Културно-историјске знаменитости [уреди]
Најзначајније знаменитости представљају: Манастир Св. Тројице и Хусеин-пашина џамија.
Демографија [уреди]
У насељу Пљевља живи 16059 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,7 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 6493 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2003.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 10.997 | 51,44% | ||
| Црногорци | 4.963 | 23,21% | ||
| Муслимани | 2.437 | 11,40% | ||
| Бошњаци | 1.696 | 7,93% | ||
| Југословени | 34 | 0,15% | ||
| Хрвати | 12 | 0,05% | ||
| Македонци | 11 | 0,05% | ||
| Албанци | 8 | 0,03% | ||
| Руси | 5 | 0,02% | ||
| Словенци | 4 | 0,01% | ||
| Мађари | 3 | 0,01% | ||
| Немци | 2 | 0,00% | ||
| непознато | 67 | 0,31% | ||
| м | ж | |||
| ? | 54 | 78 | ||
| 80+ | 78 | 142 | ||
| 75-79 | 167 | 241 | ||
| 70-74 | 254 | 342 | ||
| 65-69 | 409 | 492 | ||
| 60-64 | 403 | 506 | ||
| 55-59 | 443 | 485 | ||
| 50-54 | 740 | 734 | ||
| 45-49 | 991 | 851 | ||
| 40-44 | 926 | 967 | ||
| 35-39 | 694 | 821 | ||
| 30-34 | 614 | 726 | ||
| 25-29 | 713 | 740 | ||
| 20-24 | 833 | 821 | ||
| 15-19 | 975 | 943 | ||
| 10-14 | 799 | 811 | ||
| 5-9 | 721 | 698 | ||
| 0-4 | 602 | 563 | ||
| просек | 726 | 84 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8294 | 2816 | 5023 | 247 | 101 | 107 |
| Женски | 8889 | 2331 | 5049 | 1153 | 271 | 85 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3958 | 102 | - | 1092 | 374 | 371 | 213 | 247 | 88 | 249 |
| Женски | 2335 | 40 | - | 221 | 219 | 99 | 62 | 430 | 130 | 52 |
| Оба | 6293 | 142 | - | 1313 | 593 | 470 | 275 | 677 | 218 | 301 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 40 | 21 | 647 | 150 | 87 | 172 | - | 2 | 103 | |
| Женски | 69 | 34 | 263 | 242 | 304 | 109 | - | - | 61 | |
| Оба | 109 | 55 | 910 | 392 | 391 | 281 | - | 2 | 164 |
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
