Гнајс

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гнајс је крупнозрна метаморфна стена са слабо израженом или дисконтинуираном фолијацијом^[1].

Садржај 1 Настанак 2 Распрострањеност и примена 3 Референце 4 Литература 5 Види још

[уреди] Настанак

Настаје метаморфозом пелита (глином богате ситнозрнасте седиментне стене) или гранита, а критична парагенеза састоји се од кварца, плагиокласа, К-фелдспата, мусковита и/или биотита. Поред ових, у саставу се могу наћи још неки типоморфни минерали који указују на услове постанка, попут дистена (кианит), хорнбленде, граната, стауролита, силманита, кордијерита, андалузита, итд.

Зависно од начина настанка има различиту структуру:

• гранолепидобластичну, коју имају динамотермални гнајсеви
• окцасту, коју имају катакластични гнајсеви.

Гранолепидобластична структура се одликује обилнијим присуством листастих минерала у односу на гранобластичне, односно представља прелаз између гранобластичне и лепидобластичне структуре. Окцаста структура се карактерише присуством окаца-округластих или сочивасто издужених агрегата или минерала, распоређених у фолијацији или шкриљавости стене најчешће опкољени ситнозрним матриксом.

[уреди] Распрострањеност и примена

Гнајс је заступљен на Јастребцу, Јухору, и другим планинама у Србији. Пошто се под утицајем атмосферилија брзо распада, гнајс није погодан као грађевински материјал.

[уреди] Референце

[уреди] Литература

1. Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

[уреди] Види још

• Списак минерала
• Списак стена

Овај незавршени чланак Гнајс везан је за геологију. Користећи правила Википедије, проширите га.