Синајско полуострво

Синајско полуострво је полуострво троугластог облика у северном делу Црвеног мора, део Азијског континента површине око 60.000 квадратних километара, становника око 200.000 (углавном Бедуини).

Главна места су Ел Ариш на Средоземном и Ел Тор на Црвеном мору. На полуострву се налази пустињска висораван, највиши део је Синајска гора (Џебел Катерина на 2.641 m), а у северном делу се налази Синајска пустиња, која се на североистоку наставља у пустињу Негеб у Израелу. Становништво се углавном бави номадским сточарством

Клима

Синајско полуострво има углавном врелу и суву климу са мање од 100 милиметара падавина годишње.

Рудно богатство

Рудна богатства на овом полуострву укључују нафту, гвоздену и манганову руду.

Историја

У Првом светском рату на полуострву су вођене велике борбе између Савезника и Турака, који су област евакуисали почетком 1917. године.

У Другом светском рату у врху Суецког залива било је организовано (1944) прихватилиште и логор за рањенике НОВ и избеглице у Ел-Шату.

У току напада Израела, Велике Британије и Француске на Египат од 29. октобра до 5. новембра 1956. године на полуострву су вођене велике борбе. У рату који је Израел водио против УАР, Јордана и Сирије у јулу 1967. израелске трупе су освојиле цело Синајско полуострво до источне обале Суецког канала. Данас Синајско полуострво припада Египту.

На југу Синаја се налази и православни манастир, Манастир Свете Катарине.

Галерија

• 

  Синајске планине

• 

  Египатско-израелска граница

• 

  Обала Црвеног мора

• 

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Синајско полуострво

Овај незавршени чланак Синајско полуострво везан је за географију. Користећи правила Википедије, можете га проширити.