Гнајс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гнајс
GneissBoulderOsmussaar.jpg

Гнајс је крупнозрна метаморфна стена са слабо израженом или дисконтинуираном фолијацијом[1].

Настанак[уреди]

Настаје метаморфозом пелита (глином богате ситнозрнасте седиментне стене) или гранита, а критична парагенеза састоји се од кварца, плагиокласа, калијског фелдспата, мусковита и/или биотита. Поред ових, у саставу се могу наћи још неки типоморфни минерали који указују на услове постанка, попут дистена (кианит), хорнбленде, граната, стауролита, силманита, кордијерита, андалузита, итд.

Зависно од начина настанка има различиту структуру:

Гранолепидобластична структура се одликује обилнијим присуством листастих минерала у односу на гранобластичне, односно представља прелаз између гранобластичне и лепидобластичне структуре. Окцаста структура се карактерише присуством окаца-округластих или сочивасто издужених агрегата или минерала, распоређених у фолијацији или шкриљавости стене најчешће опкољени ситнозрним матриксом.

Распрострањеност и примена[уреди]

Гнајс је заступљен на Јастребцу, Јухору, претежно на планинама у Србији, које припадају Српско-македонској маси. Пошто се под утицајем атмосферилија брзо распада, гнајс није погодан као грађевински материјал.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература[уреди]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе[уреди]