Пећане (Сува Река)
Пећане | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Сува Река |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.151 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 23′ 02″ С; 20° 49′ 21″ И / 42.383792° С; 20.822442° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Пећане Пећане на карти Србије | |
Пећане (алб. Peqan) је насеље у општини Сува Река, Косово и Метохија, Република Србија.
Историја[уреди | уреди извор]
Најстарији помен Пећана, до сада познат, је у Повељи цара Душана из 1348. манастиру св Архангела код Призрена. [1] Иван Јастребов је о овом селу записао: Село Пећане лежи северно од Призрена на три и по сата. Познато је по томе што се у њему у средишту самог села налазе рушевине цркве Ваведења Богородице, подигнуте за време српског деспота Ђура и деспотице Јерине и њихових синова Гргура и Стефана, и деспота Лазара и деспотице Јелене 6960, тј. 1452. године. Више није било никаквог натписа, у крајњој линији, 1870. Јастребив у попису становништа села овога краја (Сувореки бајрак), за ово село наводи 49 (кућа или људи) од којих је под рубриком Муслимани 48, а под рубриком Православни 1.[2] По писању многих Будисављевића (Јованка Будисављевић Броз,[3] Александар (Леко) Будисављевић,[4] Борислав Б. Будисављевић[5] ...), они своје поријекло доводе у вези са овим метохијским Пећанима. Три брата, Филип, Јуриша и Будиша (од којих су настали каснији Филиповићи, Јуришићи и Будисављевићи и Будаци) су као племство Немањића дошли до Лике (Рибник код Госпића, потом у Брлог и Дренов Кланац да чувају Сењ). По ослобођењу Лике и Крбаве оснвају истоимено село Пећане. Метохијски Пећани у близини села имају једну пећину по којој је село, могуће, добило име, а остатак фреске из цркве Ваведења из Пећана [6], се данас чува у музеју у Смедереву. Јастребов спомиње да се и у вези Пећана спомињу у поменику манастира Св. Тројице у Мушутишту хришћанска имена приложника. Од старих књига у манастиру, нема достојних посебне пажње осим Поменика, једног Пролога и једне нове књиге Филијада. У поменику су записана чисто српска имена хришћана оних мјеста и села у којима тада није остало ниједне православне душе. Између тих села и мјеста се спомињу и: Језерце, Качаник, Полог, Пећане, Медвеце, Мачитево (више Мушутишта)... Топољане (у Љуми), Заплужане, Јањево и Ново Брдо. У поменику су записани и ренегати који су приложили малу своту у спомен својих родитеља, нпр. из села Гунцат: Писа Сула и Дема своје родителе Гунића Марка, Витану, Недељка... [7] Један од приложника манастира Св. Тројице у Поменику је ренегат (потурица) из Пећанa, Радивои раб божји. [1]
Иван Јастребов је сматрао да је Милош Милојевић поред бројних кривотнорина, измислио и надгробни натпис у овом селу. Јастребов каже да је можда ту и закопан деспот Стефан Бранковић, син деспота Гргура Бранковића, али гроба нигде није видео, ни у порушеној цркви ни око цркве иако је више пута ишао у то село с циљем да осмотри ту цркву и гробље које се налази поред ње. Сматрао је да је потребно унутар цркве и око ње извршити ископавање не би ли се открио тај натпис који је Милојевић открио тако лако. И сам натпис на цркви Милојевићу је пренет нетано. Погрешна је и година изградње цркве. Изнад западних (улазних) двери написано је что церков та воведеније в храм Пресвјатија (а не пресветле) Богородици пистроена во дни деспота Гјурја (а не Гјургија) и синови јего Гоургоура (а не Гјургија) и Стефана и деспота Лазара и деспотици Елени в лето 6960. - 1452., а не 6069. тј. 1587. г. као код Милојевића. [8]
Становништво[уреди | уреди извор]
| Демографија[9] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.008 | |
| 1971. | 1.394 | |
| 1981. | 1.883 | |
| 1991. | 2.334 | |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ивановић, Милан. Остаци цркве Ваведења Богородице y селу Пећани код Суве Реке, стр. 187 (PDF).
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, стр. 151, 146. Београд: Службени гласник.
- ^ Јокановић, Жарко (2013). Јованка Броз - мој живот, моја истина, стр. 20. Београд: Блиц.
- ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, стр. 15. Нови Сад.
- ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, стр. 13. Прометеј.
- ^ Ивановић, Милан. Остаци цркве Ваведења Богородице y селу Пећани код Суве Реке (PDF).
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, стр. 241. Београд: Службени гласник.
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, стр. 273. Београд: Службени гласник.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
.svg){kind=small}
