Пљевља

Пљевља
Пљевља данас
Основни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Општина Пљевља
Становништво
Становништво (2003)	21377
Положај
Координате	43°21′05″N 19°21′09″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	761 m
Пљевља Пљевља на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	84210
Позивни број	052
Регистарска ознака	PV

Пљевља су град на сјеверу Црне Горе, на самој граници са Србијом и близу границе са Босном и Херцеговином. Према попису из 2003. било је 21377 становника (према попису из 1991. било је 20889 становника).

Географија

Кроз град протичу ријеке Ћехотина и Брезница, а у близини је планина Љубишња. Општина Пљевља је трећа по величини у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.

Историја

1. Натпис; 2. Некропола; 3. Религиозни споменик; 4. Рудник; 5. Остаци архитектуре; 6. Насеље.

Стари вијек

Овај предио богат рудама насељавало је илирско племе Пирусти (по А. Евансу: "Antiquarian researches in Illyricum", Westminster – 1883. –III-IV ). Значајни илирски тумули из периода гвозденог доба налазе се у Готовуши. Пирусти су били познати као рудари и од Рима су уживали велике повластице, а од стране конзула Луција Аниција потврђена им је слобода. У доба Рима, на мјесту данашњих Пљеваља се налазило варошко насеље, а у близини и римски муниципиј са одређеном самоуправом. Ово насеље у Коминима, код Пљеваља, до данас непознатог имена, означено је као "Municipium S“, а резултат је постепеног продирања римске политике и урбанизације из приморја у унутрашњост провинције Далмације те романизације становништва. Претпоставља се да је Муниципиј С, с свом зениту, у другом вијеку нове ере имао око 40.000 становника. На натпису у муниципију се помиње присуство једне римске легије (Legio I Adriutix). Људи са овог подручја поред бављења рударством, служили су у помоћним војним јединицама и били упућивани ван Далмације, у друге римске провинције. Сачувани су у камену урезани помени на романизиране Илире: војника Аурелија Максима, сина Аурелија Венде, као и на официра (бенефицијар) Публија Елија Фусцина (Publius Aelius Fuscinus). Кроз Муниципијум је пролазила значајна римска саобраћајница (пут је водио од Рисна ка Никшићу, према сјеверу, а код Комина, у близини данашњих Пљеваља, рачвао се у два правца, водећи даље, у унутрашњост). Град дефинитивно пропада у шестом вијеку најездом Словена и Авара.

Средњи вијек

За више информација видети Брезница (жупа) и Пљевља (трг)

Освајање Брезнице Николе Алтомановића од стране бановине Босне, 1373. године.

Грб Косача

У средњем вијеку, насеље се (по Јеричеку и од XIX вијека формираном мишљењу) звало Брезник, по истоименој ријеци која је кроз њега протицала. Почетком XV вијека јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од пљевара на манастирским посједима. Подручје жупе Брезнице, у XI вијеку је у саставу државе Дукље, за вријеме владара, краљева Михаила и Бодина, а потом улази у састав Краљевине Србије, српског царства и Краљевине Босне. Трг Пљевља је дио посједа моћне породице Косача, у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се средњовјековни посједи по титули херцега Стефана Вукчића Косачеи презимену његових насљедника (Херцеговићи) назвати Херцеговина, односно Стара Херцеговина(југоисточни крајеви ове области у Црној Гори, као и област око манастира Милешева - Пријепоље, у Србији). Године 1448. херцег Стефан своју територију проглашава Војводством од Светог Саве, у жељи за обнављањем урушене средњовјековне српске државе и очигледним претензијама на српски престо. Херцег Стефан Вукчић Косача је безуспјешно покушавао одбити Турке од својих посједа. Најприје је изгубио своје сјеверне посједе. Наиме, године 1463. код Пљеваља, на ријеци Брезници, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у Нови (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године.

У Османској држави

Област Стара Херцеговина, у данашњој Црној Гори

У османлијским изворима, Пљевља се помињу као пазар (трг) Пљевља, али и као Таслиџа (каменита бања). У XVI вијеку, позната су као караван-сарај, за одмор путника и трговаца. За турске окупације, Пљевља су припадала херцеговачком санџаку (пљеваљски кадилук). Од 1572. године, званично су сједиште херцеговачког санџак-бега. По Евлији Челебији, Пљевља су 1682. године имала 700 кућа и 10 махала, пола хришћанских, пола муслиманских. Велика експлозија барута, 1818. године, уништила је сву чаршију. По подацима из 1837. године, Пљевља су бројала 3000 становника.

Аустроугарска окупација

У аустоугарској монархији су се налазила од 1878. до 1908. године.

У Краљевини Црној Гори

Пљевља данас

Након аустоугарске власти, од 1908. године, насеље је поново потпало под турску власт, у саставу косовског елајета. У првом балканском рату, Пљевља су бранили дијелови турског одреда из Сјенице, а ослобођена су 28.10.1912. године. Лондонским уговором о миру, 30.05.1913. године Пљевља су као неодвојив дио Старе Херцеговине припала Краљевини Црној Гори. У Првом свјетском рату, 02.12.1915. године, била су заузета од стране аустроугарске 62. дивизије. Том приликм пљеваљски батаљон са санџачким батаљоном, у саставу црногорске санџачке војске, повукао се на југ, гдје су сачекали непријатеља и у бици код Мојковца (6-7. 01.1916. г.) побједом за кратко зауставили напредовање аустроугарске војске.

Новија историја

Пљевља су ослобођена новембра 1918. године и ушла су у сатав Краљевине СХС и Краљевине Југославије.

Током Другог свјетског рата вођена је Пљеваљска битка.

Културно-историјске знаменитости

Најзначајније знаменитости представљају: Манастир Св. Тројице и Хусеин-пашина џамија.

Демографија

У насељу Пљевља живи 16059 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,7 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 6493 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 6101 1953. 7202 1961. 10552 1971. 14511 1981. 17440 1991. 20889 20887 2003. 22106 21377 2011. {{{п2011}}}

Етнички састав према попису из 2003.
Срби			10.997	51,44%
Црногорци			4.963	23,21%
Муслимани			2.437	11,40%
Бошњаци			1.696	7,93%
Југословени			34	0,15%
Хрвати			12	0,05%
Македонци			11	0,05%
Албанци			8	0,03%
Руси			5	0,02%
Словенци			4	0,01%
Мађари			3	0,01%
Немци			2	0,00%
непознато			67	0,31%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	54			78
80+	78			142
75-79	167			241
70-74	254			342
65-69	409			492
60-64	403			506
55-59	443			485
50-54	740			734
45-49	991			851
40-44	926			967
35-39	694			821
30-34	614			726
25-29	713			740
20-24	833			821
15-19	975			943
10-14	799			811
5-9	721			698
0-4	602			563
просек	726			84

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 1639 1881 2669 3694 4741 5933 6568

Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 6493 1010 1119 1115 2009 882 237 84 24 5 8

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	8294	2816	5023	247	101	107
Женски	8889	2331	5049	1153	271	85

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3958	102	-	1092	374	371	213	247	88	249
Женски	2335	40	-	221	219	99	62	430	130	52
Оба	6293	142	-	1313	593	470	275	677	218	301
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	40	21	647	150	87	172	-	2	103
Женски	69	34	263	242	304	109	-	-	61
Оба	109	55	910	392	391	281	-	2	164

• 

  Термоелекрана пљевља је највећи прозвођач енергије у Црној Гори

• 

  Положај Пљеваља у Црној Гори

• 

  Грб општине Пљевља

Види још

• Општина Пљевља
• Историја Пљеваља

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пљевља

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)