Синајско полуострво

Из Википедије, слободне енциклопедије

Синајско полуострво је полуострво троугластог облика у северном делу Црвеног мора, део Азијског континента површине око 60.000 квадратних километара, становника око 200.000 (углавном Бедуини).

Главна места су Ел Ариш на Средоземном и Ел Тор на Црвеном мору. На полуострву се налази пустињска висораван, највиши део је Синајска гора (Џебел Катерина на 2.641 m), а у северном делу се налази Синајска пустиња, која се на североистоку наставља у пустињу Негеб у Израелу. Становништво се углавном бави номадским сточарством

[уреди] Клима

Синајско полуострво има углавном врелу и суву климу са мање од 100 милиметара падавина годишње.

[уреди] Рудно богатство

Рудна богатства на овом полуострву укључују нафту, гвоздену и манганову руду.

[уреди] Историја

У Првом светском рату на полуострву су вођене велике борбе између Савезника и Турака, који су област евакуисали почетком 1917. године.

У Другом светском рату у врху Суецког залива било је организовано (1944) прихватилиште и логор за рањенике НОВ и избеглице у Ел-Шату.

У току напада Израела, Велике Британије и Француске на Египат од 29. октобра до 5. новембра 1956. године на полуострву су вођене велике борбе. У рату који је Израел водио против УАР, Јордана и Сирије у јулу 1967. израелске трупе су освојиле цело Синајско полуострво до источне обале Суецког канала. Данас Синајско полуострво припада Египту.