Синајско полуострво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Синајско полуострво мапа

Синајско полуострво је полуострво троугластог облика у северном делу Црвеног мора, део Азијског континента површине око 60.000 km², становника око 200.000 (углавном Бедуини).

Главна места су Ел Ариш на Средоземном и Ел Тор на Црвеном мору. На полуострву се налази пустињска висораван, највиши део је Синајска гора (Џебел Катерина на 2.641 m), а у северном делу се налази Синајска пустиња, која се на североистоку наставља у пустињу Негеб у Израелу. Становништво се углавном бави номадским сточарством

Клима[уреди]

Синајско полуострво има углавном врелу и суву климу са мање од 100 милиметара падавина годишње.

Рудно богатство[уреди]

Рудна богатства на овом полуострву укључују нафту, гвоздену и манганову руду.

Историја[уреди]

У Првом светском рату на полуострву су вођене велике борбе између Савезника и Турака, који су област евакуисали почетком 1917. године.

У Другом светском рату у врху Суецког залива било је организовано (1944) прихватилиште и логор за рањенике НОВ и избеглице у Ел-Шату.

У току напада Израела, Велике Британије и Француске на Египат од 29. октобра до 5. новембра 1956. године на полуострву су вођене велике борбе. У Шестодневном рату који је Израел водио против УАР, Јордана и Сирије у јуну 1967. израелске трупе су освојиле цело Синајско полуострво до источне обале Суецког канала. Данас Синајско полуострво припада Египту.

На југу Синаја се налази и православни манастир, Манастир Свете Катарине.

Галерија[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Синајско полуострво